Nova rampa nedaleko od stare/Foto: V. G.Kolika je moć dezinformacija i kako se brzo šire lažne vesti najbolje su tokom vikenda mogli da se uvere u Osnovnoj školi “Svetozar Marković” u Kragujevcu. U nedelju je na Fejsbuku osvanula fotografija, koju su ubrzo preneli i neki kragujevački portali, na kojoj se vidi rampa za osobe sa invaliditetom u ovoj školi.
U opisu fotografije je napisano da se “nažalost, umesto vrata nalazi izlog koji ne može da se otvori”.
Nije ni bilo potrebe za ovim opisom, jer, kako fotografija govori hiljadu reči, na njoj se zaista vidi da rampa izlazi na panel, dok se pored nje nalaze vrata.
Međutim, njima ne može da se priđe sa rampe, već samo preko četiri stepenika koji se nalaze pored.
Čim se fotografija proširila po društvenim mrežama, počela je negativna kampanja i lavina komentara, a da se niko, po rečima direktorke ove škole Tatjane Marinković, uključujući i medije koji su je preneli, nije dosetio da je pozove i raspita se o čemu se zapravo radi.
– Rampa na fotografiji je bila u upotrebi pre izgradnje novog dela škole. Tu su nekada bila vrata pre nego što smo zamenili stolariju. Od rekonstrukcije 2016. godine ta rampa više nije u upotrebi, a koristi se nova rampa. Ona je povezana sa rampama unutar škole koje našim učenicima omogućavaju da se popnu i na drugi sprat i spajaju stari i novi deo škole, objašnjava Marinković.
Stara rampa nije ukljonjena, po njenim rečima, jer bi možda nekada mogla da im koristi, da bude postavljena na glavni ulaz ili na neko drugo mesto koje bi učenici koristili.
Zanimljivo je da se nova rampa za osobe sa invaliditetom, koju koriste i dva učenika u invalidskim kolicima, koji pohađaju ovu školu, nalazi samo na nekoliko metara od stare koja je osvanula na fotografijama. Ipak, ona nije slikana.
Zbog čega je škola podvrgnuta negativnoj kampanji Marinković ne zna, ali objašnjava da osoba koja je postavila fotografiju nije proverila informacije.
– Da su pozvali školu ili da su pitali nekog zaposlenog ili roditelji, bilo bi im jasno o čemu se radi. Svi znaju na koji ulaz ulaze naši đaci. Neke medije sam pokušala da pozovem, ali oni na sajtovima imaju samo mailove. Da se dopisujem sa njima, to je potpuno gubljenje vremena, a jasno je da sada na društvenim mrežama svako može da objavi šta hoće, zaključuje direktorka OŠ Svetozar Marković.
Ovaj slučaj bio je povod da proverimo koliko su zaista kragujevačke osnovne škole, ali i druge ustanove i institucije dostupne osobama sa invaliditetom. Rezultati koji je Forum mladih sa invaliditetom u Kragujevcu prezentovao u okviru svoje Baze pristupačnosti su poražavajući.
Samo dve kragujevačke osnovne škole su potpuno pristupačne osobama sa invaliditetom, dok je nekoliko delimično pristupačno.
Situacija je još gora kada govorimo o srednjim školama, budući da nijedna nije u potpunosti pristupačna za OSI.
– Ljudi se pitaju zbog čega su osobe sa invaliditetom slabo školovane, a ja ih pitam gde će da idu, kada je sve nedostupno. O bilo kojoj oblasti da govorimo školstvu, zdravstvu, visokom obrazovanju, umetnosti, prvo moramo da uklonimo fizičke barijere. Te ustanove moraju da nam budu dostupne da bismo koristili njihove usluge, objašnjava Vladimir Marković, predstavnik Foruma mladih sa invaliditetom.
On ističe da se od trenutka formiranja njihove baze pre nekoliko godina gotovo ništa nije promenilo, pa su čak i neke rampe koje su izgradili na ustanovama preko projekta reuinirane, jer nisu održavane.
– Potrebna su nam sistemska rešenja i sredstva koja bi se odvajala na godišnjem nivou da bismo krenuliu rešavanje problema, pa da nekada u budućnosti doživimo da nam gradovi budu pristupačni za sve. Kod nas su zastupljana samo ad hok rešenja, uradi se rampa na nekom objektu. A šta ćemo sa hiljadu onih koji nisu pristupačni? Potrebno je da imamo strategiju koja podrazumeva čvrste veze između organizacija civilnog društva koja se bave problemom pristupačnosti i lokalnih samouprava, objašnjava sagovornik Danasa.
Forum mladih sa invaliditetom je u Kragujevcu tokom godina sredstvima obezbeđenim preko projekata unapredio zdrage ambulanta i domova zdravlja, da bi osobama sa invaliditetom bar ove ustanove bile dostupne.
Međutim, objašnjava Marković dešava se da oni imaju pristup prizemlju, a neke specijalističke ordinacije se nalaze na drugom sprati i dostupne su jedino liftom, koje ove ustanove nemaju.
Ne treba zaboraviti ni banke koje su u Kragujevcu potpuno nepristupačne osobama sa invaliditetom, ali ni saobraćajnu infrastrukturu koja ponekad predstavlja i veće prepreke od zgrada i objekata.
– Trotoari su raskopani, a behaton ploče su toliko popucale da točkovi kolica stalno upadaju u rupe. Ponekad je bezbednije da idemo kolovozom nego trotoarom. Međutim, kada naiđe autobus ili kamion, ivičnjaci su previsoki i nemamo gde. Možemo mi da ugradimo rampe, ali ako osobe sa invaliditetom ne mogu da pređu ivičnjak, onda su opet u problemu, zaključuje Marković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
