Osiguranje štiti od zemljotresa i nelegalne zgrade

Međutim, arhitekta Đorđe Bobić kaže za naš list da su propisi gradnje objekata strogi i da osiguravajuće kuće neće da osiguraju zgrade koje nemaju podatke o seizmičkim uslovima.

– Posebnim pravilnicima koji su obavezujući reguliše se planiranje i izgradnja objekata, a primenu pravilnika kontroliše Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja – ističe Bobić.

Naš sagovornik napominje da su objekti u glavnom gradu izgrađeni u skladu sa pravilnikom. Bobić dodaje da građevine u Beogradu mogu da izdrže i zemljotres do devet stepeni Rihterove skale.

Podsetimo, nakon „mioničkog zemljotresa“ 1998. godine, prema podacima komisija za popis štete, utvrđeno je da je oko 12.000 objekata i 6.500 domaćinstava oštećeno, a njihova obnova ni do danas nije završena, pa nemali broj ljudi stanuje u zgradama koje su u veoma lošem stanju.

U Dunav osiguranju objašnjavaju da je objekat od zemljotresa moguće osigurati jednostavnim popunjavanjem upitnika, koji se nakon zaključivanja ugovora uručuje osiguraniku.

Kako za Danas napominju u „DDOR Novi Sad“, osiguranje od zemljotresa moguće je zaključiti samo kao dopunsko osiguranje nekom od osiguranja kod kojih je pokriven rizik od požara, osiguranje građevinskih objekata i opreme u izgradnji i montaži.

– Osiguravaju se objekti dobrog stanja pre zemljotresa, izgrađeni kao čvrsta građevinska kategorija – ističu u DDOR-u.

Premija osiguranja određuje se u odnosu na namenu građevinskog objekta, opremu i zalihe – stambeni, civilni, poslovni ili industrijski, starost objekta i zonu ugroženosti od zemljotresa prema Merkalijevoj skali.

– Ugovorene franšize, odnosno učešće osiguranika u šteti je dva ili pet odsto od sume osiguranja. Za objekat kao što su stan ili kuća u vrednosti od 50.000 evra, godišnja premija uz franšizu iznosi 36,75 evra – dodaju u DDOR-u.

Kako je našem listu rečeno u Delta Đenerali osiguranju, status objekta – legalizovan ili ne – ne utiče na mogućnost da se objekat osigura od različitih rizika. Naknada iz osiguranja je stvarna vrednost predmeta osiguranja u trenutku nastanka štetnog događaja, a naknada štete usled zemljotresa bila bi u visini troškova dovođenja objekta u stanje u kojem je bio neposredno pre zemljotresa.

Inače, u narednih godinu do dve, zbog sve intenzivnije seizmološke aktivnosti, na prostoru Balkana postoji mogućnost za izazivanje jačih potresa.

Slavica Radovanović, direktorka Seizmološkog zavoda Srbije, kaže za Danas da se Srbija nalazi u najboljoj seizmičkoj poziciji.

– U Srbiji su najjači zemljotresi pet do sedam stepeni na Rihterovoj skali. Nismo u opasnosti od jakog zemljotresa koliko naši susedi poput Bugarske, Albanije i nekih bivših jugoslovenskih republika, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina – ističe Radovanovićeva.

Naša sagovornica napominje da nije moguće utvrditi kakva oštećenja bi najavljeni zemljotres mogao da izazove.

– Najjača oštećenja osećaju se u epicentralnoj oblasti, a kakva će se oštećenja osetiti u Srbiji zavisi od toga koliko će epicentar biti udaljen od naše zemlje, mada je zemljotres u Bugarskoj 1904. izazvao teška oštećenja u Vranju – napominje Radovanovićeva.

Ona dodaje da su usled seizmičke aktivnosti najugroženiji objekti sagrađeni do 1963. godine, od kada se primenjuju novi propisi gradnje.

– Tih objekata u Srbiji ima oko 30 odsto, ali svega 10 procenata njih bi usled zemljotresa jačine sedam stepeni po Rihteru pretrpelo teška strukturna oštećenja i bilo neupotrebljivo za stanovanje – ističe Radovanovićeva.

Marić: Spremni smo da reagujemo

Predrag Marić, načelnik sektora MUP-a za vanredne situacije, kaže za Danas da je MUP spreman da reaguje u slučaju zemljotresa.

– Projekat sa francuskim ministarstvom unutrašnjih poslova već dve godine daje odlične rezultate. Imamo pet timova stacioniranih u Nišu, Valjevu, Kraljevu, Novom Sadu i Beogradu koji su spremni da reaguju u svakom trenutku – ističe Marić.