Foto FoNet Marko DragoslavićPre dvadeset godina, istoričarka umetnosti Borka Božović pisala je za Danas o heroju njene generacije, Milovanu Đilasu.
Za generaciju koja je učestvovala u studentskim protestima 1968. godine, Đilas je predstavljao dostojanstvenu borbu za slobodniji i pravedniji sistem.
Skoro tri decenije kasnije studenti su imali Zorana Đinđića, a mi danas imamo studente.
Njima više nisu potrebni predstavnici, predvodnici i glasnogovornici da bi istrajali i uspeli u svojoj borbi koja je, iako po zahtevima i okolnostima drugačija od prethodnih, u osnovi uvek ista i počiva na jednom univerzalnom zahtevu – da sloboda i pravda ne budu samo prazni slogani političkih govora i predizbornih kampanja, već ključni deo sistema u kojem živimo.
Prvi korak ka tome je ispunjenje studentskih zahteva, a mnogi se već sada pitaju šta posle toga. Kako dovršiti transformaciju društva?
Čini se da nam godinama unazad izmiču pravi odgovori na osnovna pitanja.
Politička elita ne nudi rešenja, već u nedostatku odgovora postaje okrutna, o čemu je pisala Božović kroz primer Milovana Đilasa.
Prenosimo vam deo tog teksta.
„Kada sam upisala Filozofski fakultet 1968, famozne godine u istoriji studentskog pokreta, osetile su se na samom startu posledice tzv. ‘studentskih gibanja’.
Dočekala nas je u Sali heroja na Filološkom fakultetu anketa: ‘Šta mislite o delovanju Milovana Đilasa i njegovom puštanju iz zatvora?’
Treba li da vam naglasim da je već u tim godinama mojoj generaciji Milovan Đilas bio simbol otpora režimu i svemu nakaradnom u komunističkom svetu?!
Bez obzira što smo mi, sedamdesetih – ako uporedim sa ovim danas – živeli relativno dobro, mirno, bezbedno, pre svega. Shvatili smo, ipak, da osvajanje sloboda nikada nije završen proces i da zaista nema slobodnog društva ako nema slobodnog pojedinca.
M. Đilas je bio poseban primer, nezaobilazan uzor. Niko se nije suprotstavio ‘vremenu pomama’ – stoji u knjizi, a ja bih rekla – vremenu obmana i antiherojstva – kao M. Đilas.
Zaista smatram da je on najznačajniji komunistički disident. Ispred Saharova i ispred Složenjicina!
Prvi vođa komunističke revolucije koji se žestoko suprotstavio jednoj naopakoj doktirini i surovoj praksi totalitarnog sistema, ne ustuknuvši ni pred izgledima raznih bojkota, poniženja, ni pred kaznama zatvora i samicom.
Nisu ga slomili!
Ideja je kod njega bila suština i stalno traženje. Sloboda je bila suština i stalna potreba.
Borba za slobodu mišljenja i slobodnog izražavanja, borba za nove ideje, za objavljivanje tekstova i knjiga, postala je smisao njegovog upornog spisateljskog rada.
Svedoci smo vremena utonulog u mitove, obmane, stereotipe kojih se i danas teško oslobađamo. Stereotipi o Đilasu su se pokazali najpostojanijim.
Ako želite da znate kako je M. Đilas reagovao na te napade, mogu vam posvedočiti da je ostajao miran, sviknut na provokacije i podmetanja, kao neko ko dobro prepoznaje simptome određene društvene patologije.
Na sve takve neprimerene napade, čak urlanja, odgovarao bi sasvim mirnim glasom: ‘Ono što je u stanju jedna budala da izgovori u momentu, hiljadu pametnih ne može da popravi za mnogo više vremena.’
Ono što je gest bez presedana, po meni, to je suočavanje sa istinom, hrabrost da prizna greške, da osudi, da se pokaje, suprotstavi zlu i tako ga pobedi.
Temeljne ideje za koje se borio u mladosti Đilas je podvrgnuo kritici kada je video u šta su se pretvorile i kolika su obmana bile. Osuđivao je fanatizam jedne doktrine zbog koje su stradali milioni ljudi.
Izluđivala ga je oholost i zloupotreba vlasti, nezaslužene privilegije, izopačenost nove klase sumnjivih moralnih načela.
‘Pred sudom i zakonom ja nemam krivice – govorio je on – ali imam za šta da odgovaram – to je za izgradnju datog sistema, i to pred narodom i svojom savešću, čak i bez obzira na to što sam prozreo kud taj sistem vodi i šta znači, i javno ustao protiv njega još dok sam bio na vrhuncu vlasti.’
Da li znate sličan primer?
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Radeći dugi niz godina u Arhivu Jugoslavije imala sam prilike videti brojna dokumenta i deo Đilasovog dosijea preuzetog iz Ministarstva za informisanje nakon raspada zemlje.
Tu sam našla odgovore zašto je on toliko smetao režimu.
M. Đilas je postavljao direktna pitanja – i to ova knjiga lepo pokazuje analizirajući njegovo delo – o suštini političkog života: Šta je pravednost? Šta znači dobra vlast? Poredak? Šta je moralno, a šta nemoralno u politici?
I tražio je sve vreme odgovore koji su obično bivali pogubni za političku elitu. Za svaku političku elitu – kako tvrdi autor teksta Marko Babić. Pa i ovu danas, bar dobri njen deo – dodala bih ja.
Zar ne mislite tako?“, pisala je Borka Božović.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
