Evropski sud pravde u Luksemburgu naložio je reviziju zakona EU o čuvanju ličnih podataka koji se koriste u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Naime, uz ocenu da je zakon neophodan, ali da je sadašnji disproporcionalan i suviše nametljiv, sud u Luksemburgu je proglasio nevažećom direktivu o čuvanju podataka, zbog „mešanja širokih razmera posebno u oblasti osnovnih prava – poštovanja privatnog života i zaštite podataka ličnog karaktera, bez ograničenja na neophodan minimum“.


Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za Danas da je sasvim izvesno da će ovakva odluka suda bitno uticati na sadržinu nove direktive, odnosno zakona, ali i da će u strukturama i zemljama članicama Evropske unije biti osnov za brojne, ozbiljne aktivnosti i traženje pravih odgovora na brojna pitanja koja se otvaraju.

– Mi u Srbiji, iako nismo u EU, na ovu odluku bi trebalo da gledamo kao na izuzetno ozbiljno upozorenje. Podsećam da pre dve godine sproveden nadzor nad provajderima mobilne telefonije, kao i nedavno sprovedena prva faza nadzora nad operatorima interneta, ukazuju na stanje koje ne pruža ni minimalne garancije za ostvarivanje Ustavom zajamčenih sloboda i prava na tajnost komunikacije i zaštitu podataka o ličnosti. Srbija kao država, ne zbog odluke suda EU, već zbog poštovanja sopstvenog Ustava i prava svojih građana, mora početi da menja to stanje nabolje, bez odlaganja – naglašava Šabić.

Prema njegovim rečima, jučerašnja odluka Evropskog suda pravde mogla bi da predstavlja izuzetno vredan presedan i da konačno nagovesti da u „sukobu“ između interesa „bezbednosnih struktura“, s jedne strane, i prava na privatnost i drugih ljudskih prava, s druge strane, klatno konačno može da krene i na ovu drugu, pravu, vredniju stranu.

– Ova odluka je verovatno za mnoge iznenađenje. Jer, iako je jedan od generalnih advokata suda Pedro Kruz Viljaleon ranije već obelodanio svoj stav da direktiva nije u skladu da Poveljom o osnovnim pravima Unije i da ugrožava ljudska prava, s obzirom da sud nije dužan da prihvati to mišljenje koje ima savetodavni karakter, nije do kraja bilo izvesno kakva će odluka biti. Izvesno je da su mnogi nastojali i nadali se da će biti bitno drugačija. A lično ovakvu odluku bezrezervno pozdravljam – navodi Šabić.

Tri problema

Evropski sud je ocenio da „čuvanje podataka u cilju njihovog eventualnog dostavljanja nadležnim nacionalnim vlastima zapravo ispunjava cilj od opšteg interesa, odnosno borbu protiv teškog kriminala“. Šabić objašnjava da je sud ipak definitivno stao na stanovište da postojeća direktiva ugrožava ljudska prava i s tim u vezi eksplicitno ukazao na tri fundamentalna problema. „Prvi se tiče dužine čuvanja podataka, drugi neadekvatne zaštite od moguće zloupotrebe podataka, a treći nužnosti da, nezavisno od legitimnosti povoda zadiranja u privatnost, mora biti svedeno samo na neophodni minimum“, kaže Šabić.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.