Foto: Natalija Jakovljević/DanasIako stručnjaci ocenjuju da je nakon pet godina, koliko je trajao projekat zaštite biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš “Ecolacus”, došlo do poboljšanja parametara kvaliteta vode Palićkog jezera, još uvek nije bezbedna za kupanje, a među metodama koje bi jezero mogle da vrate kupačima spominje se prečišćavanje.
Na samom početku projekta, domaći i strani stručnjaci su dovedeni kako bi se odredilo koje investicije će biti rađene i definisali kriterijumi po kojima će se vrednovati uspešnost projekta.
Kako objašnjava stručni konsultant Marko Stojčić, investicije se mogu podeliti u četiri grupe, a to su nadgradnja prečistača otpadnih voda u Subotici, proširenje kanalizacione mreže u naselju Palić i njegovo povezivanje na sistem otpadnih voda u Subotici, pravljenje zaštitnih zona vegetacije oko četvrtog sektora Palićkog jezera i oko celog Ludaškog jezera, kao i program biomanipulacije, odnosno izlova invazivnih vrsta riba.
Za kriterijume uspešnosti projekta odabrana su dva ključna parametra – problem netrerirane otpadne vode na Paliću i ukupan unos fosfora u jezeru.
Prema rečima Stojčića, na početku projekta je bilo preko 1.000 septičkih jama i 1.500 kućnih priključaka koji su se direktno izlivali u kanal Palić-Ludaš, dok je unos fosfora u proseku bio oko 0,36 miligrama po litri vode.
“Ogromnim zalaganjem Grada i izuzetnom saradnjom sa svim preduzećima, uspeli smo da izgradimo čak 682 nova kućna priključka i sva otpadna voda koja se prikupi na Paliću se transportuje na prečistač u Subotici. Što se tiče ukupnog fosfora koji se unosi u vodu, i tu smo ostvarili izuzetne rezultate. Pogotovo u 2022. godini, kada su već sve investicije završene, imamo situaciju da se taj parametar sve vreme spušta, tako da po poslednjim zvaničnim merenjima Zavoda za javno zdravlje iz novembra, stigli smo na 0,19 miligrama po litri, a nezvanično, merenjem iz decembra, čak i tu granicu smo spustili na svega 0,17 miligrama po litri vode u turističkom delu jezera. Stoga, mogu da kažem da po svim parametrima ovo možemo nazvati jednim uspešnim projektom”, ocenjuje Stojčić.
Da su pomaci zaista primetni u izveštaju Zavoda za javno zdravlje Subotica o statusu jezera Palić, potvrđuje i Dijana Barna, rukovodilac odeljenja za fizičko-hemijska ispitivanja, koja kaže da decembarski izveštaj, koji tek treba da bude objavljen, pokazuje znatno poboljšanje kvaliteta vode u jezeru.
“U prvom slučaju to se odnosi na ukupan fosfor, koji je iz pete klase prešao u treću klasu, koja je primenjiva za rekreaciju i kupanje. Tu su još neki parametri koji su ostali četvrta i peta klasa, ali u globalu se vidi poboljšanje parametara. Mikrobiologija je, kao i uvek, treća klasa, zadovoljila je uslove za rekreaciju i kupanje. Što se tiče hidrobiologije, cijanobakterije pokazuju poboljšanje, ali ne toliko znatno. Cijanobaketrije su ostale još u petoj klasi”, pojašnjava Barna, dodajući da još uvek postoje razlike u kvalitetu vode između prvog i četvrtog sektora jezera.
Promenu su primetili i u JP “Palić-Ludaš”, koje je tokom trajanja projekta bilo angažovano na izlovu invazivnih vrsta riba iz jezera.
Iako je prvobitno bilo planirano 50 tona, ovo preduzeće je izvadilo 273 tone babuški iz Palićkog jezera, jer se ispostavilo da ih ima mnogo više, objašnjava direktorka Marta Dobo.
Takođe, preduzeće je zasadilo i 6.800 sadnica u zaštitnom pojasu pored Palićkog i Ludaškog jezera, koje su se uglavnom dobro primile, a prošle godine je započeto i poribljavanje.
“Ove godine, kada smo radili selektivni izlov, onda smo konstatovali da ima puno više poželjnih riba, kao što je smuđ, šaran i one vrste koje bi trebalo da budu u što većem broju u Palićkom jezeru”, ističe Dobo.
Ipak, sve ovo nije dovelo do toga da kvalitet vode u jezeru bude na nivou koji je bezbedan za kupanje, zbog čega lokalna samouprava razmišlja o novim rešenjima.
“Da bismo jezero vratili kupačima, moramo da uradimo pročišćavanje jezera Palić. Ima nekoliko ideja i opredelićemo se za onu koja je najefikasnija, a zatim, drugi parametar će biti vremensko trajanje tog procesa čišćenja jezera Palić”, kaže gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.
Do tada, stručni konsultant Marko Stojčić poručuje svim ljubiteljima kupanja u Palićkom jezeru da prate izveštaje Zavoda za javno zdravlje, za koji kaže da je jedini merodavan da govori o kvalitetu vode u četvrtom, turističkom delu jezera, napominjujući da sam projekat “Ecolacus” nije bio direktno usmeren na dovođenje kvaliteta vode na nivo za kupanje.
“Cilj projekta nije bio dovođenje vode na nivo za kupanje. To je jedna stvar u kojoj ovaj projekat ne učestvuje. Projekat učestvuje da se zaštiti flora i fauna ovog područja, znači Palićkog i Ludaškog jezera, i da se omogući da se živi svet u svojim prirodnim uslovima i dalje razvija”, poručuje Stojčić.
Projekat zaštite biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš “Ecolacus” je počeo u novembru 2017. godine, potpisivanjem sporazuma između Nemačke razvojne banke Kfw, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Subotice, JKP “Vodovod i kanalizacija” i JP “Palić-Ludaš”.
Ukupna vrednost investicije koju je Nemačka razvojna banka opredelila za realizaciju ovog projekta je 7,8 miliona evra, dok je Grad Subotica učestvovao sa milion evra.
Tokom projekta su izgrađena 22 kilometra kanalizacione mreže u naselju Palić, crpna stanica i pet kilometara potisnog voda.
Zaštićen je zeleni pojas oko jezera Palić i Ludaš, urađena je pešačko-biciklistička staza, te biomanipulacija, odnosno izlov invazivnih vrsta riba zbog očuvanja biološke raznovrsnosti i kvaliteta vode jezera Palić.
Rezultate i uspešnost projekta će i u budućnosti nadzirati Nemačka razvojna banka, a na domaćinima je da nastave da održavaju investicije koje su sprovedene.
“Dakle, bez jednog kvalitetnog održavanja ove investicije, neće imati pun efekat. Govorim o zaštiti zaštićenih područja oko jezera Palić i Ludaš, govorim o nastavku programa biomanipulacije i, naravno, o konstantnom monitoringu parametara otpadne vode i o brzoj reakciji, u slučaju da se bilo šta od toga promeni u odnosu na ono što je zadato”, poručuje Stojčić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
