Palićko jezero, foto: Natalija JakovljevićPrema poslednjim merenjima, kao rezultat rada u poslednje četiri godine, kvalitet vode jezera i stanje živog sveta su značajno poboljšani, kaže za Danas direktorka preduzeća JP „Palić-Ludaš“ Marta Dobo.
Posle više od četiri godine konstantnog rada, zvanično je završena i poslednja kampanja selektivnog izlova invazivnih vrsta riba u četvrtom sektoru jezera Palić, u blizini Subotice, koja se sprovodi u okviru projekta „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš – Ecolacus“, kroz saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom.
„Ovaj projekat je, osim selektivnog izlova i poribljavanja, kao mehanizama biomanipulacije, obuhvatao još nekoliko investicija, poput izgradnje dodatne jedinice za uklanjanje fosfora iz vode, proširenja kanalizacione mreže na Paliću i izgradnje multifunkcionalnog zaštitnog pojasa oko četvrtog sektora Palićkog i Ludaškog jezera“, navodi Dobo.
Prema njenim rečima, sve ove investicije imaju za cilj da zaštite jezero, odnosno da očuvaju biodiverzitet i kvalitet voda oba jezera.
„Jedan od najbitnijih aspekata projekta Ecolacus je što ukazuje na to da očuvanje biodiverziteta i razvoj nekog područja ne moraju da budu suprotstavljene aktivnosti i da na zaštitu prirode ne treba gledati kroz zabrane i ograničenja, već kroz brojne mogućnosti poboljšanja kvaliteta života ljudi“, ocenjuje direktorka.
Izgradnja kanalizacije jedan od najznačajnijih rezultata
Podseća da su za stanovništvo najznačajniji rezultati izgradnja kanalizacije u naselju Palić i ulaganje u poboljšanje efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda, a što je realizovano u okviru ovog projekta.
„Međutim, multifunkcionalni zaštitni pojasevi oko jezera Palić i Ludaš predstavljaju pravo ogledno polje na otvorenom, gde se jasno uočava veza između očuvanja biološke raznolikosti i poboljšanja kvaliteta života ljudi. Iako je primarna funkcija ovih pojaseva sprečavanje ulaska nutrijenata u jezero i očuvanje i formiranje novih staništa u priobalju, oni nisu uspostavljeni kao ’zabranjena zona’, već na mestima na kojima su nekada bile oranice do same obale, sa kojih su se đubriva i pesticidi slivali direktno u jezero, a obala obrušavala usled erozije, sada imamo rekreativnu zonu u kojoj posetioci po prvi put u životu mogu da se prošetaju ili provozaju biciklom oko Palićkog jezera, uživaju u predelima za koje nisu ni znali da postoje i kroz edukativne sadržaje se upoznaju sa živim svetom jezera i okoline“, objašnjava Dobo.
Dodaje da je ovakvim pristupom, ovaj projekat postavio nove standarde u uređenju predela, omogućavajući građanima da upoznaju Palićko i Ludaško jezero, da ih zavole i dožive na jedan drugačiji način.
„Jer, ko bi još želeo da štiti nešto što ne poznaje i ne voli“, ističe.
Kupanje u jezeru samo na svoju odgovornost
Napominje, da moramo da budemo svesni da su povšinske vode u okolini Subotice, pa tako i jezero Palić, veoma osetljive i pod vrlo jakim uticajem ljudskih aktivnosti.
Uprkos tome što su je realizacija ovog projekta doprinela tome da kvalitet vode jezera i stanje živog sveta budu značajno poboljšani, još uvek je neizvesno licitirati datumima – kada ponovo možemo da se kupamo u Palićkom jezeru.
Palićani, Subotičani i turisti su se u ovom jezeru kupali pre nekih 30-40 godina, kada je kvalitet vode još bio prihvatljiv i kada kupanje nije bilo zabranjeno.
Međutim, danas se kupači mogu okupati ovde samo na svoju odgovornost.
Iz ovog preduzeća poručuju da će se sve aktivnosti koje su realizovane kroz projekat, biti nastavljene i narednih godina.
„Ovde mislimo na selektivni izlov invazivnih vrsta riba, poribljavanje grabljivim vrstama riba, održavanje multifunkcionalnih zaštitnih pojaseva oko jezera Palić i Ludaš“, kaže Dobo.
Međutim, precizan odgovor na pitanje Danasa, kada možemo ponovo očekivati da se kupamo u Palićkom jezeru, uprava ovog preduzeća još uvek – nema.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
