Pečat i dalje živi u 60 zakona i akata

Kako se dodaje, značajan broj propisa, koji su zadržali pečat u upotrebi, donet je ili menjan nakon usvajanja Zakona o privrednim društvima, suprotno nastojanjima da se privrednici rasterete nepotrebne birokratije.

Zakon o privrednim društvima od 2011. propisuje da firma nije dužna da upotrebljava pečat, ako zakonom nije drugačije propisano. Ova mogućnost iskorišćena je, primera radi, u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je uveo obavezu bankama da pečatiraju potvrde, ali je posebno interesantno da su za ova dva zakona narodni poslanici glasali na istoj sednici Skupštine Srbije.

„U svim dosadašnjim izdanjima NALED-ove Sive knjige našla se najmanje jedna birokratska procedura koju opterećuje obaveza upotrebe pečata. Od Sive knjige 5 iz 2012. NALED ukazuje da je postupak započinjanja poslovanja nepotrebno opterećen zahtevom banaka da se pri otvaranju i korišćenju računa mora koristiti pečat“, ističe se u saopštenju NALED.

Obaveza pečatiranja postoji u ukupno 10 zakona među kojima su zakoni o žigovima, DRI, javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zaštiti industrijskog dizajna, međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, obligacionim odnosima, oznakama geografskog porekla, udruženjima i zadužbinama.

U preostalih 50 uredbi, pravilnika, odluka i uputstava takođe se pominje pečat, ali je većina njih praktično nezakonita (odnosno delovi koji se odnose na obavezu pečatiranja) jer se pečat ne pominje u zakonima na osnovu kojih su doneti.

– Izrada pečata u proseku košta od 1.660 do 2.800 dinara što nije veliki trošak, ali kada se u obzir uzme količina papira koje privreda mora svakodnevno da pečatira troškovi su značajni. Akcionim planom za unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke predviđeno je da se razmotri mogućnost ukidanja pečata izjednačavanjem sa elektronskim potpisom ovlašćenog lica. NALED će uz podršku ambasade Velike Britanije i britanskog Fonda za dobru upravu sprovesti analizu postojećeg stanja, kao i troškova i koristi od eliminisanja pečata, a potom i predložiti izmene propisa kojima se njegova upotreba stavlja van snage – kaže Vojislav Genić, član UO NALED-a i direktor SAP West Balkans.

U saopštenju se dodaje da NALED podržava ideju i da se privredi omogući korišćenje elektronskog pečata.

„Elektronski pečat bio bi novina u poslovanju u Srbiji jer firme sada ne mogu da imaju svoj kvalifikovani elektronski potpis. Sa e-pečatom bi pravna lica mogla da overavaju elektronske dokumente i obezbede im kvalitetniju zaštitu u odnosu na postojeći oblik pečatiranja. Nakon sprovedene analize, preporuke će ići pred Zajedničku grupu za unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi, koju je Vlada Srbije formirala s NALED-om, a potom i prema resornim državnim organima. Institucija odgovorna za ovu reformu je Ministarstvo privrede, a podršku će imati u Zajedničkoj grupi, Ministarstvu finansija i Narodnoj banci Srbije“, ocenjuje se u saopštenju.