Foto: Beta/Dragan GojićJedino prihvatljivo rešenje za Srbiju i srpski narod je puna reintegracija teritorije Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije, izjavio je član Srpske akademije nauka i umetnosti Matija Bećković na predstavljanju “Proglasa za okupljanje u odbrani Kosova i Metohije”.
U ime potpisnika proglasa naveo je da su spremni za dijalog sa kosovskim Albancima o integraciji za zajedničku budućnost i uz ocenu da bi Srbija, ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova, “učinila nešto što nikada nije učinila nijedna država i postala izuzetak i ruglo među narodima i državama”.
Nije Bećkoviću prvi put da potpisuje neke peticije ili proglase. Kada je počeo rat u Ukrajini ovaj proslavljeni pesnik i autor poeme Vera Pavladoljska našao se među 200 potpisnika peticije protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Objasnio je tada da ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front, to je i za njegova merila bilo previše, kao neka vrsta incesta.
„Nijednom malom narodu u naše vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko naređuje ne zbog Rusije, nego da se zna ko im je gazda“, objasnio je tada za Danas.
Bećković se stavio na stranu i građana koji se bore protiv iskopavanja litijuma, pa je marta ove godine potpisao narodnu inicijativu za zabranu eksploatacije litijuma i bora koju su pokrenuli -pokret „Kreni-Promeni“ i Savez ekološkoh organizacija Srbije, a njegov potpis bio je propraćen citatom iz njegove pesme „Ćeraćemo se još“.
Na početku izborne kampanje Bećković je podržao koaliciju Nada i založio se za obnovu kraljevine Srbije.
„Kralj nije vlast već onaj ko vlastima oduzima ono što nije njino. On je kralj svima i štiti prava i onih koji nisu za kraljevinu“, objasnio je Matija, inače sin oficira vojske Kraljevine Jugoslavije.
Bećković je srpski pisac, pesnik i akademik. Rođen je 1936. godine u Senti u Kraljevini Jugoslaviji. Detinsjtvo je proveo u Veljem Dolu, a mladost u Valjevu. Od studija na Filološkom fakultetu živi u Beogradu.
Prvu pesmu napisao još kao gimnazijalac, a do danas je objavio desetine zbirki pesama, beseda i dramskih tekstova.
Od 1991. godine je redovni član SANU. Dobitnik je brojnih književnih nagrada, poput Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade Milan Rakić, Njegoševe nagrade za književnost, nagrade Desanka Maksimović i mnogih drugih.
Iz braka s pokojnom suprugom Verom Pavladoljskom, čiji je otac bio Rus sa Kavkaza, ima ćerke Ljudmilu i Olju, a deda je troje unuka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
