U Istorijskom arhivu Užice, povodom 67 godina te ustanove, otvorena je izložba “Mlada Bosna i Sarajevski atentat” Arhiva Republike Srpske, čiji je pokrvitelj Milorad Dodik. Autor izložbe je Bojan Stojnić, direktor Arhiva Republike Srpske, a svečano ju je otvorio Muharem Bazdulj, književnik i novinar.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Postavka je podeljena u pet celina ( Mlada bosna, Zaverenici i izvšioci Sarajevskog atentata, Sarajevski atentat, Julska kriza 1914. i Stradanje Srba u BiH na dan ubistva Franca Ferdinanda, posle atentata i tokom Prvog svetskog rata) i čine je fotografije pripadnika Mlade Bosne, optužnica protiv za atentat, izveštaji sa suđenja, zapisi advokata Rudolfa Cistlera koji je pred sudom branio mladobosance, fotokopije članaka iz tadašnjih novina koje su pisale o ubistvu Farnca Ferdinanda, austrougarski ultimatum Srbiji, objava rata…Otvarajući izložbu, Muharem Bazdulj je podsetio na to da Andrić u poslednjim stranicama svog romana “Na Drini Ćuprija“, piše o generaciji mladića „koji su kao foto-roboti mladobosanaca koji su izveli atentat na Franca Ferdoinanda“. U tom delu, kako je naveo, postoji ljubavna priča o momku i devojci koji žele da se presele u Ameriku, ali njihovu nameru sprečava Sarajevski atentat, pa je mladić odlučio da se pridruži srpkoj vojsci u u Užice. – Devojka plače i pita ga šta će biti s njihovom Amerikom, a on joj odgovara: „Pusti to. Mi ćemo, kad sve ovo prođe, ako ostanemo živi, praviti našu Ameriku”. Ono što je meni u priči o Mladoj Bosni i Sarajevskom atentatu intimno najbliže nije ideja da smo se mi upisali u neku svetsku istoriju, nego ta ideja emancipacije da mladi ljudi odavde svoje snove i svoju budućnost ne moraju da prave u nekim Amerikama, nego da mi ovde pravimo Ameriku. Kad su Grabež, Princip i Čabrinović otišli išli za Sarajevo i prelazili Drinu, prenoćili su u Šapcu u hotelu koji se zvao „Amerika”. Dakle, to je onaj san koji je ta generacija ostvarila, kao kod NJegoša, za potomstvo koje je kasnije došlo. Nažalost, taj san se raspao, ali barem dok je sanjan bio je lep – rekao je Bazdulj, a potom dodao da je u „njegovom zavičaju postojala fabrika eksploziva koja se zvala „Princip”, ali nije nazvana po Gavrilu, nego po Gavrilovom bratu Slobodanu, koji je poginuo u partizanima.– Tu postoji jedna vrlo važna stvar za koju mi je naročito drago da je kažem ovde u Užicu – sa istom željom da imamo svoju Ameriku, pucao je jedan Princip i borio se drugi Princip, pa i oni koji su pravili Užičku republiku i borili se na Kadinjači ginuli su zbog te iste ideje – naveo je Muharem Bazdulj, poručivši da bi trebalo da se toga prisetimo dok budemo gledali i čitali izloženu građu. Rekavši da atentat mladobosanaca na austrougarskog prestolonaslednika nije bio uzrok, nego povod Velikom ratu, Bojan Stojnić je istakao da je atenat imao elemente jugoslovenske buržoaske revolucije.– O tome je, u avgustu 1914. godine, pisao jedan berlinski list, navodeći da je početkom rata nastupila buržoaska revolucija Južnih Slovena, a da je pucanj u Sarajevu jedno njeno poglavlje – dodao je Stojnić.Izložbu je moguće pogledati do kraja maja.