Goran Džonić: Foto Z. Miladinović/DanasU Višem sudu u Nišu danas je nastavljeno suđenje Goranu Džoniću (62) optuženom za brutalno ubistvo tročlane porodice Đokić iz Aleksinca, izvršeno vatrenim oružjem u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine u ataru aleksinačkog sela Moravac.
Na današnjem ročištu svedoče policijski službenici koji su učestvovali u pretresima porodične kuće Džonića i kuće u izgradnji njegovog sina Stefana, koja se nalazi na Goranovom placu.
Policajka iz Aleksinca Aleksandra Božanić, koja je vodila zapisnik prilikom pretresa, kazala je da su na prvoj lokaciji u kuci Džonića pronađeni municija i vazdušna puška, kao i mobilni telefoni, a da su na drugoj pronašli novac.
Ivan Đorđević, policajac iz Policijske uprave Niš, koji je učestvovao u pretresu, kazao je da su u kupatilu nezavršene kuće pronađeni dolari, a njegov kolega iz iste PU Milan Milenković da je na mestu ubistva, na desetak metara od tela, pronađena čaura.
Džonić je optužio policajca Đorđevića da mu je pretio “mafijom”, ali je on to negirao.
Sudija Mirko Drašković je kazao da će se ubuduće čitati izjave svedoka, umesto da oni neposredno svedoče.
Saslušaće se isključivo veštak neuropsihijatar i veštak balističar, kao i majstor koji je po narudžbini Džonića pravio deo, za koji okrivljeni tvrdi da je navoj za poljopriivrednu mašinu, a tužilaštvo da je prigušivač za pištolj.
Sudija je odbio predlog advokatice Biljane Tešić, koja brani Džonića po službenoj dužnosti, da se njenom branjeniku ukine pritvor.
Na prvom ročištu održanom 14. marta Goran Džonić je kazao da “nije kriv” i da mu je “sve namešteno”, a da se većine svojih izjava “ne seća jer ga je policija tri dana tukla u glavu”.
Džonić pritom nije mogao da objasni odakle njegovi DNK tragovi na Đokićevom novcu koji je pronađen na placu na kojem je Stefanova nezavršena kuća, i u garaži koja se nalazi na tom placu, kao ni otkud DNK tragovi Lidije Đokić na šarnžeru njegovog pištolja “bereta” iz kojeg je pucano na porodicu.
Džonić, inače, odgovara za teško ubistvo svog rođaka Gorana Đokića (57), Goranove supruge Gordane (54) i njihove kćerke Lidije (25), u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Krivični zakonik propisuje da osobama koje su “sa umišljajem lišile života više lica” preti kazna zatvora od najmanje deset godina ili doživotni zatvor, a niško Više javno tužilaštvo je zatražilo maksimalnu zakonsku kaznu.
U optužnici je navedeno da je je Džonić izvršio teško ubistvo u stanju uračunljivosti, a u nameri da dođe do novca za vračanje duga od 10.000 evra.
On je pratio kretanje Gorana Džonića, a kada je njegov rođak došao u posetu majci u Moravac zaustavio je njegov “folksvagen pasat”, ušao u njega, te Gorana odmah likvidirao jednim hicem, a u Gordanu i Lidiju pucao po dva puta, izvan vozila.
Potom je zapalio njihova tela i prekrio ih granjem, a potom zapalio i njihov automobil, koji je pronađen desetak kilometara dalje, u selu Tešica, dodaje se u optužnici.
Džonić je, međutim, na prvom ročištu tvrdio da se “ne seća” dve svoje izjave date tokom prethodnog postupka, već da se samo delimično seća one koju je dao u julu prošle godine.
U izjavama kojih se “ne seća”, on je za ubistvo Đokića optužio braću A. i K. Milošević, iz Moravca, koje je nazvao opasnim momcima, a koji su, kako je rekao, sa Goranom Đokićem “imali nerasčišćene račune”, te su ga navodno prinudili da prati Goranovo kretanje i zaustavi njegov automobil.
Braća Milošević su nakon višemesečne istrage oslobođena svih sumnji za učešče u ubistvo.
“Ne sećam se iskaza u kojima optužujem braću Jojke (nadimak za Miloševiće, prim. aut.), njih uopšte ne poznajem, u životu ih nisam video… Ja sam tri dana non stop biven u glavu, policiju je samo interesovalo gde je moj skuter. Sve mi je namešteno, ne znam zašto, kada sam učinio svakome kome sam mogao. Prilikom prvog pretresa, na placu i u garaži nije nađen nikakav novac, a prilikom sledećeg su pronađeni i novac, a i metkovi, koje ja nikada u životu nisam čuvao na placu. Nemam pojma odakle tragovi moje DNK na novcu ili tragovi Lidijine DNK na ‘bereti’, to se i ja pitam, evo godinu i po dana”, rekao je Džonić.
On je kazao da je 26. septembra bio u ribilovu sa prijateljem, a po povratku, sve do zore, radio u garaži, gde popravlja različite uređaje i to naplaćuje, što je inače njegova uobičajena rutina.
Na pitanje sudije Mirka Draškovića da li je zaboravan, odgovorio je da jeste, ali nije umeo da objasni kako to da se detaljno seća mnogih događaja od pre, recimo, pet godina, a ne i da je davao iskaze o ubistvu i šta je u njima govorio.
Đokići su, inače, bili vlasnici menjačnice u Aleksincu, a Goran Đokić je u svom vozilu imao “ugrađene sefove”, za koje je Goran Džonić navodno znao jer je povremeno prao to vozilo.
Tela Gorana, Gorana i Lidije Đokić pronađena su 2. oktobra prošle godine u ataru Moravca, a njihov, takođe spaljeni “folksvagen pasat“ pronađen je desetak kilometara dalje, u selu Tešica.
Suđenje se nastavlja 19. maja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
