“Volim Jugoslaviju, volim bratstvo i jedinstvo”: Kuća Mitra iz Zaječara liči na muzej posvećen Titu

Ovaj Zaječarac, poreklom sa Kosova, kaže za Danas da je jugonostalgičar i komunista, kao i da je godinama želeo da mu kuća izgleda kao sada, ali da su se za to stekli uslovi krajem prošle godine.

“O tome sam odavno razmišljao, ali mi je nedostajao novac. Sada, kada imam neke prihode, uspeo sam da sakupim 25.000 dinara, da napravim to što sam godinama želeo”, objašnjava Bošković koji je fasadu svoje kuće ukrasio trobojkom.

Prema njegovim rečima, sve je sam kupio i napravio, dok mu je prijatelj pomogao oko izrade i lepljenja petokrake.

Kako je on istakao za Danas, u početku je, dok je to vreme dozvoljavalo, svakodnevno postavljao zastave na krov svoje kuće, a uveče ih skidao. S pogoršanjem vremenskih uslova više ih ne skida.

“Krov je klizav, pase bojim da ne padnem i zbog toga sam rešio da ih više ne skidam”, uz osmeh kaže Mitar Bošković.

Pored toga što je fasadu ukrasio zastavom Jugaslavije, i na krovu skromnog doma postavio dve zastave, unutrašnjost njegove kuće, izgleda kao muzej posvećen Jugoslaviji i Josipu Brozu Titu.

“Imam puno knjiga o Jugoslaviji. Takođe, počeo sam da sakupljam i stari novac, ali i fotografije našeg predsednika Tita. Naručio sam neke majice da mi urade sa likom mog predsednika. Red je da imam Tita na grudima”, dodaje Bošković.

Pored toga što je komunista u duši, odmah do Titovih slika stoje ikone. Mitar kaže “da je laž da se nekada crkva zabranjivala”.

“Ja sam Jugosloven i pravoslavac. Uvek sam išao u crkvu i nikada nam to neko nije branio. Smeta mi kada sada ljudi kažu da su kumunisti zabranjivali slave. Možda nekome jesu, ali ljudima sa kojima sam se družio, niko nikada nije ništa branio”, dodaje on.

Bošković kaže da je jedino u životu bio član Komunsitičke partije Jugoslavije, a nakon gašenja partije, aktivirao se i kao član stranke Joške Broza, koja se zvala Komunistička partija.

Ističe, da je voleo Jugoslaviju i da se sa nostalgijom seća kako je ta država izgledala.

“Volim Jugoslaviju. Volim bratstvo i jedinstvo. Volim onu slogu koja je nekada bila, kada smo svi živeli zajedno, i kada se nismo delili po veri i naciji. Svi smo bili ljudi, i svi smo bili Jugosloveni. Želeo bih da i deca sada osete kako smo mi nekada živeli i kakva je to zemlja bila”, sa nostalgijom govori Bošković.

Kaže, voleo bi da se to vreme vrati, pošto se tada cenio radnik, a cenili su se i ljudi.

“Zaista patim zbog Jugoslavije. Taj spokoj, taj način života. Tada smo se svi družili, slavili, igrali i veselili, a to današnjim ljudima nedostaje. Bilo je novca za sve – letovanja, zimovanja, automobile, ma za sve”, navodi Bošković.

Zbog ovog njegovog nesvakidašnjeg poteza, kaže, nije imao problema, a od komšija dobija samo reči hvale.

“Stalno me pitaju kako sam se toga dosetio. Prija mi što su ljudi to prihvatili i nadam se da će se tako nastaviti. Jedino negativne komentare sam video na društvenim mrežama, ali ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo na svoje mišljenje”, dodaje on i kaže “da se ne ljuti zbog toga šta ljudi pišu”.

Upoređujući ono i ovo vreme, naš sagovornik kaže:

“Tada je bio život. I sada je malo bolje nego što je bilo, ali vreme Tita, i sadašnje vreme ne mogu da se porede. Tada su u Zaječaru radile fabrike. Dobro se zarađivalo, a sada? Imao si nekada sve, a sada ništa”, kaže on.

Koliko je postavljanje zastave i uređenje fasade privuklo pažnju Zaječaraca, Mitar kaže da su ga i poznati i nepoznati ljudi pitali da se 25. maja, kada je rođendan Josipa Broza Tita, okupe ispred njegove kuće, i proslave taj dan.

“Ta ideja mi se dopala. Sakupićemo novca ko koliko ima i proslavićemo nekadašnji Dan mladosti. Nisam to planirao, ali kada su mi ideju predočili, prihvatio sam je bez reči”, kaže on.

Ono što Mitra muči je to što današnja omladina ne zna ko je Tito i kako se živelo u Jugoslaviji.

“Zbog toga me srce boli. Deca me podržavaju u ovome što radim, ali oni kao i ostala omladina ne znaju ništa o tom vremenu, i zbog toga sam jako tužan. Smeta mi i to što neki govore loše o Titu, i to nije lepo. Ako ga ne vole ne moraju to javno da kažu, neka ga mrze u sebi”, objašnjava Bošković šta ga muči.

Mitar kaže da se rodio i živeo na Kosovu i Metohiji, a da se u Zaječar doselio 1983. godine zbog posla. Ističe “da se tada nije osećala, niti videla razlika ko je ko”.

“Kada smo mi porodično izlazili da radimo u polju, komšije, svih nacionalnosti, čim bi videle da idemo na posao, dolazili su da pomognu. Tako smo jedni druge pomagali i niko nije plaćao za pomoć, kao sada”, seća se vremena dok je živeo na Kosovu.

Bošković i danas čuva pionirsku knjižicu i člansku kartu nekadašnjeg Saveza komunista. Za Danas kaže “da će dok je njega – Jugoslavija postojati kao država”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije “Venac” iz Gračanice, nastupiće u zaječarskom teatru