Povratak duha devedesetih na male ekrane: Gde su i šta rade Miloševićeve perjanice?

Komrakov je bio urednik informativnog programa RTS-a za vreme bombardovanja, a direktor javnog servisa je bio Dragoljub Milanović, koji je odležao 10 godina zatvora jer je, kako je navedeno u osuđujućoj presudi, znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana ali nije ništa učinio da spase živote 16 zaposlenih, prećutavši tu informaciju.

Hadži Dragan Antić zvani Struja bio je na čelu Politike, glavnog uporišta Miloševićeve propagandne mašinerije nakon RTS-a. Za razliku od Komrakova koji je početkom sedmice počeo da vodi jutarnji program na televiziji Tanjug, Milanović i Antić se posle 5. oktobra nisu vratili novinarstvu, ali često gostuju na televiziji, posebno Hepi kod Milomira Marića, iznoseći mišljenja na različite teme.

Rade Veljanovski, novinar i bivši profesor FPN-a, podseća za Danas da je među vodećim novinarskim imenima iz devedesetih i Ratko Dmitrović, sada ministar, kao i Milovan Drecun “koji je u rangu ministra”.

– Politika tog vremena, politika Slobodana Miloševića i njegove vlasti, nije definitivno poražena nego ima svoj kontinuitet, i to nažalost kako u ponašanju sadašnje vlasti, tako i u ponašanju velikog broja opozicionih stranaka i opozicionih lidera. Sasvim je očigledno da vrednosti za koje su se zalagali vodeći ljudi iz Miloševićevog vremena, a to je nacionalizam, revanšizam, urušavanje zajedničke države Jugoslavije i neprijateljski odnos prema narodima sa kojima se živelo u istoj državi, sada su potpuno dominantna svest – ističe Veljanovski.

On dodaje da s toga i ne čudi što se vraćaju i novinari iz tog vremena.

– Mi znamo da je Milorad Vučelić bio generalni direktor RTS-a kada je u januaru 1993. iz te medijske kuće oterano 1.100 ljudi. A on je i dalje glavni čovek u Večernjim Novostima. Vidimo da se vraćaju i neki ljudi koji su čak odležali i zatvorske kazne jer se nisu dovoljno potrudili, nisu hteli, ili su slušali naloge iz vrha vlasti da ne zaštite ljude koji su mogli da budu zaštićeni i mogli da ne poginu, kao što se dogodilo sa 16 kolega u RTS-u – ukazuje Veljanovski.

Prema njegovim rečima, sve to proizilazi iz toga što politika 90-ih nije pobeđena. Ona se, dodaje, vratila u potpunosti “i mi sada imamo dominaciju takvog pogleda na svet”.

Naš sagovornik ističe da niko ne može da objasni realni, profesionalni razlog zašto je Aleksandar Vučić krajem 90-ih bio ministar informisanja.

– Nije imao nikakve veze sa medijima pre toga. Bilo je jasno da je na tu funkciju postavljen iz političkih i ideoloških razloga. Tako da njemu lično i ljudima oko njega sasvim sigurno ne može da smeta da se vrate ti ljudi, režimski novinari 90-ih, jer se praktično medijskom promocijom određenih tema, određenih vrednosti, sadržaja i ličnosti, promoviše određena politika – zaključuje Veljanovski.

Neka od zaboravljenih imena Miloševićevih novinarskih vedeta prvi je u javni prostor vratio glavni urednik TV Hepi Milomir Marić, i to sa ponosom ističe.

– Prvi sam pružio šansu Dragoljubu Milanoviću i Miloradu Komrakovu da gostoju na televiziji i kažu svoju istinu. Nisu oni ubili zaposlene u RTS-u, već NATO. Oni su žrtve – kaže Marić za Danas.

Na našu konstataciju da je sud presudio i kaznio Milanovića jer je znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana, Marić odgovara sa “ma, kakav sud u Srbiji!”

– Sud treba da se stidi te presude. Presudu je naručio NATO, jer im je trebalo da se operu. Nemojmo se zavitlavati. Mi moramo da budemo normalni ljudi. Ja sam bio protiv Milanovića i Komrakova, odnosno načina na koji su uređivali RTS. Ali ću uvek braniti njihovo pravo da žive i da rade. Žao mi je što Komrakova nisam doveo da vodi Dnevnik kod nas, ali konkurencija je bila brža – navodi Marić.

Kaže da nije mogao da ubedi Zorana Đinđića da Milanović i Komrakov nisu bombardovali televiziju, nego da je to učinio NATO. Potom dodaje da je Đinđić znao da oni nisu ubili te ljude nego NATO, “ali je pritisak izvršen da ih linčuju i pošalju u zatvor”.

– Uvek sam bio na strani progonjenih. Kod nas u Dugi su radili ljudi koji su po 15, 20 godina bili u Mitrovici i po drugim zatvorima. Bili su bolji novinari od onih koji su bili na slobodi – poručuje Marić.

Interesantna informacija se pojavila prošle godine, a to je da je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović već godinama je zaposlen u Agenciji za zaštitu životne sredine. Ovo saznanje podelio je Pokret „Tvrđava“.

– U momentima dok traje skandalozno otpuštanje ekoloških stručnjaka u Agenciji za zaštitu životne sredine, za ovakve ljude je Agencija sigurna kuća. Ovo plaćaju građani Srbije. Sa druge strane, ekološka katastrofa napreduje, vazduh nas ubija svakodnevno. Sramotno je da se sklanjaju stručnjaci od integriteta, da „nema dovoljno novca“ za ekologiju u Srbiji, a da ovo plaćaju građani Srbije. Bruka – naveli su tada iz Pokreta „Tvrđava“, koji se inače bavi zaštitom životne sredine.

Osim što je osuđen zbog pogibije radnika RTS-a zbog toga što nije preduzeo mere da se zaposleni te noći zaštite i evakuišu, Milanović je bio optužen i da je devedesetih godina iskorišćavanjem službenog položaja bespravno dodeljivao stambene kredite „deficitarnim“ kadrovima RTS-a i tako im pribavio imovinsku korist u iznosu od 27.6 miliona dinara. Pravosnažno je oslobođen optužbi jer tužilaštvo nije uspelo da ovo dokaže.

Novinarstvom se više nije bavio, kao ni Hadži Dragan Antić, čiji životni put i uspon u karijeri su posebno zanimljivi.

“Radnu karijeru Antić počinje kao perač prozora, a zatim i kao radnik Elektrodistribucije. Izvori navode različita konkretna zaduženja koja je tu obavljao, s tim što se najveći broj njih slaže samo u tome da je radio „nešto oko bandera“. Jedna urbana legenda kaže kako je Vlada Bulatović Vib, nekadašnji urednik beogradske rubrike u „Politici“, za njega govorio: „Skinuo sam ga s bandere, i ako ne bude bio dobar, vratiću ga na nju.“, navodi se u tekstu Vremena gde je analizirana njegova karijera.

U Politici je na početku pisao saopštenja o tome koji će deo grada ostati bez struje, pa je tako i dobio nadimak Struja. Vrtoglav uspon u karijeri doživeo je poznanstvom sa Marijom Milošević, ćerkom Slobodana Miloševića, sa kojom je kasnije postao i blizak prijatelj. Upitnog obrazovanja, postao je glavni i odgovorni urednik Politike, na čijem čelu je ostao sve do pada Miloševića.

Hadži Dragan Antić: Ne bavim se više novinarstvom

Hadži Dragan Antić kaže za Danas da se nakon petooktobarskih promena više nije bavio novinarstvom.
– Imam izdavačku knjigu. Izdajem svoje i tuđe knjige – poručio je Antić.

U avgustu 2005. izjavio je da od 5. oktobra stalno letuje. “Ili sam na Kubi, ili na Mediteranu. Za to sam mnogo zahvalan DOS-u koji mi je učinio veliku uslugu kada sam ostao bez posla. Sada neprestano mogu da odmaram“. Na pitanja o poreklu novca, odgovarao je da je štedeo tokom 40 radnih godina. Inače, njegovo ime u medijima vezivano je i za šverc cigareta.