foto: Amir Hamzagić/ATAImagesCeo slučaj ubistva Aleksandra Nešovića Baje 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku od početka je bio kontroverzan. Od sastava ekipe koja je sedela za stolom – Saša Vuković Boske i Veselin Milić, načelnik beogradske policije, preko zavere ćutanja o tome da je čovek izrešetan u punoj kafani sa 14 hitaca, preko mirnog uklanjanja leša, misterije nestanka Nešovićevog tela, pa do traljavo urađene istrage, zatim policije koja stavlja načelnika beogradske policije Veselina Milića na prvu krivičnu prijavu da je bio u momentu u ubistva u kafani, pa onda njegovo tužilačko postepeno uklanjanje iz kafane i na kraju njegovo izdvajanje iz slučaja, preko odvajanja na posebnu optužnicu, mada je u pitanju isti krivični događaj.
Jasno je da je cilj operacije Tužilaštva od početka bilo uklanjanje Milića iz predmeta, jer ako imaš Milića u slučaju sa elementima mafijaškog obračuna, onda posredno imaš i predsednika Srbije u sudnici, jer je Milić bio njegov savetnik za bezbednost i očito izbor za šefa beogradske policije. Mnogo je tu nelogičnosti i nejasnoća, čudnih odluka i policije i tužilaštva.
U ceo taj milje skoro savršeno uklopili su se i događaji pre i tokom saslušanja osumnjičenog Vukovića, koje je Danas objavio za vikend, da je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović tražio od zatvorske straže da ga ostavi nasamo u njegovom kabinetu sa osumnjičenim Vukovićem. Dakle, tražio je da razgovara nasamo sa osumnjičenim kojeg njegovo tužilaštvo, odnosno njegovi zamenici, krivično gone za teško ubistvo Nešovića.
Nakon što je zatvorska straža to odbila, jer nije želela da ostavlja osumnjičenog bez nadzora i kontrole, glavni tužilac je pozvao ministra pravde Nenada Vujića, a ovaj onda po institucionalnoj liniji zove sve do upravnika zatvora, koji je naredio da se zatvorska straža ukloni iz tužiočevog kabineta i osumnjičeni ostavi bez nadzora i kontrole sa tužiocima, braniocima i zapisničarem. Osumnjičeni za teško ubistvo.
I tako 16, 17. i 18. juna. Zatvorska straža stoji besposlena ispred tužiočevog kabineta, a unutra osumnjičeni za ubistvo bez ikakvog nadzora. I naravno, nisu izostale kiflice i kolači za osumnjičenog, tužioce i odbranu. Straža ih nije dobila. Za kaznu.
Upravo iz tih razloga tokom rada na tekstu smo i tražili objašnjenje postupanja glavnog tužioca, a odgovor nije bio demanti, već da je sve urađeno u skladu sa ZKP-om i da nije preduzeta nijedna radnja izvan njegovih nadležnosti tužioca. Fer. Isto smo tražili i od Ministarstva pravde, ali ni oni nisu demantovali slučaj, već su rekli da ne mogu da komentarišu postupke koji su u toku.
Moramo priznati da ne pamtimo u dugogodišnjoj praksi novinara sudskog izveštača da je jedan tužilac tražio da nasamo ostane sa osumnjičenim za bilo koje krivično delo, a ne za teško ubistvo. Praksa obavljanja poverljivog razgovora u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) rezervisana je isključivo za advokate. Ne i za tužioce. Deluje kao da je i Tužilaštvo deo Vukovićeve odbrane i advokatskog tima i da je ceo državni sistem zapravo upregnut da se ovo surovo ubistvo što brže zataška. Jer dolaze izbori a nije baš uputno da se predsednik povezuje sa jednim od osumnjičenih.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
