Predsednica sindikata: U sistemu socijalne zaštite povećanje samo za negovatelje, nedostaje preko 1.000 stručnih radnika

Ona je dodala da veruje da se sa njom slaže i velika većina njenih kolega i zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

„Ne mogu samo negovatelji da budu pomenuti u sistemu socijalne zaštite uz dužno poštovanje negovateljima i zdravstvenim radnicima. Okosnicu i stub sistema socijalne zaštite trebalo bi da čine socijalni radnici i ostali stručni radnici – psiholozi, pedagozi,  specijalni pedagozi, andragozi, pravnici, pa i ostali profili koji nisu stručni radnici, ali su veoma bitni za funkcionisanje ustanova socijalne zaštite – ekonomisti“, navela je ona.

Ona je pojasnila delokrug rada centara i ustanova socijalne zaštite, kako je objasnila, da se ne bi ubuduće pominjali samo negovatelji u sistemu socijalne zaštite kada su u najavi povećanja plata.

„Centar za socijalni rad je ustanova koja pruža podršku deci, odraslima i ostarelim licima koji se nalaze u stanjima potrebe za podrškom. Institucija polivalentnog tipa koju osniva država uz podršku lokalne samouprave. Spektar podrške je veoma širok, obuhvata kako materijalne tako i nematerijalne oblike podrške. Najčešći problemi su porodične prirode: porodično nasilje, zlostavljanje, razvod braka, poveravanje dece jednom od roditelja, pružanje podrške u procesima smeštaja tj. obezbeđivanja stambenih uslova za život. Najčešći smeštaj se realizuje u Sigurnoj kući, staračkom domu, Materinskom domu, ustanovi socijalne zaštite u kojoj odrastaju deca bez roditeljskog staranja, vaspitno popravnu ustanovu, Prihvatilište za decu i Prihvatilište za odrasle“, navela je Veljović.

Takođe, kako je dodala, smeštaj se može realizovati u hraniteljske porodice kako za decu tako i za odrasle.

„Centar za socijalni rad ima javna ovlašćenja u oblasti rešavanja o pravima građana iz oblasti socijalne zaštite, ostvarivanja uloge organa starateljstva, preventivnih delatnosti kao i praćenja i proučavanja socijalnih problema. Funkcije centra za socijalni rad uključuju i ostvarivanje socioterapijskih usluga i tretmana širokog spektra sociopatoloških poremećaja različitih kategorija korisnika. U centrima za socijalni rad u našoj zemlji trebalo bi da ima preko 2.600 stručnih radnika, prema nezvaničnim informacijama u ovom trenutku ih nedostaje preko 1.000“, ukazala je ona.

Veljović smatra da je oni odlaze nezadovljni zaradom, uslovima rada i pritiskom medija i šire javnosti da su „neradnici i nestručni i odgovorni za sve što nam se loše događa“.

„Mojim kolegama je ponižavajuće da kažu kolika im je plata i u sistemu u kojem bi trebalo da budu nosioci posla, oni spadaju u kategoriju „ostali“ ili „nemedicinsko osoblje“ i od 4 cene rada koje postoje u sistemu socijalne zaštite stručni radnici imaju najnižu cenu rada koju imaju spremačice, servirke, vešerke i ostalo tehničko osoblje, administrativni radnici i radnici ekonomske struke. Nije mi namera da omalovažim nijednog radnika, nijedno zanimanje, naprotiv Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti RS je zagovornik jedinstvene cene rada i Izmene Uredbe o koeficijentima u sistemu socijalne zaštite i da se svaki radnik vrednuje po stepenu stručnosti, odgovornosti i obavezama svakog radnog mesta i složenosti posla koji obavlja, a ne da odlaze i prihvataju čak i rad u trafici, jer je ista zarada, ali manja odgovornost“, poručila je ona.

Ona je naglasila da resorno ministarstvo ne reaguje, niti bilo šta preduzima da se ovakvo stanje promeni.

„Svima nam je jasno da će još više radnika odlaziti iz sistema socijalne zaštite, da mladi nemaju želju, ni motivaciju da uđu u sistem socijalne zaštite i bez ozbiljnije reforme sistema doći ćemo u situaciju da neće imati ko da brine o velikom broju starih, nemoćnih, zlostavljenih i ranjivih kategorija u našem ne baš zdravom društvu i okruženju, u kojem se favorizuje nerad, kriminal, rijaliti i slične patološke pojave“, poručila je ona.