Predsednički kandidati pohrlili u predgrađa

Segolen Roajal, kandidat Socijalističke partije za predsednika Francuske, nastavila je kampanju u surovim pariskim predgrađima, odakle su 2005. pokrenuti opštenacionalni nemiri. Roajalova je stanovnike još jednom uveravala da u vreme nemira nisu predstavljali „problem“ za Francusku.
Upravo su u Klišiju, predgrađu Pariza, oktobra 2005. električnom strujom ubijena dvojica tinejdžera dok su očigledno bežali od policije. Njihova smrt raspalila je tronedeljno nasilje tokom kojeg su izgrednici širom Francuske spalili na hiljade automobila, uništavali radnje i napadali policajce i vatrogasce. Od tada je malo toga učinjeno na unapređenju problematičnih predgrađa.
Međutim, poslednjih meseci značajno se uvećao broj građana koji su se upisali u birački spisak. Prvi put u istoriji predsedničkih izbora u Francuskoj značajan faktor mogli bi da budu glasovi otuđenih i diskriminisanih građana poreklom iz arapskih zemalja i Afrike. U Klišiju koji ima 23.000 stanovnika broj građana u biračkom spisku je posle nemira iz 2005. uvećan za 25 odsto.

Stanovnici na oprezu

Segolen Roajal je tokom brižljivo pripremljene posete Klišiju obećala da će otvoriti više radnih mesta, poboljšati bezbednost i obrazovni sistem za stanovnike siromašnih predgrađa. „Ništa nije učinjeno posle nemira. Diskriminacija, radna mesta i delinkvencija biće moji prioriteti“, rekla je Roajalova. Neki stanovnici nisu uvereni da će Roajalova ispuniti obećanja. „Mi nismo glupi. Politički je veoma pametno što je odgovorila na naše pozive, ali ostajemo na oprezu“, rekao je reper koji se predstavio kao Aksiom (32). Studentkinja Vafika Uahbi (18) takođe je oprezna: „Ona je znala da se u spisak upisalo više birača. Da nije toga političari ne bi dolazili u predgrađa“.

Roajalova sebe predstavlja kao francusku majku, isceliteljku koja brine o gubitnicima. Njen takmac, ministar policije Nikola Sarkozi, kandidat vladajuće Unije narodnog pokreta, tek treba da izmeni imidž neprijatelja sirotinje. Nešto pre izbijanja nereda on je razgnevljene mladiće u predgrađima nazvao ološem. Ova opaska, uz masovno angažovanje policije za zaustavljanje nemira, te Sarkozijeve kritike francuske imigracione politike kao, navodno, suviše blage, doprineli su da stekne imidž osobe koje se ljudi više plaše nego što je vole.
Sarkozi se, pokušavajući da osnaži svoj državnički kapacitet, u utorak u Madridu susreo sa španskim premijerom Žozeom Zapaterom i drugim zvaničnicima. U trenutku kada je do prvog kruga izbora ostalo 54 dana i dvoje vodećih kandidata se rvu, iznenada im se u istraživanjima popularnosti približio Fransoa Bajru (55), lider centrističke Unije za francusku demokratiju i bivši ministar prosvete kome su francuski mediji već nadenuli nadimak Treći čovek.
Bajru, poslanik, farmer, uzgajivač konja i autor knjiga o francuskoj istoriji i politici posetio je prošlog petka Mant la Žoli, još jedno parisko predgrađe. Predložio je „veliki projekat nacionalnog jedinstva“ za predgrađa, ističući da bi mladima u ovom gradiću trebalo dati „prilike i mogućnosti“ kakve se mogu naći u školi „Anri IV“, jednoj od najboljih gimnazija u Parizu.