Preko 1.500 požara u Srbiji od početka godine: Šta je uzrok?

Stradalo je desetoro ljudi, povređeno 30, a evakuisano 137.

„Bilo da se radi o nehatu, nepažnji ili nameri – ljudski faktor najčešći je uzrok požara“, kažu za Radio Slobodna Evropa iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U nizu požara ovog meseca, goreli su različiti objekti – stanovi, bolnice, tržni centri, poslovne zgrade, skladišta i poljoprivredni objekati.

Ističući da „iz godine u godinu raste broj požara u Srbiji“, inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić ocenjuje da je to je pokazatelj „izuzetno niskog nivoa svesti društva o značaju zaštite od požara“.

„Zaštita od požara se nedovoljno ozbiljno shvata u našoj zemlji, a to je velika šteta. To mi glavom plaćamo, kao i imovinom“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Šta su najčešći uzroci požara?

Gotovo polovina požara koji su zabeleženi od početka godine nastala je u stambenim objektima.

Iako ističu da utvrđivanje uzroka požara nije u njihovoj nadležnosti, iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kažu da „iz iskustva mogu reći da je najčešći uzrok požara ljudski faktor“.

„Uzroci požara u stambenim objektima su najčešće neispravni električni uređaji i instalacija, preopterećenje električne instalacije i ostavljanje električnih uređaja uključenih bez nadzora“, kažu za RSE.

Na taj problem ukazuje i inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić, koja je i predsednica udruženja za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre „EcoFire“.

„U Srbiji imamo manjak stručnjaka koji se bave instalacijama pri gradnji objekata. I onda se to improvizuje ili odradi nekvalitetno. Drugo, imamo električne uređaje koji više nisu kvalitetni kao što su nekada bili“, objašnjava ona.

Ističe i važnost pravilnog rukovanje tim uređajima.

„Posebno kada je reč o montaži i rukovanju grejnim telima. To mora biti u skladu sa uputstvima da bi bilo bezbedno“, zaključuje ona.

Iz Sektora za vanredne situacije ističu i da grejna sezona donosi nove rizike od požara.

„Neispravni i neočišćeni dimnjaci, neispravna ložišta, a često i neoprezno odlaganje pepela nakon čišćenja ložišta. Takođe, u zimskom periodu, česti su i požari koji su nastali zbog neopreznosti prilikom korišćenja različitih električnih grejalica i drugih grejnih tela koje građani koriste za dogrevanje“, napominju.

Kada je 26. januara u jednom stanu na Novom Beogradu izbio požar, mediji su izvestili da vatrogasna vozila nisu mogla da priđu zgradi zbog nepropisno parkiranih vozila.

Ljubica Krnjaić smatra da u tom slučaju ne treba tražiti krivca u vlasnicima vozila, nego u lošim urbanističkim rešenjima koja su dovela do manjka parking mesta.

„Danas se u urbanim sredinama grade zgrada do zgrade. To takođe otežava pristup vatrogasnim vozilima“, zaključuje.

Kontrole objekata

Pre izgradnje nekog objekta projektno-tehničku dokumentaciju pregleda inspekcija koja mora da saglasnost na tu dokumentaciju, priča inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

„Oni moraju da uoče ako projektom nije predviđeno nešto što bi doprinelo požarnoj bezbednosti i stabilnosti tog objekta“, dodaje.

Policijski službenici Sektora za vanredne situacije sprovode zakonom predviđene inspekcijske nadzore objekata koji su već u upotrebi i u kojima postoji rizik od nastanka požara ili eksplozija.

Dinamika te kontrole zavisi od kategorije kojoj neki objekat pripada.

„U prvu kategoriju ugroženosti od požara spadaju objekti u kojima se, na primer, skladišti nafta, gas, eksplozivni materijali. Njih inspektori obavezno kontrolišu najmanje jednom godišnje“, objašnjava inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Objekti druge kategorije su škole, vrtići, bolnice, tržni centri i kontrolišu se najmanje jednom u dve godine. Ostali objekti, u koje spadaju i stambeni kojih je najviše, kontrolišu se jednom u pet godina.

Iz Sektora za vanredne situacije objašnjavaju da se inspekcijskim nadzorom utvrđuje stanje bezbednosti objekata u kontekstu zaštite od požara u trenutku kada se kontrola sprovodi.

„Dok bi vlasnici/korisnici objekta u periodu između dva nadzora trebalo da preduzmu sve neophodne mere kako bi objekti bili bezbedni, a samim tim i ljudi koji rade ili borave u njemu“, ističu oni.

Da se „ne može sve ostaviti samo inspektorima“ smatra i Ljubica Krnjaić.

Smatra da firme i pojedinci moraju da sprovode mere zaštite od požara, bez obzira na to da li im je inspektor bio u kontroli ili ne.

„To vam je kao na ulici – vi vozite i morate poštovati saobraćajne propise, bez obzira na to da li je policijska patrola tu“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Edukacija kao prevencija

„Ja se ovim poslom bavim godinama i ljuta sam na sistem zaštite od požara u Srbiji“, kaže inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Smatra da „država mora imati kvalitetniji pristup zaštiti od požara“, posebno kada je reč o edukaciji stanovništva.

„Nije odgovorna jedna služba ili jedan čovek, ali Sektor za vanredne situacije koji je u Srbiji glavni za zaštitu od požara, morao bi da bude pokretač edukacije stanovništva po školama, po mesnim zajednicama, po firmama“, ocenjuje ona.

Zakonom o zaštiti od požara propisana je obaveza svakog poslodavca da svim zaposlenima pruži osnovnu obuku, odnosno da ga upozna sa opasnostima i merama zaštite od požara.

„Međutim, tome uglavnom ne posvećuju dovoljno pažnje ni radnici, ni poslodavci. A kada se tako nešto nauči na poslu, onda će taj neko to primenjivati i u svojoj kući, u svakodnevnim prilikama“, kaže Ljubica Krnjaić.

Prema zakonu, u stambenim zgradama, između ostalog, moraju postojati aparati za gašenje požara.

Ljubica Krnjaić smatra da bi dobro bilo da građani imaju vatrogasne aparate i u svojim stanovima i kolima.

„Tako bi mogli da ugase početni požar koji se onda neće proširiti“, objašnjava Krnjaić, ali napominje da je i za rukovanje protivpožarnim aparatima potrebna obuka.