Prekršiocima upola manje kazne ako je plate brzo

Glavne novine u ovom Zakonu su da će počinioci prekršaja imati pogodnost da ubuduće uz prekršajni nalog plate pola kazne, ali samo ukoliko to učine u roku od osam dana, i da će sudske pozive moći da primi svako punoletno lice koje se zatekne na adresi ili na radnom mestu lica protiv kojeg se vodi prekršajni postupak. Otvarajući skup, načelnik Braničevskog upravnog okruga Aleksandar Đokić, istakao je da će tokom obuke ovlašćeni podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka dobiti prave informacije i odgovore na pitanja od strane kompetentnih ljudi iz oblasti pravosuđa, što će im omogućiti da na najbolji način primenjuju odredbe novog Zakona o prekršajima od 1. marta 2014. godine.

Novi Zakon trebalo bi da dovede do poboljšanja efikasnosti prekršajnog postupka u pogledu dostavljanja, izvršenja i uvođenja prekršajnog naloga, kazala je Snežana Petrović, vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Požarevcu. Akcenat Zakona je na efikasnom izvršenju, brzom i kratkom postupku, kao i na evidenciji kazni i neplaćenih kazni u dva registra koja će se formirati. Zakon je usaglašen sa evropskim standardima u prekršajnom pravu, Ustavom Srbije i najvišim aktima u vezi primene konvencija koji se odnose na osnovna ljudska prava i slobode. Zakon sadrži odredbe i nove institute koji inače postoje u zakonima o prekršajima u regionu i uveliko su već u primeni. Najveći razlog za veliki broj promena je i taj, što se broj prekršaja kao lakših kaznenih dela povećava iz godine u godinu. -Podnosiocima zahteva objašnjene su novine u Zakonu, kako bi im se olakšalo postupanje u primeni i podnošenju prijava i zahteva od 1. marta. S obzirom da ima dosta novina u Zakonu, mi ćemo detaljno ići po predviđenom programu. Inače, obuku još od prošle godine uveliko sprovodimo u primeni novog Zakona, zajedno sa savetovanjima i seminarima koje smo aktivno održavali, uz veliku pomoć i saradnju sa USAID -om. Nadamo se da ćemo na taj način približiti u velikoj meri ono što je usvojeno Zakonom, da bi se poboljšao prekršajni postupak koji je sada postupak sudskog statusa i na taj način olakšati rad sudovima i podnosiocima zahteva u realizaciji propisanih odredbi. Takođe, imamo dobru saradnju sa Ministarstvom pravde na ovim projektima i nadamo se da će Zakon dati efikasne rezultate u praksi, izjavila je dr Mirjana Šušnjar, sudija Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu i član radne grupe za donošenje novog Zakona o prekršajima.

Kada je oformljena radna grupa ideja je bila da se izmeni postojeći Zakon, a onda se videlo da su promene tako suštinske da je neophodno doneti novi Zakon. Preko 80 odsto bitnih odredbi starog Zakona je promenjeno, kvalitativno je mnogo bolji i precizniji, u nekim odredbama on ide na ruku počiniocima prekršaja, a u nekim drugim na njihov teret. -Značajno je promenjen način dostavljanja, tako da je sada bilo koje punoletno lice koje se zatekne u domaćinstvu dužno da primi poziv. Ista stvar se odnosi za dostavljanje na radnom mestu. Mnogo je pooštreno neodazivanje pozivu i olakšano je postavljanje pisama, poziva i presuda na oglasnu tablu sudova. Nažalost, jedan od najvećih predloga koji Skupština Srbije nije uvažila, jeste produženje roka zastarelosti. Međutim, uvedeni su neki instituti koji bi trebalo da ubrzaju postupak i učine ga efikasnijim. Što se tiče prekršajnog naloga, prvi put smo uveli plaćanje pola kazne u roku od osam dana, što je značajna olakšica i verujem da će je mnogi građani koristiti, ne samo u oblasti saobraćaja, nego i za druge prekršaje za koje bude propisana mogućnost izdavanja prekršajnog naloga, odnosno novčana kazna u fiksnom iznosu, kazao je vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju Zakona Milan Marinović.

Od 1. marta očekuje se mnogo veća primena kazne rada u javnom interesu, a takođe data su velika ovlašćenja prekršajnim sudovima u izvršnom postupku. Sada će prekršajni sudovi koji su doneli presudu moći da sprovode dve od tri mere u prinudnoj naplati. Jedna od njih je izricanje administrativne zabrane na isplatu zarade okrivljenim licima, ali još uvek neće biti u mogućnosti da vrše popis, procenu i prodaju imovine. Ono što ide na ruku okrivljenih je to da će kaznu moći da plate na šest rata, umesto na tri, kako je do sada to bio slučaj. Takođe, prekršajni sudovi ubuduće neće imati zakonsku obavezu dokazivanja činjenica u postupku, već će moći da odlučuju na osnovu dokaza koje predstave podnosilac prijave i okrivljena strana.