Foto: Marija Mladjen/ATAImagesSvetska zdravstvena organizacija saopštila je da slučajevi hantavirusa zabeleženi na kruzeru nisu najava nove pandemije, i da je prenošenje virusa sa čoveka na čoveka moguće samo kod „produženog kontakta“. Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji Dragan Delić navodi da nema razloga za strah ni sada ni u budućnosti, jer je ovaj virus u nekom obliku nešto sa čime smo se susretali.
“Ne vidim ni klinički ni epidemiološki problem ni u ovom trenutku ni u bližoj budućnosti. Kad govorimo o hanta virusnoj infekciji, onda govorimo o hemoragijskim infekcijama i tu su mnogi virusi u igri i koji daju različitu kliničku sliku. Oni daju hemoragijsku groznicu koju karakteriše povišena temperatura i krvarenje u kožnim sluznicama, a tu je ebola, žuta groznica, denga, tu su i argentinska groznica, kongo-krimska groznica koju imamo na Kosovu…“ naveo je profesor i dodao da postoji veliki broj podtipova ovog virusa.
„Hanta virusna infekcija podrazumeva bar jedno 36 podtipova ovog virusa, i ta distribucija tih virusa se razlikuje svuda po svetu”, naveo je profesor Delić, za N1.
Dodao je da su na toj listi sličnih virusa i jedan koji su otkrili naši istraživači.
„Tu je i virus koji su naši istraživači dokazali, dr Ana Gligić u saradnji sa Božidarom Antonijevićem iz Čačka, dokazali su podtip hantavirusa koji se naziva „Dobrava-Beograd“. Time smo mi ušli u istoriju infektologije. Svakako, to je nešto što postoji u našoj zemlji i sa čim smo se mi infektolozi već susretali. Tako da je to infekcija sa kojom smo familijarni, ne mogu da kažem da je viđamo svaki dan, ali se sa njom susrećemo tokom letnjih meseci”, rekao je profesor Delić.
On je objasnio da se infektolozi u praksi najčešće susreću sa blažim oblikom ovog virusa.
“U našoj patologiji najčešće viđamo hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, ali morate znati, ova infekcija kao i sve druge protiče u asimptomatskoj ili u blagoj formi. Tako da su mnogi od nas to verovatno preležali, tu infekciju, a da su to samo tretirali kao gripozno stanje“, rekao je Delić.
Ko je izvor ove infekcije?
“Izvor ove infekcije su glodari, ima ih 20-ak koji mogu da ih prenesu, oni su klinički zdravi, ali oni izlučuju taj virus u spoljašnju sredinu koju kontaminiraju, hranu, tlo, tako da mi možemo iz prašine da unesemo taj virus, ili putem hrane ili vode“, rekao je profesor.
Dodaje da ne postoji mogućnost da pacijenti nisu razvili virus na kruzeru.
“Nije sudbina ovog virusa da se prenosi sa čoveka na čoveka, mora da bude blizak kontakt – krv-krv. Najčešće životinje kontaminiraju sredinu i tako se prenosi ova virusna infekcija, interhumani prenos tako nema epidemiološki značaj”
Šta znači produženi kontakt?
“U najtežoj formi dolazi do krvarenja, može da ošteti ovaj virus unutrašnji zid malih krvnih sudova kapilara, tako da on ima tačkasta krvarenja po trupu i leđima, ali može da bude i ozbiljnije krvarenje iz nosa recimo ili stolice, to je već ozbiljnija bolest. Zbog oštećenja krvnih sudova kako u koži tako i sluznicama, lako je postaviti dijagnozu – ako pacijent ide ka bubrežnoj insuficijenciji to je onda druga, teža faza“, navodi Delić.
On navodi da nema razloga za strah.
“Nema razloga za strah, imamo iskustva s tim, kod nas se po pravilu javljaju te lakše forme, ove teže forme šaljemo na hemodijalizu. Antivirusna teraoija ne postoji, ona je supstituciona obično, potrebno je da taj organizam imunološki reaguje na prisustvo virusa i da se svojim imunološkim sistemom odbrani. Posebno su ugroženi stariji pacijenti koji imaju hronične bolesti, njima je dovoljna povišena temperatura da svoju ravnotežu poremete na štetu svog tela“, rekao je profesor.
Ceo tekst možete pročitati na portalu N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
