„Prvi put da donosimo ovako drastičnu odluku“: Svratište za decu Šapiću manje važno od sata na Trgu republike koji ne radi

Ovim rečima Jasna Bratičević, koodinatorka u Centru za integraciju mladih, odgovara na pitanje Danasa da li je rad Svratišta za decu i ranije bio pod znakom pitanja ili se sada prvi put dogodilo da su morali vikendom da zatvore vrata korisnicima zbog nedostatka novca.

Otkako je objavljena vest da Svratište na decu na dve lokacije u Beogradu ubuduće neće biti otvoreno subotom i nedeljom, jer nisu u mogućnosti da osiguraju kvalitetan rad sa decom, za samo 48 sati građani su prikupili 530.000 dinara, ali to, nažalost, nije dovoljno da obezbedi da Svratište nastavi da radi i vikendom.

A oni koji bi o finansiranju trebalo da misle, pre svih Skupština grada Beograda, ne oglašavaju se o problemima sa kojima se suočava Svratište, pa je i pokušaj redakcije Danasa da sazna da li će pomoći da deca ponovo mogu da borave subotom i nedeljom u prostorima u Krfskoj ulici i Bulevaru Arsenija Čarnojevića, ostao bez odgovora.

Opozicioni odbornici u Skupštini grada poručuju da se iz gradskog budžeta mora izdvojiti novac za finansiranje Svratišta, umesto što se troši na sat na Trgu republike koji ne radi ili rekonstrukciju Trga Nikole Pašića.

Odbornička grupa PSG najavljuje da će na idućoj sednici Skupštine grada podneti takvu inicijativu.

Za sada Svratište će na pomenute dve lokacije i dalje biti otvoreno radnim danima od 9 do 17 sati, a ako nadležni ne pronađu sistemsko rešenje, opstanak će biti sve teži.

– Mi smo do 2014. imali podršku Sekretarijata za dečju i scocijalnu zaštitu, nakon čega je saradnja izostala. Smatramo da licencirana usluga kao što je Svratište, a koja je prepoznata i Zakonom o socijalnoj zaštiti, treba da bude finansirana od Grada Beograd. Nama jeste nadležno Ministarstvo za socijalna pitanja, jer ono daje licencu, ali je što se tiče finansiranja odluka na Skupštini grada – kaže Bratičević.

Otkako je Centar za integraciju mladih osnovao Svratište pre 19 godina, finansiraju se isključivo od donacija i projekata, koji su mahom ograničeni na jednu ili dve godine.

– Globalna situacija je nepovoljna i to se odrazilo i na naš rad. Mi smatramo da rad Svratišta mora sistemski da bude podržan, a ne da se oslanjamo samo na projektno finansiranje i donacije građana, jer nas je to i dovelo u ovu vrstu neizvesnosti. Postoji strah da ćemo za dve godine doći u istu situaciju – ističe sagovornica Danasa.

Za pun kapacitet usluge, sa dovoljnim brojem profesionalaca koji će raditi sa decom, režijskim i troškovima hrane, edukativnim materijalima i higijenskim sredstavima, Svratište na dve lokacije na godišnjem nivou košta oko 300.000 evra.

Jesu li se posle 2014. obraćali Gradu za pomoć?

– Jesmo u početku, ali nismo dobili mogućnost da razgovaramo. Grad je 2019. otvorio svoje svratište pri Prihvatilištu za decu i od tada svaka mogućnost za finansiranje usluge koju mi realizujemo ne postoji. Mi smo još ranije, od 2007, od kada postojimo, počeli da ukazujemo na probleme dece koja žive u ekstremnom siromaštvu sa svojim porodicama. Radimo u preko 30 neformalnih naselja u Beogradu, ali su potrebe mnogo veće. Uspeli smo da održimo Svratište u Krfskoj i na Novom Beogradu, a postoje delovi grada koji nisu „pokriveni“ ovom uslugom jer nema kapaciteta – priča Bratičević.

Odziv građana koji su donirali novac nakon što je objavljeno da Svratište zatvara vrata vikendom, nije ih iznenadio.

– Bili smo smo srećni, ali ne i iznenađeni, jer Svratište jeste prepoznato od strane zajednice. Tokom svih ovih godina građani se odazivaju na naše apele za pomoć. Hvala im na tome i zaista nam mnogo znači, bez te podrške ne bismo ni ovoliko opstali, ali suštinski su to problemi koji se tiču nadležnih koji su odgovorni za ovu vrstu usluge – ističe Bratičević.

Ona pojašnjava i kako je doneta odluka da se obustavi rad vikendom.

– Ono što je ključno jeste da sa decom koja dolaze u Svratište rade profesionalci, bez kojih ne bi moglo da se radi kvalitetno. Imali smo predlog da se angažuju volonteri, ali pošto su naši korisnici deca koja dolaze iz marginalizovanih grupa potreban je stručnjak koji može da prepozna njihove potrebe i da svojim znanjem na njih odgovori. Informisali smo decu i njihove porodice o promeni, mnogi su razočarani jer su svesni šta deca gube kada ne mogu da dođu u Svratište – navodi Bratičević.

Iako se često govori da su posetioci svratišta „deca ulice“, naša sagovornica pojašnjava da to nisu deca bez roditeljskog staranja.

– Ona imaju porodice u neformalnim naseljima u Beogradu, žive u uslovima ekstremnog siromaštva, najčešće bez struje i vode, u kućama koje nisu adekvatne za stanovanje. Nemaju mogućnost da ostvaruju redovne prihode, često porodice rade neke neformalne poslove, u koje uključuju decu. Svratište služi da se izađe iz transgeneracijskog siromaštva, pre svega da dođu na sigurno i bezbedno mesto, a onda da se kroz uključivanje u obrazovni sistem krug siromaštva prekine. To je jedini način. Deca kod nas mogu da dobiju topao obrok, adekvatnu obuću i odeću, da održavaju higijenu. Pružamo njima i njihovim porodicama podršku pri upisu u školu, pribavljanju dokumenata, jer mnogi nemaju lična dokumenta, pomažemo im u komunikaciji sa raznim službama, od centara za socijalni rad, obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Mogu da dobiju podršku u svakodnevnom učenju i izradi domaćih zadataka – nabraja Bratičević.

Kad se završi radna nedelja vikendi su služili za vanškolske aktivnosti.

– Sve ono što deca nisu u mogućnosti da imaju i da im pruže njihove porodice mi smo se trudili da im pružimo u Svratištu, od odlazaka u bioskop, u pozorište, zoološki vrt, da organizujemo kreativne radonice, da se bave nekim sportovima… – kaže sagovornica Danasa.

Sada to više neće moći.