Romi su talentovan narod

– Jedan od najznačajnijih koraka je svakako usvajanje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016-2025. godine. Medjutim, zbog jednogodišnjeg kašnjenja u donošenju Akcionog plana za sprovodjenje Strategije, kojim su utvrđeni rokovi za realizaciju svih mera kao i izvori finansiranja, došlo je do kašnjenja i u sprovođenju i realizaciji drugih mera iz strateških dokumenata. U martu 2017. formirano je Koordinaciono telo za praćenje sprovodjenja Strategije, tri meseca kasnije donet je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Od brzine i efikasnosti rada Koordinacionog tela zavisi i dinamika ostvarivanja rezultata Strategije.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine je u svim fazama izrade i donošenja strateških akata Republike Srbije bio konstruktivan partner nadležnim institucijama. Medjutim, moram da naglasim da bi implementacija donetih strateških dokumenata i ciljeva morala brže i doslednije da se sprovodi, a mi smo tu da ukažemo na eventualne probleme i pomognemo da se sve prepreke brže savladaju. U vezi sa tim, Nacionalni savet romske nacionalne manjine je aktivno uključen u rešavanje problema romskog naroda u saradnji sa svim nadležnim institucijama i organima Republike Srbije.

* Jedna od najvažnijih nadležnosti Nacionalnog saveta odnosi se na obrazovanje. Da li je Romima omogućeno izučavanje maternjeg jezika? Da li su obezbeđeni adekvatni udžbenici?

– Izborni predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ uveden je u obrazovni sistem Republike Srbije i mi se zalažemo da se poveća broj škola u kojima bi se izučavao ovaj predmet. Udžbenici su već duže vreme u izradi i napravljen je napor da se do početka školske 2017/2018 godine pripreme bukvar i slikovnica za prvi i drugi razred, kao i čitanka za treći i četvrti razred. Na izradi udžbenika rade naši najbolji stručnjaci za romski jezik, poput dr Rajka Đurića.

* Na koji način Nacionalni savet podstiče obrazovanje u svojoj zajednici?

– Obavezno osnovno obrazovanje je svakako prvi korak. Na žalost, Nacionalni savet ne raspolaže tačnim podacima u vezi sa brojem romske dece koja završe obavezno osnovno obrazovanje, pre svega jer ne postoji zvanična statistika, s obzirom na to da se roditelji velikog broja dece pri upisu ne izjašnjavaju kao pripadnici romske zajednice.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine je godinama aktivno uključen u proces primene afirmativnih mera upisa u srednje škole i na fakultete, kao i u proces prikupljanja prijava za stipendiranje učenika i studenata. Takođe aktivno učestvujemo pri raspodeli mesta za smeštaj učenika i studenata.

Kada je u pitanju obrazovanje odraslih, program „Funkcionalno obrazovanje odraslih Roma“ koji je finansiran od strane REF-a i Ministarstva prosvete, dao je dobre rezultate, ali jedan ili dva projekta nisu dovoljni da se promeni šira slika o lošem obrazovnom stanju starijih Roma.

* Da li je Romima omogućeno informisanje na maternjem jeziku?

– Informisanje na maternjem jeziku je zakonom zagarantovano svim nacionalnim zajednicama u Srbiji. Romska populacija nema dovoljno javnih glasila na kojima se program emituje ili preko kojih se tekstovi objavljuju na romskom jeziku. Jedan od prioriteta Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine su svakako i aktivnosti usmerene na bolje informisanje pripadnika romske nacionalnosti na maternjem jeziku.

* Svaka zajednica kroz svoje umetnike čuva i razvija svoju kulturu. U kojim oblastima umetničkog stvaralaštva su Romi najuspešniji?

Romi su talentovan narod. Ne mogu reći u kojoj oblasti su najuspešniji, ali navešću samo neka od svetski poznatih imena: Roni Vud – frontmen britanske grupe Rolling Stones, Elvis Prisli, Nikolo Paganini, Đango Rajnhard, Franc List, Šaban Bajramović, Esma Redžepova, kao i mnogu drugi. Svi oni zajedno su zapravo oličenje romske kulturno-muzičke baštine.

* * *

Intervio e Tefikoa Ramadanović, Šerutnosa po nacionalno Rromano konsili ande Srbija

E rromen si talento sargo them

* Ande palune berš therdinepe but akte thaj orte sajenca trubulas te vazdelpe thaj laćharel o trrajo Rromengo. Saje si majimportantne kadamura saje si ćerdine kana si kava phučipe, thaj kaj ačen e majbare problemuja?

– Jekh katar majimportantne kadamura si činadipe pe saji lipenikani e Nacionalno strategija pale rroma thaj rromnja palo perido katar e 2016-2025 berš. De pala dosniparipen katar jekh berš te činadol thaj anelpe o Akciono kotor pale Strategija, a ande savo si pindžarde sa e mere, vrjamaće intervalja, thaj o budžeto te nakhavenpe e mere thaj programuja andar sa kava opre ramome, donasirelp e programova saje si ramome ande kava strateško dokumento. Ando marto 2017 berš činadilo thaj andino si Koordinaciono telo jal kotor, savo kam lel sama sar nakhavelpe e strategija, pale trin čon andino si vi o Akciono plano pale Strategija. Katar o koordinaciono telo jal kotor thaj lesko bućaripe zavisil sar kam nakhavelpe e strategija thaj so kam anel amenđe.

O Rromano naciono konsili sajekh drom sas raštrako partneri ande sajekh činadipe te anenpe aktuja thaj orte saje si importantne pale rroma. Musaj te mothav kaj e implementacija pe već andine dokumetuja thaj aktuja sar vi e tropotuja trubulas maj sigo te nakhavenpe, amen sam kate te sikavas kaj se e problemuja thaj te ažutisaras te maj sigo nakhavasle. Rromano naciono konsilo rodel thaj araćel majlačo thaj majsigo drom te ažutil e Rromen ande sa lenđe problemuja ande khtane e raštrasa thaj raštraće institucionenca.

* Jekh katar majimportantno kotor palo nacioni konsili si o sićope. Dar si e Rromen šaipe te sićon piri dejaći čhib? Dar si arakhadine laće patrina thaj lila palo sićope pe dejaći čhib?

– Alosarno predmeti “ Rromani čhib thaj nacinalno kultura” čutini si ando raštrako sićimasko proceso, sistemo, thaj ame sar konsilo ćeras bući te avel so majbaro đindo katar e sikavne ćhera ande saje kam sićolpe e rromani čhib. Ande avutni vrjama trubulas te inćaren e lila anda saje kam sićolpe e rromani čhib, džiko sikavno 2017/2018 trubunas te aven lačarde bukvar thaj slikovnica palo jekhto thaj dujto razredo sar vi e čitanka/ginavdi palo trito thaj štarto razredo. Po lačaripe pala kala lila ćeren bući e majpindžarde thaj majlače stručnjakuja pale rromani čhib, sargo kaj si o doctor Rajko Đurić.

* Sar tume sar o naciono konsilo ažutin te e rroma čunpe ando sićimasko proceso?

– Sar variso so si musaj si e fundosće sikavne, thaj godova si po jekhto than. Pe amari bibah, o rromano naciono konsili najles informacija sode rromane čavorra či gatisaren e fundošće sikavne, a majanglal naj amen statističke podatkuja saje šaj te sikaven kava đindo, a po angluno than si godova kaj but bijadamantrja kana ramon pire čavorren ande sikavne či mothon ke si rroma.

O rromano naciono konsli beršenca nakhavel e afirmativne mere pale maškarutne sikavne thaj fakultetuja, sar vi kana si o phučipe po stipendiranje pale sikamne thaj studentuja. Gajda ame lijam pe amende vi o phućipe pale bešutne thana pale sikamne thaj studentuja ande sićimašće thaj studenske ćhera.

Kana si o phučipe palo sićope pe phurane , program “Funkcionalno sićope pe phurane rroma” a pala savo dija love o REF thaj ministarstvo palo sićope, kasaje programuja si lače thaj den lače rezultatuja numa jekh jal duj projektuja naštil te arlil e pilta anda amaro bilačho sićimasko nivelo kaj phurane rroma.

* Dar si o rromenđe dino šaipe te theren informacije pe piri dejaći čhib?

– Kanonesa si garantikano pale sa minoritetuja ande Srbija te šaj theren informacije pe piri dejaći čhib. E rromen naj javne krrle pe saje saj dićelpe o rromano programo sar vi te ramonenpe lila pe rromano čhib a saje kam aven dikhline thaj gjinade. Jekh katar amaro importantno tropoto si te ćerelpe bući sar te e rroma ande avutni vrjama aven maj mišto informišime pe rromani čhib.

* Sajekh amalipen paj pire barduja thol sama thaj vazdel piri kultura. Ande saje kotora katar o artistipe si Rroma sukcesutno?

– E rromen si talento sargo them. Naštiv te mothav tumenđe ande savo kotor sam maj sukcesutno, numa mothava tumenđe varekozom alava saje si pindžarde andp Them: Roni Vud, maškarutno manuš katar e Britansko grupa Rolling Stones, Elvis Prisli, Nikolo Paganini, Đango Rajhrad, Franc List, Šaban Bajramović, Esma Redžepova, sar vi aver. Sa von ande khtan si rromano-kulturne barduja.

MN