U toku jučerašnjeg 45-minutnog govora Vladimira Putina pred ruskim parlamentom prekinut je dvonedeljni pad ruskih tržišta fondova, akcija i valute i ta su tržišta na prisajedinjenje Krima i Sevastopolja Rusiji i dosadašnje sankcije Zapada, koje komentatori sarkastično nazivaju i „vegetarijanskim“, odgovorila rastom: ruski berzanski indeksi porasli su između 2,3 i 2,5 odsto, počelo je da se oporavlja i tržište akcija, kurs dolara je pojevtinio za 40 kopejki, a evra za 46, javili su glavni ruski mediji.
Govor Putina tržišta su razumela kao da je sa negativnim vestima završeno, rekao je za ruski list Vedomosti direktor za investicije TKB BNP Paribas Vladimir Cuprov. On smatra da posle Putinovog objašnjenja razloga za prisajedinjenje Krima na Zapadu više neće postojati stopostotna saglasnost oko toga da je Rusija „narušila sve moguće i da sto posto nije u pravu“, a Putin je izjavom da posle „Krima daljih aneksija u skorije vreme neće biti“ ostavio mogućnost za pregovore sa Zapadom. I Georgij Vašćenko, koji u „Fridom fajnans“ upravlja operacijama na ruskom tržištu fondova, a koga citira isti list, smatra da je na rast berzanskih indeksa i kursa rublje odlučujuće uticala Putinova izjava koja je bila interpretirana kao „nezainteresovanost Rusije za raspad Ukrajine“. „To daje nadu u slabljenje zategnutosti. Sad je lopta u dvorištu SAD, Ukrajine i EU“, rekao je Vašćenko misleći na odgovor Zapada na jučerašnje odluke o prisajedinjenju Krima i Sevastopolja.
U očekivanju tog odgovora, berzanski analitičari zaključuju da će ruska tržišta sledećih dan-dva nastaviti da rastu.
Za to vreme na onom krilu nemačke politike i medijske scene koje se zalaže za oštar odgovor Rusiji traje prava panika zbog neposlušnosti najvećih kompanija, koje, ne obazirući se na političku dramu, zaključuju poslove sa ruskim partnerima kao da se ništa neobično pod kapom nebeskom ne događa. Sem njihovih gubitaka, naravno. Moćna nemačka energetska kompanije RWE objavila je baš u prošlu nedelju da je svoju firmu kćerku RWE Dea, aktivnu u eksploataciji sirovina pre svega nafte i gasa, prodala za 5,1 milijardu evra konzorcijumu ruskih firmi u vlasništvu ruskog oligarha Mihaila Fridmana. Iako je RWE prethodno objavila svoj rekordni gubitak u poslovanju, juče su parlamentarni predstavnici nekolikih nemačkih političkih partija u Bundestagu tražili da se ovim poslom pozabavi nemačka vlada kako bi, ako već nije moguće naći kupca na drugoj strani sveta, što bi bilo najbolje, posao bio zamrznut ili čak poništen.
U aktuelnoj krizi oko Krima naročito zainteresovani nemački konzervativni i uticajni Frankfurter algemajne cajtung objavio je spisak nekolikih poslova koji se među firmama obavljaju baš sad, u nevreme: Rosnjeft, čijem šefu Igoru Sečinu je zabranjen ulazak u EU i SAD, baš sad je stekao trinaestopostotni udeo u italijanskom proizvođaču guma Pireli, a Gazprom, italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF su saopštili da je italijanska firma Saipern dobila posao postavljanja cevi gasovoda Južni tok ispod Crnog mora.
Firtaš isporučen SAD
Ukrajinski oligarh Dimitrij Firtaš isporučen je juče SAD, javili su ruski mediji. Firtaš, za koga se smatra da je blizak Moskvi, uhapšen je u Beču na zahtev FBI, koji navodno od 2006. istražuje optužbe protiv njega za potkupljivanje i učešće u formiranju organizovane kriminalne grupe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
