Foto: M.P./DanasŽeleznička pruga izgrađena je 1883. godine u nekadašnjem Velikom Bečkereku i povezala ga se većim gradovima ondašnje države a samo četiri godine kasnije počelo je sa radom Akcionarsko društvo za izradu malih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, preteča današnjeg „Šinvoza”
Osnovao ga je veleposednik grof Čekonjić, koji je 1898. godine uspostavio „Banatsku malu prugu, uskotračnu železnicu od Bečkereka do Žombolja sa vozom „Ćira”, koji je prolazio kroz centar grada. Bilo je to neko drugo vreme, reklo bi se.
U ovo današnje. kada nam pruge ne trebaju ili nam malo znače, počelo se prvo sa rušenjem starog „Šinvoza“, da bi se stiglo do uklanjanja pruga. Redosled je skoro pa nebitan, ali je matrica ista. Novo doba traži nove vrednosti.
Ipak, sa rušenjem ne ide lako. Pogoni nekadašnje železničke radionice i dalje su u sudskom sporu, jer „Šinvoz“ i „Železnice Srbije“ vode bitku oko prava svojine. Stari objekti odavno se urušavaju a sudski sport traje li, traje.
U kompaniji Šinvoz odlučili su da zbog bezbednosti počnu da uklanjaju stari objekat. Pre dve godine počeli su rušenje svoje stare fabrike,, kako su naveli, „isključivo zbog otklanjanja opasnosti za građane“. Ipak, i sa time se stalo. Nedavno je uklonjena i bakarna tabla sa imenima radnika Šinvoza koji su bili borci NOB-a.
Na prevelikoj parceli, koja se oslanja na želeničku prugu i objekte Železnice Srbije, osvanu s vremena na vreme, kao i sada tokom Uskršnjih praznika, natpisi upozorenja da se ne sme u ograđeni prostor.
O Šinvozu i onome što je on bio još samo u arhivama i zapisima hroničara Zrenjanina može da se nađu beleške. Novinar Miodrag Grubački primetio je proučavajući istoriju Šinvoza, da fabrika prati razvoj želenice.
„U vreme najvećih poslovnih dometa, osamdesetih godina prošlog veka, fabrika je zapošljavala skoro 1.500 radnika. Bili su deo velike udružene zrenjaninske metalske industrije „Metind”, zajedno sa kolegama iz „Radijatora”, „Metalprogresa” i „Sirovinebanat”. Ukupno, više od 4.500 zaposlenih'“, primećuje Miodrag Grubački.
Kaže da je izrada i montaža čeličnih konstrukcija u ovoj fabrici našla prvu veliku primenu prilikom izgradnje najstarije sportske hale u Jugoslaviji, zrenjaninskog „Medisona”, 1961. godine. Šinvoz je proizveo i čelične konstrukcije i za sopstvenu novu fabriku, otvorenu 1. oktobra 1975. godine, u kojoj se proizvodnja odvija i danas.
I još nekoliko kurioziteta, podseća Grubački. U Šinvozu je sniman film ovenčan nagradoma na filmskom festivalu u Puli …
„U halama i krugu starog Šinvoza snimljeno je više kadrova filma „Trofej”, koji je 1979. godine ovenčan „Zlatnom arenom” na Festivalu u Puli. U filmu su statirali u stvarnoj ulozi radnici Šinvoza. Ima još jedan podatak, Šinvoz je 1960. godine otvorio odmaralište za svoje radnike u Markarskoj. Vreme za pamćenje“, priča Miodrag Grubački.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
