Žetva, veliki letnji posao, protiče sa mnogo strahova u regionu Srema. Pre svega, ratari imaju opravdan strah da zbog stalnih kiša deo roda neće biti upotrebljiv za ljudsku ishranu, da će žito totalno poleći u zemlju i ponovo klijati na klasu što se decenijama nije dogodilo u Sremu. Kažu da će tako ukoliko se nastave svakodnevne padavine, deo roda završiti u stočnoj hrani.
– Svaka nov kiša dodatno ispira zrno, smanjuje hektolitarsku težinu, u pšenici je sve manje proteina i biće nepogodna za meljavu – upozorio je sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović.
On navodi da zbog kiše danima kombajni nisu mogli ući u njive, a na mnogim parcelama pšenica je polegla što će još više usporiti žetvu kada vreme dozvoli nastavak radova. Najviše problema ima u staropazovačkoj opštini i delu Srema u okolini Beograda. Ako se ostvare prognoze o novim padavinama i mogućim nepogodama, postoji strah da će ova žetva biti do sada najgora od svih.
Od 48.313 hektara pod pšenicom u Sremu, požnjeveno je svega desetak procenata zasejanih površina, a od 4.000 hektara ozimog ječma požnjevene su dve trećine useva.
– Ne pamtimo ovako loše vreme za žetvu. Pšenica je pocrnela i polegla po zemlji. Kvalitet roda je znatno smanjen, a ni prinosi neće biti za ponos i teško je očekivati prinos veći od četiri tone po hektaru. Prvi prinosi se kreću od tri do pet tona, ogromna je razlika od parcele do parcele i samo onaj ko je kvalitetno obradio zemlju može da se nada nekom srednjem prinosu. Ovi prinosi su daleko ispod lanjskih kada je prosečan prinos u Sremu bio 5,1 tonu po hektaru – naglašava Vlaović, dodajući da sudbina ovogodišnje žetve sada bukvalno zavisi samo od neba.
Sem padavina, ratare muči i cena. Prema podacima Sremske privredne komore, poljoprivrednici ono malo skinutog roda u silose stavljaju samo na skladištenje. Mlinari se ne utrkuju u otkupu i seljacima se ne nudi više od 10 dinara za kilogram.
– Najava da će država kupiti 65.000 tona žita po 13 dinara neće ništa promeniti na tržištu. Šta više, od ove intervencije nikakve koristi neće imati mali proizvođači jer će se od registrovanog gazdinstva otkupiti minimalno 20 tona – upozorava Vlaović. – Proizvođačima bi pomoglo da je država odrešila kesu i otkupila minimalno 200.000 tona, odnosno oko desetak procenata prognoziranog roda. Ovako, najugroženiji seljaci sa malim prinosima i sitnim parcelama neće imati nikakve koristi od toga što država kupuje žito po 13 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
