Šekler: Stelt teško razlikovati od delte, omikron pokazao da nije mutant koji će nas sve pobiti 1Foto: Screenshot YouTube N1

Taman je procent zaraženih u odnosu na broj pregledanih u Srbiji pao ispod 50 odsto, kada je počelo da se govori o novoj podvrsti omikron soja, takozvanom stelt omikronu. Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, ističe da ovu podvrstu omikrona nije teško dijagnostikovati, već da je teško razlikovati je od delta soja.

Milanko Šekler je, u razgovoru za Jutarnji program RTS-a, rekao je da podvrsta omikrona neopravdano dobila naziv „stelt“ (engl. stealth – potajno), jer je njeno dijagnostikovanje vrlo jednostavno.

„Problem je što se ova vrsta teško razlikuje od delte pi-si-ar tehnikom, kojom je do sada mogla da se odvoji starija verzija omikrona. Ova današnja ne može da se odvoji, ne može lako da se razlikuje da li je omikron ili delta“, objasnio je Šekler.

Ističe da se, uprkos velikom broju pacijenata u bolnicama, pokazalo da omikron soj nije ni mutant ni Frankenštajn, koji će nas sve pobiti, piše RTS.

„Ja sam napomenuo da će biti veliki broj novozaraženih, samim tim, iako je slabiji virus, jasno je da će se povećavati brojevi u bolnicama i da će rasti broj umrlih. Vi ste, recimo, kod delte potrebu za hospitalizacijom od ukupnog broja zaraženih imali šest, sedam, osam posto. Sada kod omikrona je potreba za hospitalizacijom kod svega jednog procenta novozaraženih, ali jedan procenat od 20.000 je 200, a šest-sedam procenata od 5.000 zar je 350“, objasnio je Šekler.

Omikron daleko blaži za vakcinisane

Dodaje i da brzi testovi mogu da daju lažno negativan rezultat, ali da li je, kada su pozitivni, to sto posto tačno.

Napomenuo je da su simptomi omikrona daleko blaži nego ranije – ali za vakcinisane.

„I za nevakcinisane je u najvećem broju slučajeva blaži, ali za starije, imunokompromitovane… Lako se iskomplikuje i dođe do upale pluća i potrebe za kiseonikom“, kaže Šekler.

Govoreći o pakslovidu, novom, najsavremenijem leku koji je stigao u Srbiju, Šekler je rekao da je ono što je kompanija o njemu objavila impresivno.

Ističe i da dosadašnji lekovi, molnupiravir i favipiravir mnogo pomažu ukoliko se daju u prvih pet dana bolesti.

„Tada se virus najviše umnožava u ćelijama i samim tim ih uništava. Sprečavanjem njegovog umnožavanja, sprečavate da on razara vaše ćelije… Kada virus ošteti te ćelije, recimo na krvnim sudovima, onda postoji mogućnost stvaranja i pokretanja tromba, embolije pluća i to su rizici da neko naglo umre pri čemu je to nemoguće predvideti. A loši izgledi su posledica oštećenja koje je virus naveo na tim receptorima za koje se virus vezuje“, objasnio je Šekler.

Za jačanje imuniteta bitni svi vitamini 

Ponovio je stav da o četvrtoj dozi ne treba razmišljati, osim za najstarije građane i one sa oslabljenim imunosistemom, ali i za zdravstvene radnike.

„Zdravstveni radnici su jako izloženi velikim koncentracijama virusa, svakodnevno su izloženi i nalaze se na mestu gde mogu vrlo lako da se zaraze. Svedoci smo koliko se zdravstvenih radnika zarazilo“, rekao je Šekler uz napomenu da je reč o ljudima koji štite ostale, pa i one nevakcinisane.

Istakao je i da je za jačanje imuniteta neozbiljno izdvajata samo vitamin De, jer su i ostali vitamini – vitamin Ce, vitamin A, vitamin E – podjednako važni da osoba bude potpuno zdrava.

„Samo potpuno zdrava osoba ima imunosistem na najjačem nivou“, kaže Šekler.

Napravio je paralelu sa mesom.

„To bi bilo kao da ja sada kažem kako su proteini iz mesa bitni i da su oni potrebni da bi se stvorila antitela. A antitela koja dobijamo vakcinacijom su proteinskog sastava… Ja sad mogu da zastupam tezu da moramo da jedemo pola kila mesa, jer bez tih proteina ne bismo mogli da stvorimo antitela. To možda jeste opšte gledano tačno, ali naučno gledano nije tačno“, naglasio je Šekler.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.