"Simbol okupacije": Kroz šta je sve prošao mural Vladimira Putina u Beogradu? 1Foto: J. Diković

„Portret stranog državnika koji trenutno vodi krvav osvajački rat i anektira teritorije druge suverene zemlje, predstavlja simbol okupacije“. Ovako Ruskinja Aleksandra Vušurović iz neformalne organizacije „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ doživljava mural koji sedam meseci stoji na uglu Njegoševe i Kralja Milutina u Beogradu.

Naslikan lik Putina, kako kaže Aleksandra, pokušaj je da se „u javnosti stvori utisak da je podrška Putinovoj Rusiji dominantna, i to od prvih dana rata“.

Srbija je među retkim državama u kojima se, pored mirovnih protesta podrške Ukrajini, održavaju i skupovi podrške Rusiji u organizaciji desničarskih partija, dela crkve i neformalnih grupa, piše Radio Slobodna Evropa.

Mural predsedniku Rusije naslikan je nešto više od nedelju dana nakon početka invazije na Ukrajinu – 5. marta.

Uz lik Putina stajao je ćirilični natpis „brat“. Iza lika ruskog predsednika oslikane su i srpska i ruska zastava.

Dan kasnije na muralu je osvanula reč: „ubica“.

"Simbol okupacije": Kroz šta je sve prošao mural Vladimira Putina u Beogradu? 2
Foto: Danas/Jelena Diković

Istraživanje agencije Demostat, objavljeno u julu, pokazalo je da se 80 odsto građana izjašnjava protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Istraživanje je pokazalo i da bi samo trećina građana Srbije glasala za ulazak u Evropsku uniju (EU), dok je 51 odsto građana protiv.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, iako je napredak na putu evrointegracija zakočen očekivanjima za usklađivanje spoljne politike sa evropskom, što uključuje i sankcije.

Tako je Srbija, uz Tursku, redak primer zemlje kandidata za članstvo koja nije uvela restriktivne mere Rusiji.

Zvanični Beograd se, ipak, 2. marta na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) pridružio osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Vlasti u Srbiji su glasale za još nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama kojima se osuđuje Rusija.

Aleksandra Vušurović deo je neformalne organizacije „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“, koja je u Srbiji organizovala nekoliko protesta protiv invazije na Ukrajinu.

Iako značajno manje brojniji u odnosu na skupove podrške Rusiji, protesti su okupili i istaknute aktiviste u borbi za ljudska prava.

Vušurović za RSE ocenjuje da se od početka rata ulažu napori da se podele u srpskom društvu prodube.

Ona navodi i da iza toga stoje ruske službe i njima bliske organizacije. RSE takve tvrdnje nije mogao nezavisno da potvrdi.

„Kroz podršku Rusiji u javnosti promoviše se svrstavanje na njenu stranu, okretanje od evropskog puta, nacionalizam i prizivanje rata na ovim prostorima“, rekla je Aleksandra Vušurović za RSE.

U međuvremenu, na muralu Putinu u Beogradu smenjivale su se izmene.

Oči su obojene crvenom bojom, kojom se aludiralo na krv. Od početka invazije Rusije do 30. septembra, iz Ukrajine je izbeglo više od 7,5 miliona ljudi, podaci su Ujedinjenih nacija.

Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), od 24. februara do 2. oktobra 2022. bilo je 15.246 civilnih žrtava u Ukrajini.

Od toga je 6.114 ubijenih i 9.132 povređenih.

Putin je na muralu takođe „dobio“ i crne naočare.

"Simbol okupacije": Kroz šta je sve prošao mural Vladimira Putina u Beogradu? 3
Foto: Jelena Diković

Bilo je i nekoliko pokušaja da se mural vrati na prvobitno stanje.

Sve ove izmene, kao i sam nastanak murala, svedoče o dubokoj podeli u srpskom društvu, smatra Aleksandra Vušurović.

„Brojne promene koji on doživljava tokom ovih meseci su jedan od simbola građanskog protesta i otpora protiv okupacije, i ne može da me ne raduje da prostor za njega (otpor) još uvek postoji“, istakla je ona.

‘Ratu ne, ne aneksiji’

Neformalna organizacija „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“, kojoj Vušurović pripada, organizovala je 1. oktobra protest protiv ruske aneksije ukrajinskih teritorija.

Desetine građana prošetalo je centrom Beograda noseći parole „Putin nije brat, Putin je rat“ i „Ratu ne, ne aneksiji“.

"Simbol okupacije": Kroz šta je sve prošao mural Vladimira Putina u Beogradu? 4
Foto: Jelena Diković

Putin je 30. septembra proglasio aneksiju četiri ukrajinske regije – Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, koje čine oko 15 odsto teritorije Ukrajine, a čije su delove su okupirale ruske snage.

Rusija je ove teritorije pripojila na osnovu takozvanog referenduma o priključenju Ruskoj Federaciji, koji su se održavali od 23. do 27. septembra.

Međunarodna zajednica je ove referendume odbacila. Ukrajina i Zapad su poručili da je reč o nedemokratskom referendumu.

U nekoliko izveštaja upozoreno je na zastrašivanje lokalnih stanovnika koje su ruski vojnici prisilili na glasanje.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković rekao je 25. septembra da Srbija neće priznati rezultate referenduma u okupiranim ukrajinskim regionima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tri dana kasnije da pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji na osnovu sprovedenih referenduma „ne može i neće da prizna“.

„Srbija se drži međunarodnog javnog prava, povelje Ujedinjenih nacija, rezolucija Ujedinjenjih nacija. Mi štitimo sopstveni teritorijalni integritet i u našem je najboljem interesu da štitimo teritorijalni integritet međunarodno priznatih zemalja“, rekao je Vučić, referišući na bivšu pokrajinu Kosovo.

Iako je nezavisnost proglasilo 2008, zvaničnici Srbije i dalje odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. U tome su najveću podršku imali u Rusiji.

Zvanični Kremlj, u međuvremenu, napravio je novo poređenje okupiranih delova Ukrajine i Kosova.

„Narod Donbasa i juga Ukrajine iskoristio je svoje zakonito pravo na samoopredeljenje u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima iz 1966. godine, Završnim aktom OCSE iz Helsinkija iz 1975. i presudom Međunarodnog suda pravde UN o Kosovu 22. jula 2010“, navodi se između ostalog u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova od 28. septembra.

Sam Putin je 26. aprila tokom susreta sa Guterešom u Moskvi rekao: „Kad može Kosovo, što ne bi mogli i Donjeck i Lugansk“, uprkos činjenici da je nezavisnost Kosova priznalo više od 100 država, a okupiranih teritorija Ukrajine samo Rusija.

Međunarodni sud pravde u Hagu je takođe u savetodavnom mišljenju iz jula 2010. naveo da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo.

Mediji u Srbiji su ovakve poruke iz Rusije i poređenja sa Kosovom razumeli kao „nož u leđa“ Srbiji.

Srbija pod kritikama EU

Srbiju, prema najavama evropskih diplomata, očekuje oštrija briselska retorika.

Najpre se u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja od 26. septembra, u koji je RSE imao uvid, navodi se da će Evropski parlament tražiti od EU da obustavi pristupne pregovore sa Srbijom dokle god Srbija ne uvede sankcije Rusiji.

U najnovijem izdanju murala, koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) zabeležio 4. oktobra, prefarbano je slovo „b“ u reči „brat“.

Oči i usta Putina obojene su crvenom bojom, a na ruskom je ispisano „nema rata!“, kao i nekoliko uvredljivih reči.

Prva naznaka zaoštrenog rečnika, kako se najavljuje, biće predstojeći paket o proširenju, koji će Evropska komisija objaviti 12. oktobra.

Negativan efekat imao je i dogovor ministara spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i Srbije Nikole Selakovića od 23. septembra.

Šefovi diplomatija dveju država potpisali su na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

EU je „ozbiljno zabrinuta“ zbog približavanja odnosa Srbije sa Rusijom, rekao je portparol EU Peter Stano 26. septembra.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je 25. septembra da je potpisivanje „plana konsultacija“ ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije „udarac“ na proces pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu.

Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa EU o pridruživanju. A ako bi došlo do zastoja pregovora, to bi značilo da se neće otvarati novi klasteri sve dok se Srbija ne usaglasi barem sa većinom mera koje je EU uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.