Da li ste znali da slepi miševi zapravo nisu slepi, da su samo zbog jedne vrste koja pije krv svi ostali miševi na lošem glasu i da se zapravo slepi miševi ne upliću kosu?
“Iako se tako zovu, oni nisu slepi. Svi oni vide neki bolje, neki slabije, ali s obzirom na to da je većina njih aktivna noću, vid im nije od preterane pomoći, pa su razvili mogućnost eholokacije. Od oko 1300 do sada opisanih vrsta, svega tri se hrane krvlju i naseljavaju predele centralne i južne Amerike. Dve se hrane krvlju ptica, a jedna jedina vrsta se hrani krvlju sisara odnosno stoke i zbog te jedne vrste sve ostale vrste su na lošem glasu”, objašnjava Ivana Budinski koja je 12 godina istraživačkog rada posvetila baš slepim miševima. Ona će na sedmoj Noći istraživača koja se održava u petak u 11 gradova predstaviti program Erasmus + u okviru kojeg je u Italiji pratila slepe miševe radio odašiljačima.
Dok većini ove životinje nisu baš zanimljive i uglavnom ih se plaše za Ivanu su slepi miševi bili ljubav na prvi pogled.
Još kao dete sam želela da budem zoolog i da se bavim proučavanjem sisara. U drugom razredu srednje škole sam otišla na svoj prvi teren sa studentima iz biologije iz Beograda gde sam se prvi put susrela sa ovim životinjama, i mislim da je to bila ljubav na prvi pogled. Slepi miševi su veoma interesantna grupa životinja, jedini sisari koji aktivno lete, koriste ultrazvuk za orijentaciju u prostoru, dugo žive imaju složen životni ciklus i socijalnu organizaciju.
A kako zapravo izgeda radni dan istraživača?
Imam sreću da se moj posao sastoji od rada u laboratoriji i rada na terenu. Rad u laboratoriji donekle mada ne uvek može da se isplanira i da se “uklopi” u normalno radno vreme. Sa druge strane rad na terenu obuhvata rad tokom dana i noći. Danju nalazimo i obilazimo skloništa a noću hvatamo, markiramo i pratimo slepe miševe. Moj posao je dosta dinamičan i meni mnogo zanimljiv, stalno se nešto dešava i uključuje dosta boravka u prirodi i rad sa slepim miševima o kojima znamo mnogo manje nego što smo mislili.
Kada vam je radno mesto u šumi onda može uvek da se desi nešto nepredviđeno i možda na prvi pogled opasno.
“Deo mog posla podrazumeva kretanje ili boravak u šumi, pećini ili ispred pećine tokom noći. Sa većine tih terena imamo neke dogodovštine, vrlo često su u pitanju susreti sa divljim ili domaćim životinjama. Jednom smo se sklanjajući od grupe divljih svinja naleteli na stado usnulih krava, ne znam ko se više prepao, mi ili krave”, priča ova naučnica koja je u okviru ovogodišnje Noći istraživača uvrštena u ekipu Sedam veličanstvenih naučnika.
Oni koji žele i lično da se uvere kako izgleda istraživački rad i upoznaju se malo više sa ovom vrstom životinja imaće tu priliku u toku Noći istraživača.
“Naš cilj je da demistifikujemo naučni metod i rad, i svima približimo naučne koncepte. Sigurna sam da će u Noći istraživača za svakoga biti ponešto zanimljivo, od najmlađih do onih malo starijih posetilaca”, zaključuje Ivana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
