Srbija u sredini po smrtnosti od korone među zemljama regiona

Stručnjaci ipak upozoravaju da ovakva poređenja mogu biti nezahvalna jer postoji mnogo promenljivih faktora koji se moraju uzeti u obzir, te da bi bilo svrsishodnije oslanjati se i porediti ukupan broj umrlih u periodu epidemije u odnosu na isti period prethodnih godina.

Ono što se za sada može videti jeste da kovid 19 polako napušta Balkan i da se epidemija na prostoru bivše SFRJ stišava. Tako je u periodu između 26. i 27. aprila u Hrvatskoj zabeleženo devet novih slučajeva od 1.195 testiranih, u Bosni i Hercegovini 49 (992 testiranih), u Makedoniji 13 (289 testiranih), u Sloveniji šest (634 testiranih) dok u Crnoj Gori nije zabeležen nijedan novi slučaj među 94 testiranih građana.

Istovremeno u Srbiji, u ovom 24-časovnom periodu, registrovano je 222 novozaraženih kovidom 19 među 3.614 uzetih uzorka.

Ako se pogleda procenat obolelih u odnosu na testirane, vidi se da zemlje regiona u poređenju sa Srbijom imaju manji postotak zaraženih. Dok je u Hrvatskoj i Sloveniji taj procenat ispod jedan odsto u Srbiji je bio 6,4 procenta.

Međutim, treba naglasiti da se korona pojavila ranije u Hrvatskoj i Makedoniji (25. februara, odnosno 26. februara), dok je u ostalim zemljama prvi slučaj registrovan u periodu između 4. i 6. marta, sa izuzetkom Crne Gore koja je 17. marta prijavila prvog obolelog od kovida 19.

Stručnjaci upozoravaju da kada se porede oboleli od korone među zemljama treba uzeti u obzir više faktora, pre svega stopu testiranja jer se pokazalo da su zemlje koje su od početka odabrale politiku testiranja što većeg broja građana bile uspešnije u suzbijanju epidemije.

Kao što je već Danas pisao, Srbija je u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju počela prošireno testiranje kasnije, prvo zbog nedostataka testova, a potom kadrova i opreme.

Stoga ne čudi podatak da se Srbija trenutno sa 7.773 testova na milion stanovnika nalazi samo ispred Makedonije, dok ostali susedi beleže veću stopu testiranja.

Pored obolelih, druga vrsta poređenja među zemljama koja se često može pročitati je poređenje po broju umrlih. Srbija do sada na milion stanovnika ima 19 umrlih. Najmanje u regionu ima Crna Gora (11), slede Hrvatska (14) i Bosna i Hercegovina (18) dok Makedonija i Slovenija imaju 31, odnosno 41 umrlu osobu na milion stanovnika.

Veliki broj preminulih Slovenaca, koji su inače hvaljeni zbog načina na koji su dočekali epidemiju, posledica je činjenice da je u ovoj zemlji već na početku epidemije korona ušla u tri staračka doma te da je veliki broj preminulih upravo iz ovih ustanova.

Stručnjaci upozoravaju da i kod ove vrste poređenja treba biti oprezan jer je veoma važno na koji način određena zemlja računa broj preminulih građana, odnosno da li se u statistici pojavljuju samo osobe koje su u bolnicama preminule ili recimo i osobe koje su umrle u staračkim domovima, kao i koji se kriterijumi uzimaju u obzir da bi osoba bila zavedena kao preminula od kovida 19.

Istovremeno, na razlike u stopi smrtnosti utiče i kada se pojavila korona u jednoj zemlji, koliko je stanovništvo staro, odnosno opterećeno drugim bolestima koje se navode kao rizik od razvijanja teških simptoma kovida 19, zatim kakav je zdravstveni sistem jedne zemlje, i koliko se ulaže u zdravstvo.

Najstarije stanovništvo u regionu imaju Slovenija i Hrvatska. Istovremeno ove dve zemlje najviše ulažu u zdravstvo po podacima iz 2017. (1.378 dolara, odnosno 747 dolara po glavi stanovnika u poređenju sa Srbijom koja izdvaja 299 dolara) ali i imaju manji procenat obolelih od bolesti kao što je dijabetes koje se navode kao rizik od obolevanja.

Bitan faktor takođe predstavljaju i mere koje je jedna zemlja preduzela u sprečavanju širenja korona virusa, što se može videti na primeru Srbije u kojoj je najstariji građani nisu bili najugroženiji pošto su sve vreme tokom epidemije bili u samoizolaciji, pa je kod nas najviše obolelih među radno sposobnim stanovništvom.

S obzirom na mnogo promenljivih koje treba imati u vidu kada se prave poređenja među zemljama u pogledu broja obolelih i umrlih, stručnjaci ističu da je bolji pokazatelj kako se jedna zemlja bori sa koronom poređenje ukupnog broja umrlih od svih bolesti sa istim brojem od prethodnih godina.

Ovo se ističe i kao dobar način poređenja jer se pretpostavlja da mnogi slučajevi obolevanja i umiranja od korone ne stignu do zvanične statistike, kao i da jedan broj ljudi umire jer ne mogu da dobiju odgovarajući negu u zdravstvenim sistemima koji su opterećeni brigom o obolelima od kovida 19.

Tako Fajnenšel tajms (FT) u svojoj analizi navodi da ukupan broj preminulih može biti čak 60 odsto veći od zvaničnih podataka u 14 zemalja koje su analizirane.

U ovoj analizi Fajnenšel tajms je uporedio ukupan broj umrlih u periodu mart-april 2020. sa prosekom umrlih za isti period između 2015-2019, dolazeći do zaključka da je ove godine u datom periodu preminulo 122.000 osoba više u poređenju sa prosečnim brojem mrtvih za ovaj period.

FT upozorava da je prema zvaničnim podacima u posmatranim zemljama od korone preminulo 77.000 osoba, što je znatno manje u odnosu na 122.000 koliko iznosi povećanje ukupno broja preminulih.

Za Srbiju još uvek ne postoje podaci koliko je osoba ukupno umrlo u periodu mart-april kada se korona pojavila na ovim prostorima. Sagledavanje ovih brojeva u budućnosti, te njihovo poređenje sa ciframa iz prethodnih godina moglo bi da pokaže i koliko smo zapravo bili pogođeni koronom, te koliko su preduzete mere bile delotvorne.

Đurić: Tek ćemo videti delotvornost mera

U jednom od ranijih razgovora za Danas epidemiolog Predrag Đurić kazao je da se o merama koje su različite zemlje donosile ne može sada dati konačan sud jer se možda ispostavi da su u nekim slučajevima same mere bile pogubnije od korone. „Još je rano davati konačne ocene jer je period kratak da bi se uočile sve posledice određenih mera. Pažnja je bila fokusirana na ljude koji umiru od korona virusa ali mi još ne možemo da procenimo koliko su se sve ove mere odrazile na druge aspekte života i zdravlja. I tek ćemo videti koliko će to što su neki hronični bolesnici uskraćeni za terapiju ostaviti posledice. Možda ćemo za nekoliko meseci saznati da su ove mere same po sebi odnele više života nego što je sam virus odneo“, rekao je doktor Đurić.