Foto: I mi se pitamoNeformalno udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“ mesecima unazad traži odgovore nadležnih o državnoj maturi, koju će za nešto više od godinu dana polagati sadašnji učenici trećeg razreda iz svih četorogodišnjih srednjih škola u Srbiji.
Njih već krajem aprila i početkom maja očekuje probna matura, a do danas im nije predočeno šta ih na tom ispitu čeka, kao i pod kojim uslovima će se upisivati na studije po završetku četvrtog razreda srednje škole.
Peticiju koju su srednjoškolci pokrenuli do sada je potpisalo više od 10.000, mahom učenika i njihovih roditelja, a predstavnici udruženja „I mi se pitamo“ pre nekoliko dana o državnoj maturi razgovarali su sa poslanicima iz poslaničke grupe „Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, Moramo“ u Skupštini Srbije.
– Kao udruženje smatramo da je pitanje državne mature potrebno uvesti i u institucije i ozvaničiti borbu. Dva su problema koje je potrebno uvesti u institucije. Prvi je činjenica da je neophodan širi dijalog oko velikih pitanja poput državne mature i da je potrebno postići konsenzus. Za koncept državne mature je pogotovo potreban širi dijalog, jer svi u njoj prepoznajemo gomilu nepromišljenosti i mana koje mogu katastrofalno uticati na prosvetni sistem koji je već dovoljno u rasulu. Drugi je činjenica da se srednjoškolci ništa ne pitaju o stvarima koje se tiču upravo njih i prave se upravo za njih – kaže za Danas Luka Babić,učenik trećeg razreda Treće beogradske gimnazije i jedan od pokretača peticije.
On ističe da je „Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, Moramo“ prepoznao važnost ove teme i da su predstavnici tog poslaničkog kluba obećali da će dati svoj doprinos u borbi za valjanu državnu maturu kroz skupštinske odbore i druge mehanizme koje oni kao poslanici imaju.
Robert Kozma, poslanik pomenutog poslaničkog kluba, za Danas ističe da oni ne podržavaju sve zahteve srednjoškolaca, već pre svega njihovo pravo da budu pitani, jer ih se državna matura najneposrednije tiče, kao i pravo da na vreme budu informisani kako će se organizovati testiranje za upis na visokoškolske ustanove.
– I roditelji srednjoškolaca bi takođe voleli da znaju odgovore na ova pitanja, kako bi pomogli svojoj deci da se što bolje pripreme za maturu i upis na studije. Utisak je da svi oni kojih se matura neposredno tiče trenutno lutaju u mraku i ne znaju šta će biti – komentariše Kozma.
On ocenjuje da je u celoj priči država napravila pogrešan redosled koraka.
– Prvi korak je morao da bude razgovor sa fakultetima i predstavnicima univerziteta da se vidi koji je to nivo znanja potreban za upis na pojedinačne fakultete i da li se fakulteti odriču prava da organizuju dodatne prijemne ispite ili se pravi neki aranžman u koji su uključeni i fakulteti. U drugom koraku je trebalo da se vidi da li je moguće sprovesti provere znanja u srednjim školama gde organizacija testiranja zavisi i od nastavnika. Upitno je da li bi sve testove đaci trebalo da polažu u srednjim školama gde već postoji neki nivo personalnog odnosa sa nastavnicima i da li bi oni bili motivisani da vrše kontrolu, kako neki đaci ne bi bili favorizovani. Ovde se čini da je država pomešala korake, krenulo se od srednjih škola, pa tek onda u komunikaciju sa fakultetima, a trebalo je obrnuto da se uradi – ističe sagovornik Danasa.
On misli da će se na prvoj generaciji srednjoškolaca, koji će polagati 2024. godine, matura testirati i da vremena za ozbiljnu raspravu o ovoj temi nema, a đaci samo žele da dobiju odgovore šta će polagati da bi znali kako da se spreme.
Iz udruženja srednjoškolaca najavljuju da će nastaviti da sakupljaju potpise „kako bi pokazali Ministarstvu da ima srednjoškolaca koji žele da se pitaju“, a što im im je, kako tvrde, prosvetna vlast uskratila.
Plan je da peticiju predaju Ministarstvu prosvete u narednih petnaestak dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
