Srpski na krovu Afrike

Sonja Lapatanov: MAMA AFRIKA (9)

Sonja Lapatanov autor je knjige „Mama Afrika“ koju je objavio beogradski izdavač Dereta uz čije dopuštenje objavljujemo njene odlomke. Autorka tako čitaocima nudi zanimljive zapise o kenijskom tepihu od ružinih latica, o zakonima savane, o Maroku kao jezgru arapsko-islamske kulture, o hiljadu anđela Etiopije, o Veneciji Malija, o Tunisu kao kapiji Sahare, o crnim i zelenim mambama i pitonima Ugande, o senegalskoj Meki, o Gambiji kao ostrvu bambusa, o ganskom Mravogradu, o čarima Togoa i Benina…

Na putu za planine Simien svratili smo u selo Voleka, u kome žive Falaša Jevreji. Ovi tamnoputi etiopski Jevreji su nekada u velikim zajednicama živeli u okolini Gondara, ali većina njih se iselila u Izrael. Preostalo stanovništvo sada živi u selu i bavi se grnčarstvom i prodajom tradicionalnih suvenira. Meni se dopala pločica sa Svetom trojicom u obliku tri mala sunca i kupila sam je. Posle sela Voleka, počeli smo preko bizarnih planinskih predela da se penjemo na visinu od 4.000 metara. Makadamski put vodio je po serpentinama, kroz klisure i sela, preko visoravni, kraj provalija, tenkova i kamiona preostalih iz poslednjeg rata, sve do platoa gde žive gelada babuni, endemska vrsta majmuna. Ubrzo su se oko nas okupila radoznala deca i neke devojke, koje su nas gledale u čudu. Iznenada, u daljini ugledasmo oblak prašine i konjanike koji su nam se približavali. Kao po komandi, ukopaše se pred nama, konji zanjištaše, a jedan od jahača zgrabi devojku i stavi je na sedlo. A onda smejući se gromoglasno, obodoše konje, pa se dadoše u trk. Sa turbanima i galabijama koje su vijorile na vetru, ličili su mi na družinu Lorensa od Arabije. Ahmet nam je objasnio da nije u pitanju nikakva otmica devojke već da je u blizini selo u kome svi žive. Selo im je na „krovu Afrike“, rekao je Ahmet. Zar nije „gospodin“ Kilimandžaro krov Afrike?, upitah Ahmeta. Da bi me uverio da je u pravu, odveo me do je table na kojoj je pisalo da se upravo nalazimo na „krovu Afrike“! Pa, neka mu bude.

Sam boravak u gradu Bahir Dar ne bi bio posebno zanimljiv da na obali jezera Tana nisam doživela susret s jednim bračnim parom. Dok sam sa obale jezera posmatrala zalazak sunca, prišlo mi je dvoje ljudi i ništa ne bi bilo čudno da mi se nisu obratili na srpskom jeziku! Etiopljani koji govore srpski usred Etiopije. Primetili su da sam se zbunila, pa su počeli svoju priču. Oboje su pre mnogo godina studirali u Beogradu, živeli su u domu Lola i kasnije im se u okolini Kalenića rodila ćerka! Beograd im je ostao u srcu, kao i nama ovaj dirljivi susret, koji je trajao do duboko u noć

Nastavlja se