Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićIz „današnjeg“ lista Pravda, saznajemo da Beograđani nemaju „slatki zub“, dok list Vreme prenosi da je Gebels bliže definisao niz problema i novi zakon povodom rešenja „jevrejskog pitanja“ u Nemačkoj.
Ministar Rajha Jozef Gebels istakao je u intervju za berlinski “Rajter“da Nemci ne žele kulturno uništenje Jevreja, već samo hoće da se oni sasvim odvoje od njih. Tako će Jevreji moći sami da daju priloge za svoju zasebnu “Zimsku pomoć”, a sam Rajh taj novac neće dirati, kako prenosi list Vreme.
“Od Jevreja samih zavisi, da li će novi zakoni biti dovoljni da se reši jevrejski problem u Rajhu. Mi, naime, smatramo da su oni jedna strana rasa u Nemačkoj, i to rasa, koja je protivnička našem narodu”, rekao je Gebels.
“Trenutno” ne postoji namera da se Jevrejima naredi da stanuju u zasebnim kvartovima grada. Kako smatra Gebels, oni treba da ostanu tamo gde “sada” stanuju, ali treba sprečiti da u budućnosti te porodice od dva ili tri člana stanuju u stanovima od 20 i 30 soba, ako Nemci nemaju gde da stanuju.
Isto tako, Jevrejima se dozvoljava da u izvesnim oblastima privrede i dalje rade i zarađuju. Njima je “samo” zabranjeno da zauzimaju položaj u nemačkom kulturnom životu, vojsci i u javnim radovima.
Gebels je na kraju demantovao da su Jevrejima oduzeti pasoši. “Ako je kojem Jevreju oduzet pasoš, biće mu vraćen. Mi želimo da Jevreji napuste zemlju, tako da će to odmah biti ispravljeno”, prenosi list Vreme.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Kako Beograđani više vole specijalitete “na žaru” nego one od šećera i putera, poslastičarski zanata nalazi se, uglavnom, u krizi, prenosi list Pravda.
Vrlo mali broj Beograđana redovno posećuje poslastičarnice, kojih “trenutno” ima 28 u prestonici. “Prodavnice slatkiša” bi, objašnjava autor ovog teksta, mnogo bolje radile kada bi svaki stanovnik prestonice pojeo godišnje jedan ceo kolač, a Beograđani ne pojedu ni toliko.
Jedan poslastičar iz Balkanske ulice, smatra da su domaćice najveći konkurenti poslastičara. “One moraju da shvate da im se ne isplati da same prave kolače. Ako žele kolač dobrog kvaliteta, one su prinuđene da kupe skup materijal. Kako uzimaju male količine tog materijala- putera, šećera, brašna, jaja, oraha, badema- one ga plaćaju mnogo skuplje nego mi”, objasnio je poslastičar.
Sem toga, on smatra da domaćice nikako ne mogu da izrade onakve kolače kakve prave poslastičarnice.
Sekcija majstora priređivača šećera se nada da će Beograđani uskoro početi “da jedu više slatkog i da naprave izbalansiranu ishranu, koja će podrazumevati manje mesa.“
Filmski cenzori dopunili su spisak “Lige za pristojnost” od 1934. godine, koji se tiče zabranjenih stvari na bioskopskim platnima u Americi.
Na prvom mestu nalazi se golotinja. Kada je postojao još samo nemi film, baš Amerikanci su u svojim ostvarenjima odlazili previše daleko u tom pogledu i često su se na bioskopskom platnu mogle viđati lepe, nage dame.
“Danas” je cenzura daleko otišla, pa je tako svlačenje na filmu dozvoljeno samo u krajnjim slučajevima- ako to komad i poenta komada baš iziskuju. Takođe, napravljen je jedan izuzetak prema kojem žene i devojke u američkim filmovima ne smeju pred publikom da navlače ili svlače čarape. A da jedan muškarac skida čarapu dami, kao što je bio slučaj u filmu Dolores del Rio iz 1924. godine, na to se, “sada”, ne sme ni pomišljati.
Što se tiče ljubljenja, potiljak, gornji deo ruke i leđa je zabranjen. Takođe, bilo kakva naznaka ljubavnog odnosa između oženjenog muškarca i udate žene će uslediti direktnom zabranom filma. Naročito se mora obratiti pažnja pri snimanju filmskih scena u kojima se neko kupa u kadi: lice suprotnog pola ni u kom slučaju ne može se pojaviti pred kadom niti u kupatilu.
Ono što je veoma važno, kako objašnjavaju cenzori, jeste da se pijani ljudi više ne smeju prikazivati suviše drastično- kao odvratni, propali ili razuzdani.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
