Šta nam donose izmene zakona i ko ima korist od njih? (VIDEO) 1Foto: Pixabay/succo

Veliki broj udruženja i građana je u subotu blokirao ulice u više gradova u Srbiji zbog nezadovoljstva Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, izmenama Zakona o eksproprijaciji, ali i zbog kompanije Rio Tinto i projekta „Jadar“.

Autor podkasta Danasa Vojislav Stojsavljević je u ovonedeljnoj epizodi razgovarao sa advokatom Milošem Jankovićem i Savom Manojlovićem iz inicijative „Kreni-promeni“ upravo o tim zakonima i pomenutoj kompaniji.

Na pitanje šta tačno donose izmene Zakona o eksproprijaciji i kako će one uticati na građane, oko kojeg se diglo naviše prašine u javnosti, Sava Manojlović je rekao da te izmene ukratko predstavljaju legalizaciju Savamale.

– Najslikovitije rečeno Zakon o eksproprijaciji jeste ozakonjivanje Savamale, ozakonjivanje fantomki. Umesto toga da Aleksandar Vučić mora da dovlači Aleksandra Veselinovića i ekipu iz Severne Kosovske Mitrovice ili Velju Nevolju, sada državni organi mogu da otimaju građanima imovinu. Ne postoji nikakva sudska zaštita. Dakle, vlast može sama da odredi šta je javni interes i da uzurpira nečiju imovinu, a onda će taj neko u daljim postupcima po sudovima da utvrđuje da li je to bilo pravično i u redu. Čak i ako dobije pravdu, a pravde u ovakvom pravosuđu nema, na mesto njegove kuće, imanja, stana ili porodičnog doma će verovatno stajati neki novi Beograd na vodi, kazao je Manojlović.

Advokat Miloš Janković dodao je da ova tema iziskuje dugu raspravu, pa je samo obrazložio u kratkim crtama šta eksproprijacija podrazumeva i šta je tačno problem sa izmenama u Zakonu.

– Ono što bih ukratko rekao građanima jeste da je pravo na imovinu jedno od najznačajnijih ljudskih prava, a eksproprijacija je institut koji predstavlja prinudno oduzimanje imovine. Prema našem Ustavu i svim svetskim ustavima, eksproprijacija se vrši isključivo zbog postajanja jednog javnog ili opšteg interesa i tu leži problem. Šta predstavlja javni ili opšti interes? Upravo je to problem jer, shodno važećim zakonskim propisima, mi uopšte nemamo jasno određene kriterijume po kojima će se razlučiti da li nešto predstavlja javni interes ili ne.

Naglasio je i da izmenama ovog Zakona dolazimo do toga da nemamo način da razaznamo koji međunarodni projekti predstavljaju javni interes, a koji ne.

– Ovim izmenama Zakona o eksproprijaciji čak dobijamo zaključene međunarodne ugovore kao proklamovani javni interes, odnosno dolazimo do toga da realizacija projekata iz tih međunarodnih ugovora predstavlja javni interes. To je moguće, ali moguće je i da ne prestavlja javni interes. Zašto? Zato što ne postoje kriterijumi kojima se neko rukovodio prilikom zaključivanja međunarodnih ugovora, već je to ostavljeno izvršnoj vlasti, te mi samo saznamo da je zaključen neki ugovor, a nismo prethodno upoznati sa potrebom za tim, a naročito ne sa posledicama koje će izazvati određeni ugovor, istakao je Janković.

Manojlović se nadovezao, te zaključio da je jedan od primarnih razloga zašto se donose izmene ovog Zakona zapravo kompanija Rio Tinto, ali da ne sumnja da će se Zakon o eksproprijaciji zloupotrebljavati i u brojnim drugim slučajevima u budućnosti.

Miloš Janković je potom dodao da su ljudi u našoj državi na neki način autistični, odnosno uspavani kada su ovakve stvari u pitanju, te da se čini da oni posmatraju Rio Tinto kao problem nekih drugih građana, a ne kao problem koji se i njih tiče.

– Problem Republike Srbije, odnosno građana koji žive u ovoj državi jeste to što su oni poprilično autistični. Smatraju da je ovo pitanje nekih potomaka starih seljaka iz doline Jadra, koji će možda biti uklonjeni sa tih vekovnih ili višegodišnjih ognjišta. Međutim, taj problem će polako da se širi, onako kako reka teče i nosi sa sobom sve to, doći će i do drugih gradova u slivu reke Jadra, pa tako i do Beograda i ostalih mesta.

Janković je takođe istakao da je veliki problem što se u Srbiji donose namenski zakoni.

– Mogu kao pravnik da konstatujem jednu stvar, a to je da se svim tim skraćenim procedurama, bez javnih rasprava i stručnih analiza koje treba da prethode zakonu, u Srbiji zapravo donose namenski zakoni, što je katastrofalna stvar. Namenski zakon podrazumeva da se donosi zakon koji neće urediti jednu oblast u skladu sa sistemom koji treba da postoji, nego će se doneti zakon koji odgovara određenoj interesnoj grupi. Bogate i jake korporacije, koje imaju svoje interese i kojima je cilj da te svoje interese ostvaruju tamo gde mogu trpeti najmanju štetu (npr. štetu od sankcija), biraju države poput Srbije. I one će ostvarivati svoj interes, ali se postavlja pitanje gde je tu interes običnog čoveka, rekao je Janković.

Budući da u Srbiji ne postoje institucije koje bi mogle da spreče te izmene, postavlja se pitanje da li građani mogu da se uzdaju u međunarodne organizacije. Nacionalni konvent o EU (NKEU) je, primera radi, već zatražio od Vlade Srbije da povuče ovaj zakon, jer izmene nisu u skladu sa Ustavom.

Manojlović smatra da međunarodni faktori ipak vode računa samo o svojim interesima, te da očigledno većina organizacija promoviše svoje kompanije u Srbiji, i to kompanije koje se ponašaju ovde onako kako ne mogu da se ponašaju u matičnim zemljama.

– Predsednik Republike je svojevremeno rekao da kineske kompanije dolaze kod nas da rade zato što u svojoj zemlji moraju da brinu o nekakvim tamo ekološkim standardima. Eto, o tome očigledno ne moraju da brinu u Srbiji. Smatram da se Srbija nalazi pred građanskim sukobom upravo zbog toga što vlast gura na jedan protivustavan, protivpravan način, koji ugrožava i fizički opstanak ljudi na određenoj teritoriji, ali i zdravlje cele nacije, naglasio je Savo Manojlović.

Miloš Janković je dodao da je po tom pitanju manevarski prostor međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, dosta mali, te da je najviše na građanima da se bore protiv ovakvih stvari.

– Rekao sam već da vidim naše građane kao uspavane, da vidim ljude koji ništa ne čine, ali je veliko zadovoljstvo videti da to pojedini ljudi svojim delanjem demantuju. Uvek sam bio spreman da kritikujem sve ono što nije dobro i da se borim da se određene stvari isprave. Tako da ovo što se sad dešava ohrabruje, ne samo u odnosu na Rio Tinto, već i druge stvari, jer su ta kompanija i Zakon o eksproprijaciji zapravo samo delići svega onog što u našem društvu treba menjati, a treba puno toga promeniti.

Naglasio je i da se korenite promene mogu sprovesti jedino ukoliko se stvaraju jake institucije. Naime, kako Janković smatra, problem srpskog društva leži u tome što su sve institucije razorene i što smo došli do toga da većina u određenim institucijama zbog ličnog interesa, a posebno na rukovodećim pozicijama, vidi sve ovo što se dešava kao odgovarajuće.

– Taj put koji očekuje Republiku Srbiju će biti jako težak i sa njim ćemo se neminovno suočiti, samo je pitanje koliko ćemo biti indolentni i prolongirati sve ovo što danas postoji, a što nikom ne odgovara, osim, naravno, pojedincima koji koriste ovaj sistem da obezbede sebi ogromne finansijske dobitke, zaključio je Janković.

Kada je u pitanju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je već izglasan u Skupštini Srbije i potpisan, Savo Manojlović smatra da njime vlast pokušava da onemogući građanske incijative.

– Dobra stvar ovog Zakona jeste produženje roka za prikupljanje potpisa na 90 dana. Rok nije više neustavnih sedam dana, što je ranije zaista sprečavalo građane da ostvare svoje Ustavom zajemčeno pravo. Dalje, on je donekle usaglašen sa Ustavom po pitanju cenzusa. Međutim, najveći problem tog zakona jeste uvođenje overe potpisa za narodnu incijativu. To podrazumeva da će sada građani, ukoliko žele da iskoriste svoje Ustavom garantovano pravo na predlaganje zakona, po inicijativi morati da sakupe minimum milion i dvesta hiljada dinara. To je uvedeno da bi se građanske inicijative onemogućile i da bi se to pravo ekskluzivno vezalo samo za političke stranke i bogate grupacije.

Manojlović je potom naveo i primer koji, kako kaže, potvrđuje da vlast pokušava da spreči građanske incijative.

– Mi smo, kao Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, svojevremeno skupili i predali 42.000 potpisa za Zakon o ograničavanju rijaliti programa. Taj zakon je i dalje blokiran od strane Vlade. Dakle, oni krše naša ustavna prava tako što predlog građana drže u fioci, a sad su ovim novim zakonom rekli da će nastaviti da krše naša prava i da će za to još uzeti novac preko notara, istakao je Savo Manojlović.

Miloš Janković je zaključio da referendum koji nije praćen adekvatnim uslovima, nije pravi referendum, već mehanizam za ostvarivanje ciljeva koje je proklamovao onaj koji je raspisao taj referendum.

Kada je u pitanju petcija pokrenuta protiv Rio Tinta, koja je već dostigla 260.000 potpisa, Manojlović je naglasio da će nastaviti da posmatraju pomenutu kompaniju kao okupatora.

– Što se tiče Rio Tinta, očigledno je da ne možemo ni tu da računamo na pravnu zaštitu. Zaista ćemo Rio Tinto tretirati kao okupatora i to ne zato što smo nasilnici, nego zato što dolazak te kompanije vidimo ne samo kao potpuno razaranje i pravnog i ekološkog sistema, već i kao ugrožavanje opstanka ljudi.

Na kraju razgovora, on je dodao i da bi voleo da više o ovoj temi na javnom servisu diskutuju stručnjaci, a manje političari i aktivisti, te poručio da nikada neće odustati od borbe protiv Rio Tinta i sličnih projekata.

– Voleo bih da ljudi imaju priliku da vide i čuju Draganu Đorđević, voleo bih da je više vidim na RTS-u, ili akademika Nenada Kostića. To su zaista najugledniji naučnici koji nemaju veze sa nikakvim političkim partijama. Ne treba političari, pa čak ni aktivisti, toliko da pričaju o tome da bi osvestili problem. Svakako mogu to da rade i treba u nekoj meri, ali vi morate da nađete mesta za ove stručne ljude na javnim servisima. Sve u svemu, nastavićemo da se borimo svim sredstvima. Nastavićemo da informišemo ljude preko onlajn peticija i kreativnim akcijama. Ukoliko bude trebalo, blokiraćemo puteve i zaista ćemo se boriti po šumama, gorama, planinama, plažama i na nebu, pa i na ulicama. Pisaćemo i međunarodnim institucijama i nikada, ali baš nikada se nećemo predati, zaključio je Savo Manojlović iz inicijative „Kreni-promeni“.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.