Šta se dogodi ako se opušak cigarete baci u kanalizaciju?

Takođe je uobičajena zabluda da su opušci uglavnom napravljeni od papira ili pamuka i kao rezultat toga nisu toliko štetni za životnu sredinu. Već 2030. u morima bi moglo biti više opušaka nego ribe.

Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje (NIJZ) iz 2019. godine, 17,4 odsto stanovništva Slovenije starijeg od petnaest godina sebe definiše kao redovno pušače, dok 5,8 odsto stanovništva kaže da povremeno puši. Rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Ekolozi bez granica ukazuju da veći procenat ovih pušača baca opuške u prirodu nego u pepeljaru ili smeće.

Tokom posmatranja pušača, utvrdili su da je oko 40 odsto njih opušak odložilo pravilno, odnosno u kontejner za otpatke, dok ga je 44 odsto odložilo nepropisno. Ili su ga bacili na zemlju ili na travu, pored kontejnera za otpatke, u vodu ili kanalizacioni šaht.

Pogotovo poslednji među pušačima se često smatraju pametnim deponijem za njihov opušak, jer bar izgleda kao da ga nismo bacili direktno u prirodu – ali to nije tako. Opušci cigareta sadrže plastiku i više od 150 toksičnih materija, koje će pre ili kasnije završiti u našem okruženju, čak i kroz kanalizacioni šaht.

Mogu se desiti dve stvari

„Ako žar bacimo u kanalizaciju, verovatno će ga uhvatiti filteri komunalnog prečistača. Ako jesu, to će kontaminirati blato i ograničiti kompostiranje i drugu upotrebu u prostoriji. Veliki deo ovog mulja se sagoreva, pa će deo uhvaćenih filtera završiti kao druga spaljena plastika“, upozoravaju Ekolozi bez granica.

Ako prečistač ne zaustavi opušak, njegov put će biti isti kao da je bačen direktno u životnu sredinu, samo nešto duži, dodaje ta nevladina organizacija. Čađ će biti štetna i za vodu i za kvalitet zemljišta, rast biljaka i opstanak životinja. Jedna žeravica može da zagadi hiljadu litara vode i zato je toliko važno da se odlaže samo kao mešani komunalni otpad“, naglašavaju Ekolozi bez granica. I u ljubljanskom preduzeću za upravljanje otpadom Snaga jasno su da opuške treba odlagati među preostali ili mešani otpad, ali ne u prirodu, odvode ili kontejnere za biološki otpad, jer će ispuštati otrove i sitne plastične čestice u životnu sredinu.

Plastika u filterima za cigarete će se, u principu, raspadati i do deset godina, dok će se u životnu sredinu ispuštati i štetni arsen i olovo. „Prisustvo žira duvana u zemljištu smanjuje uspeh klijanja i dužinu izdanaka za 27, odnosno 28 odsto, dok se biomasa korena smanjuje za 57 odsto. Istovremeno, naučnici su otkrili smrtonosno dejstvo procednih voda iz duvanskih proizvoda na različite životinjske vrste, poput rakova i puževa. Zagađena voda može zaustaviti razvoj embriona žaba i larvi komaraca ili ih potpuno ubiti, a isto važi i za razne vrste riba“, naglašavaju Ekolozi bez granica.

4.500 milijardi opušaka godišnje završi u prirodi

Podaci globalne mreže koja se bori za čišćenje opušaka iz prirode, Let’s Do It Vorld, pokazuju da duvanska industrija svake godine proizvede šest hiljada milijardi cigareta, a oko 75 odsto, ili 4.500 milijardi godišnje, završi u prirodi, piše N1.

Tri četvrtine ljudi i dalje je uvereno da su opušci uglavnom od papira ili pamuka i da zbog toga nisu toliko štetni po životnu sredinu. Realnost je upravo suprotna. Opušci cigareta predstavljaju ogroman teret za životnu sredinu i takođe se smatraju plastičnim otpadom, koji se u prirodi nalazi češće od bilo koje druge vrste otpada. Ako se trend ne zaustavi, 2030. godine u morima će biti više opušaka nego ribe, upozoravaju Ekolozi bez granica.

Većina pušača veruje da pravilno odlaže svoje opuške

Rezultati pomenute ankete Ekologa bez granica takođe su pokazali da je oko 40 odsto muškaraca i 64 odsto žena pravilno odložilo svoj žar. Uprkos suprotnim podacima, pušači koji su učestvovali su uglavnom verovali da su pravilno odložili krajeve duvanskih proizvoda.

Razlike u odlaganju opušaka bile su vidljive i prema godinama pušača. Najproblematičnije odlaganje opušaka imali su pušači između 30 i 39 godina (pravilno su bacili 42 odsto) i pušači između 40 i 49 godina (pravilno su bacili 38 odsto opušaka). Nešto bolje su prošli mladi do 29 i preko 50 godina, koji su pravilno odbacili više od polovine mahuna.

Istraživanje te nevladine organizacije pokazalo je i da je u kasnim večernjim satima udeo nepropisno odloženog žara bio čak pet puta veći od udela pravilno odloženog. Uočeni pušači su pravilnije odlagali opuške čak i kada je njihova okolina bila generalno čista i opremljena dovoljnim brojem kanti za otpatke.