Meštani sela Gorjana, Krvavaca, Potočanja, Potpeća i Zlakuse protive se nameri gradske vlasti da u selu Gorjani izgradi Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda iz celog grada. Oni smatraju da tom postrojenju nije mesto u blizini njihovih kuća, poljoprivrednog zemljišta i seoske škole i izražavaju bojazan od štetnog uticaja na njihovo zdravlje i životnu okolinu.
S druge strane, predstavnici užičke vlasti i JKP Vodovod tvrde da je gradnja tog postrojenja neophodna, kako bi se rešio problem zagađenja reke Đetinje, te da se ništa ne radi, niti će se raditi, mimo zakona.
Pravdajući svoje strahove primerom lošeg funkcionisanja sličnog postrojenja na Paliću, ali i odnosom nadležnih prema akumulaciji Vrutci, čija je voda od 26. decembra zagađena, meštani se pitaju – šta će se dogoditi sa otpadnim vodama, ako se tako postupalo sa vodom koja služi za piće?
Ističući da su duže od dve decenije ukazivali na problem, oni tvrde da odgovore nisu dobijali i poručuju da neće dozvoliti gradnju na svojim parcelama, iako postoji mogućnost da to zemljište Vlada Srbije proglasi za prostor od opšteg interesa.
– Prvo su nam rekli da će to biti postrojenje zatvorenog tipa. Posle su tvrdili da će biti poluotvorenog, a onda smo saznali će se graditi postrojenje otvorenog tipa, a da će, ukoliko bude novca, pokušati da pokriju bazene sa otpadnim vodama, koji su najveći problem. Pitanje je kako će sve to uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu – kaže Aleksandar Marinković, čije porodica ima poljoprivredno zemljište u blizini lokacije planirane za izgradnju tog postrojenja.
– Ono što je tragično jeste to što je škola udaljena oko 400 metara od budućeg postrojenja i tuda bi naša deca trebalo da idu u školu – ukazao je Milovan Vilotijević, meštanin Gorjana.
Međutim, predstavnici grada i JKP Vodovod podsećaju na to da su u svim mesnim zajednicama održane javne rasprave, ali da su bile veoma slabo posećene, te da će procena o uticaju na životnu sredinu biti urađena na osnovu idejnog projekta, koji postoji nekoliko godina, te da se ništa ne radi mimo zakona i nadležnih ministarstava.
– Ako nadležno ministarstvo utvrdi da bi postrojenje negativno uticalo na zdravlje ljudi i životnu sredinu i da moraju da se preduzmu određene mere, onda se mora postupiti u skladu sa tim. Ništa se neće raditi mimo zakonske procedure – rekao je Milomir Sredojević iz JKP Vodovod pre neki dan tokom zbora građana tih mesnih zajednica. Istakavši da razume njihovu zabrinutost, on je poručio da bi se izgradnjom tog postrojenja rešili veliki problemi zagađenja reke Đetinje.
– Đetinja je sada puna fekalija, svega i svačega. Kakva je sada, ona ničemu i nikome ne služi. Ne može se koristiti za kupanje, zalivanje, ni na bilo koji drugi način. Sve fekalije koje idu od Šargana, sve što je u slivu Đetinje, prolazi ovuda. Ovakva Đetinja, koja ovuda protiče, nikome ne treba – poručio je Sredojević.
Zoran Kovačević, član Gradskog veća, pokušao je da umiri meštane rekavši da slična postrojenja postoje i u Evropi i da ne štete životnoj sredini:
– Bio sam u Mađarskoj i šetao iznad tih postrojenja i ništa se ne oseća, nema nikakvih neprijatnih mirisa. U Španiji, u Madridu, takva postrojenja prave se u centru, kao i u Vršcu, što znači da to nije strašno, da nije opasno i da nema nikakvih ekoloških problema.
Dodatni problem u celoj priči, kako objašnjava Branko Čolić, potpredsednik MZ Krvavci, jeste dokument o saglasnosti MZ Krvavci da se to postrojenje gradi na teritoriji MZ Gorjani.
– Tu saglasnost prošle godine je potpisao službenik koji obavlja poslove za svih pet mesnih zajednica, iako nije imao deponovan potpis. Taj dokument je dostavljen gradskoj administraciji, što je navodni dokaz da smo mi saglasni sa tim, ali to nije tačno i zbog toga meštani prete da će se obratiti sudu – kazao je Čolić, istakavši da meštani nisu masovno prisustvovali javnim raspravama, jer o njima nisu bili obavešteni.
On je naveo da meštani pripremaju četvrtu peticiju, jer na prethodne tri – 1992, 1999. i 2010. godine, lokalna vlast nije reagovala, te da će novu peticiju koju je do sada potpisalo više od 1.000 meštana, kako je objasnio, uputiti i lokalnoj i republičkoj vlasti.
Projekat od 15 miliona evra
Fazna gradnja centralnog postrojenja, koje bi trebalo da prečišćava otpadne vode sa područja celog grada, finansiraće se kreditom nemačke KfW banke u iznosu od 15 miliona evra. Vlada Srbije se obavezala da će vratiti 95 odsto tog iznosa, dok je ostatak učešće Užica. Lokalna samouprava je zatražila od Vade Srbije da lokaciju predviđenu za gradnju tog postrojenja proglasi za zemljište od javnog interesa, kako bi započela eksproprijacija koja će grad koštati oko 20 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
