Foto: Z. S. M. Koliko da uzmem? Slobodno, koliko hoćete. Mogu i ove druge? Naravno. Isto koliko hoću? Isto. Je l smeta kiša? Ma, jok, super je. A, jel ima u Vrnjačkoj Banji? Nema. Da ponesem za komšinicu koja je odatle? Uvek. I, tako puna tri sata oko štandova i punktova. Gužva, pitanja ali i podrška. Ne, ne dele se dnevnice za Vučićev „naprednjački” vidovdanski mitnig, niti drugo (i prošireno) izdanje bestselera „Kako sam pobedio obojenu revoluciju”, u toku je akcija podele nalepnica „Studenti pobeđuju”.
I, dobro ide. U Kragujevcu se od 17 do 20 sati nalepnice „Studenti pobeđuju” dele na osam lokacija. U najavi akcije „Gde sve studenti pobeđuju u Kragujevcu?” lokacija kod Velikog parka je navedena kao poslednja, osma. Po pravilu „izvrnute dramaturgije” počinjemo baš od nje.
Pod borovima, zaštićeni od kiše, tabaci sa nalepnicama samo prelaze iz ruke u ruku. Uzimaju ih od najmlađih do najstarijih sugrađana.
– Polako da ne nestane odmah, dobacuje iskusno stari Vašaranac Gile.
Neće, za ovu akciju je spreljeno 40.000 nalepnica. Ali nije frka, stiže i drugi kontigent sa još 56.000 istih „Studenti pobeđuju”. Ipak, na licu mesta ekipa stuenta kod Velikog parka „ograničava” deljenje na šest komada po čoveku.
Ali, mnogi dolaze za čitave porodice, „cele kuće”. Izlazi im se u susret. Vozači u prlazu pozdravljaju studente i okupljenje stiskanjem sirena „do daske” a oni koji čekaju semafor ne dangube, uvek zgodno iskoči neki „delegat” ekipice iz kola po nalepnice.
– Dobar dan, srećan rad. Samo klizi, uprkos kiši, čestitaju prolaznici a u ponudi studentskog štanda su i papiri sa QR kodom za skeniranje, ko hoće da se priključi pokretu (oni koji nisu svoju građansku dužnost obavili 28. decembra) ili prijavi za kontrolore i posmatrače studentske liste. Skenira se.
Ovaj punkt je dušu dao i za ne koji šetaju kućne ljubimce i usput preuzmu nalepnice. I ljubimci čekaju u redu da se preuzme „Studenti pobeđuju”. Ima i onih drugih, putnika-zlonamernika. Pa, ljubimce imaju i skupštiski čelnici i dočelnici, časnici i dočasnici (nek im je na čast) koji u prolazu (više puta, onako spontano, na svakih par minuta) dobacuju. Što se kaže u ovim krajevima – rajcaju. Ništa strašno, još manje (ne)očekivano. Od tog opštinarskog ćacijevskog „aktivizma” (ime, prezime i funkcija poznato redakciji) barem se kuca pošteno prošetala. Niko ne naseda na provokacije, građani samo odmahuju rukom i donose studentima kafu i sokove.
Vreme sve gore i gore, kao da je jesen a ne (pred)izborno proleće. Hladno, pada… ali to nije pokolebalo Kragujevčane da svoju „dozu” nalepnica podignu sa studentskog štanda na Đačkom trgu kod slavne Prve kragujevačke gimnazije.
– Ovo je neverovatno?! Što kiša više pada, više ljudi dolaz?!, iskreno su zapanjni ali i zadivljeni preko puta spomenika Vuku Karadžiću koji ih onako s pijedestla gleda „ne bez ponosa”.
– E, deco, gde počinje Srbija, prestaje svaka logika… Mi stariji znamo…, padaju pošalice vremešnijih sugrađana na ovu temu.
Na punktu kod Prve gimnazije još veći izbor nalepnica nego kod Velikog parka a ko je ukrasio (studenti FILUM-a) kutiju za donacije studentima baš se potrudio. Čestitamo.
Ponovo se „nižu” ista pitanja: koliko možemo da uzmemo i kako ide? I, standrdi odgovori: kliko hoćete i slobodno ceo tabak. Ovde nema ograničenja. Snabdevena je i to odbrano i ona komšinica iz Vrnjačke Banje (da ne brinete) sa početka teksta. Deli se ali baš.
– Šta vam je deco potrebno?
– Ništa. Uzmite nalepnice.
– Koliko mogu?
– Ma, celu topku, slobodno, galantno apsolviraju ljubazni studentski aktivisti i aktivistkinje.
Tu su bombone, voćne karamele kojima studenti ljubazno nude i patrolu policije (iskusne kuke sede u klima da ne kisnu – evidentirano isto na svakoj lokaciji) a oni ih odbijaju ali baš onako, ljubazno i korektno. Lepo u ovom slučaju studenti pobeđuju i to bez nalepnica.
Neki odmah, prilježno kreću da lepe tek dobijene nalepnice dok drugi, taktiziraju, racionalizuju, (ras)planiraju „gde će ih” i „kako”. Rezultati onih prvih, vidljivi su već u glavnoj ulici. Nema strujnog sandučeta, bandere, oluka, fasade… koji nisu „okićeni” i „ordenovani” sa „Studenti pobeđuju”.
– Auu, ovo više nalepnica na trafou nego što je na njemu registrovano SNS birača iz Republike Srpske, „ceni” Kragujevčanin koji zamiče po kiši ali zastaje da „lepne” još jednu. Da bude više „Studenti pobeđuju”.
Kiša pojačava ali akcija ne jenjava. Kišobrani k’o pečurke „niču” ispred studentskih štandova. A, u Pešačkoj zoni „kod Krsta” u centru grada, kao što je red najširi asortiman (veličine, fromati, dizajn…) nalepnica. Centar je centar, mož’ da priča k’o šta hoće. Pošteno. I gužva na štandu i oko njega najveća. Kragujevčani samo pristižu. Akcija je u svom piku. Deluje da će (po)nestati artikala pre isteka akcije. Neće, već smao vam (do)javili za onaj novi kontigent, Pratite radnju.
Dočekuje nas Bajagina „Pada vlada” i sada već standardizovan pozdrav: Lepimo dok ne odlepe! Kul. Šta li će sada ćaci da kontrasmisle (plagiraju) – cepajmo dok ne otcepe?!
Raspoloženje i na ovom štandu na nivou, dobro, greju se kafom ali i podrškom građana koja ne izostaje. Od pljuska se brane i kabanicama ali i porukom – studenti pobeđuju.
Dočeka nas Bajaga a ispraća „BG sindiat” i „Marš iz moje avlije”. Hvala, znamo da se to ne odnosi na nas. Počinje „himna” studentskih protesta. Zvuci „Freed from Desire” odjekuju u sumrak. I, tek će. Jer, studenti pobeđuju. Ne samo na nalepnicama.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
