Saopštenje izraelskog premijera da je uz posredovanje Turske otpočeo pregovore o mirovnom sporazumu sa Sirijom dočekano je s velikom dozom sumnjičavosti u Izraelu. Mnogi Izraelci veruju da je njihov lider doneo ovu odluku kako bi skrenuo pažnju javnosti od korupcijske istrage koja se vodi protiv njega i preti mu gubitkom premijerske fotelje.
Saopštenje izraelskog premijera da je uz posredovanje Turske otpočeo pregovore o mirovnom sporazumu sa Sirijom dočekano je s velikom dozom sumnjičavosti u Izraelu. Mnogi Izraelci veruju da je njihov lider doneo ovu odluku kako bi skrenuo pažnju javnosti od korupcijske istrage koja se vodi protiv njega i preti mu gubitkom premijerske fotelje. „Mirovni pregovori sa Sirijom mnogo su važniji od svih glasina i istraga“, izjavio je Olmert.
U međuvremenu, izraelski ministar inostranih poslova Cipi Livni pozvala je juče Siriju da prekine sve veze s arapskim militantnim grupama ukoliko želi da postigne mirovni sporazum s Izraelom. Livnijeva je potvrdila da su mirovni pregovori Izraela i Sirije obnovljeni nakon osam godina zastoja. Prema njenim rečima, Damask mora da prestane da podržava nasilne grupe kao što su Hamas i Hezbolah, i takođe da prekine veze s Iranom.
Analitičari navode da su motivi Sirije veoma jasni: Damask želi da povrati Golansku visoravan koju je Izrael okupirao u junskom ratu 1967. i da ponovo uspostavi odnose sa SAD. S druge strane, Izrael motri na palestinsku grupu Hamas koja kontroliše Gazu, i libansku grupu Hezbolah koja pokazuje svoju sirovu snagu u Bejrutu, u naporima da udalji Siriju od Irana.
Američka vlada protivi se izraelsko-sirijskim pregovorima jer se plaši da bi takvi razgovori mogli da budu nagrada Sirije u vreme kada SAD pokušavaju da je izoluju zbog podrške Hezbolahu i mešanju u unutrašnje poslove Libana.
Razgovori su usledili manje od nedelju dana nakon što je američki predsednik Džordž Buš u govoru pred izraelskim parlamentom izazvao komešanja i kritikovao one koji bi da pregovaraju s „teroristima i radikalima“.
Posrednik Turska, muslimanska zemlja i članica NATO, bliski je saveznik SAD. Takođe, Turska je i sused Sirije te je i u njenom interesu da obezbedi regionalni mir.
Napori Izraela u cilju potpisivanja ugovora sa Sirijom često su se nadmetali s onima u pravcu sveobuhvatnog mira s Palestincima. Započinjanje mirovnih pregovora nakon nekoliko godina ćorsokaka označilo je prvi stvarni iskorak na izraelsko-sirijskom frontu, ali dok istovremeno obe strane imaju jasne ciljeve i motivacije za uspeh, postoji i jednako dobri razlozi za sumnju u mogućnost uspeha, navode analitičari.
Olmert je politički slab, s parlamentarnom većinom zavisnom od desničarske partije i takođe trenutno pod krivičnom istragom. Dva puta ranije, u vreme ubijenog premijera Jicaka Rabina i Ehuda Baraka potpisivanje sporazuma sa Sirijom nije uspelo.
U Izraelu, dve trećine javnosti protivi se vraćanju Golanske visoravni Siriji. „U periodu kada Iran širi svoj uticaj iz Libana na Irak, za Izrael bi odustajanje od Golanske barijere bila strateška greška“, kaže Dor Gold, predsednik jerusalimskog Centra za javne poslove i bivši zvaničnik i savetnik konzervativne vlade u vreme vladavine Likud partije.
U drugu ruku, mnogi drugi izraelski zvaničnici i analitičari vide velike beneficije za Izrael. Sirija je glavni sponzor Hezbolaha, snabdeva ga raketama i drugim naoružanjem. Hamas i islamski džihad imaju svoje štabove u Damasku, i Izrael će pokušati u ovim pregovorima da im se približi.
Izvući Siriju iz orbite Irana i preusmeriti je više na prozapadne zemlje Egipat, Jordan pa čak i Saudijsku Arabiju bila bi velika pobeda za Izrael. Mirovni dogovor sa Sirijom doneo bi Izraelu značajnu pomoć u Libanu i na palestinskim teritorijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
