Konferencija “Perspektiva očuvanja graditeljskog nasleđa u gradskom jezgru Subotice”, Foto: J. PatarčićKako pronaći balans između očuvanja graditeljskog nasleđa i novogradnje, pitanje je na koje su stručnjaci iz naše, ali i zemalja u reginu, pokušali da odgovore na međunarodnoj konferenciji “Perspektiva očuvanja graditeljskog nasleđa u gradskom jezgru Subotice” koja se održala danas u Velikoj većnici Gradske kuće u organizaciji Fondacije “Karolj Biro”.
Prema rečima Gordane Prčić Vujnović, arhitekte konzervatora Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, zaštićeno gradsko jezgro se nalazi u veoma lošem stanju, pogotovo što se poslednjih godina nisu pravili veliki projekti obnove grada, već su sporadično restaurirani pojedini objekti.
“To su uglavnom objekti od velike vrednosti kao što je Sinagoga, tako da hitno moramo nešto preduzeti”, kazala je Prčić Vujnović.
Ona je dodala da veliki problem identiteta grada čine prizemni objekti, kojih ima gotovo 50 odsto u subotičkom zaštićenom jezgru, kao i finansije, te je pitanje šta sa tim uraditi.
“Da li porušiti, pa graditi jednolične višespratnice koje će nam narušiti identitet grada ili pokušati i naći način da se te prizemne kuće sačuvaju i obogate nekim novim sadržajima, da se sačuvaju ti ambijenti, oplemene i, naravno, da se uvede zelenilo”, dodala je Prčić Vujnović.
Kako je naglasila, ne može grad biti vlasništvo pojedinih investitora, već je grad vlasništvo svih građana za koje je potrebno oformiti prostore.
“To je naš cilj i da se ponovo izvrši revalorizacija gradskog jezgra i da se naprave smernice za dalji razvoj. Naravno da to ne može biti posao jedne institucije, to mora biti zajednički rad svih institucija, političara, lokalne zajednice i građana, stručnjaka. Zato je ovaj skup i napravljen, da vidimo iskustva drugih, da napravimo plan razvoja i da gradimo grad, jer kako mi gradimo grad, tako i grad gradi nas. Takvi ćemo biti kakav nam je grad”, poručila je Gordana Prčić Vujnović.
Stanje graditeljskog nasleđa u Subotici je slika stanja u celoj državi, ali i širem regionu, ocenila je Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, objašnjavajući da svaka urbana rekonstrukcija ostavlja trag u urbanom tkivu grada.
“Ne treba ja da govorim kakva je situacija u Subotici, već svako ko prošeta kroz centar grada u skoro svakoj ulici ove više nego dragocene urbane sredine može da vidi razgrađene objekte, srušene objekte, devastirane objekte i zaista sve ovo što se danas organizuje je znak da je pokrenut ozbiljan dijalog u cilju očuvanja baštine grada Subotice”, rekla je Đukanović.
Da je moguće da se sačuva gradsko jezgro i da investitori grade, smatra Balint Pastor, predsednik Skupštine grada Subotice, koji je podsetio da je pre godinu dana iz procedure povučen Plan detaljne regulacije za Zonu 2, koji je predviđao rušenje objekata u zaštićenom gradskom jezgru.
“Suština je da mi na centar grada gledamo kao na ambijentalnu celinu i ne smatramo da samo pojedine zgrade treba da budu zaštićene, nego čitav centar treba da bude zaštićen. To je u skladu sa međunarodnim dokumentima i novi Plan treba da vodi prevenstveno računa o tome”, kazao je Pastor.
Kada je izradi novi Plan detaljne regulacije za Zonu 2, koji će ovog puta, kako je dodao Pastor, biti izbalansiran, ponovo će biti organizovana javna rasprava.
“Graditeljsko nasleđe treba očuvati i staviti u funkciju turizma, a pored toga investitori treba da nađu svoju računicu. Subotica je peti grad u državi i ima dovoljno velikih prostora gde mogu da se grade stanovi i sve ostalo, ali nikako u samom centru grada”, poručio je Pastor.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
