Hajdukovo, foto: J. Patarčić/DanasPre oko dve nedelje je subotičkim gradskim naseljem Prozivka odjeknuo snažan zvuk desetak minuta pre ponoći. Moja prva pomisao je bila: “Eksplozija”.
Ranije, kad bih čula ovakav zvuk, pomislila bih da je neko bacio petardu, pustio vatromet ili da je, u najgorem slučaju, nešto palo na nekom od brojnih gradilišta u ovom naselju prožetom zgradama.
Ali zašto sam ovog puta prvo pomislila na eksploziju?
U Subotici, inače mirnom gradu na severu Srbije, već dva meseca nema tog mira zbog učestalih sukoba krijumčarskih grupa.
Počelo je 17. juna, kada je u šumi na Tresetištu, uz državnu granicu sa Mađarskom, došlo do vatrenog obračuna u kojem su tri migranta ranjena.
Pucnjava se dogodila tokom dana, a čuli su je meštani Tresetišta i prigradskih naselja Makove sedmice i Radanovca.
Novi vatreni obračun usledio je u noći između 24. i 25. jula, kada je pucnjava uznemirila stanovnike Hajdukova, prigradskog naselja koje se naslanja na šumski pojas.
U pucnjavi je poginuo jedan Avganistanac, a dvoje migranata je ranjeno, dok meštani navode da se desila nedaleko od njihovih porodičnih kuća.
Sukob se potom dogodio u jednom gradskom naselju i to na Paliću, gde je 6. avgusta u jutarnjim časovima u pansionu u Ulici Lajoša Košuta, nedaleko od Osnovne škole “Miroslav Antić”, ranjen Iračanin.
On je tom prilikom zadobio višestruke povrede nožem u predelu stomaka, a građani koji žive u blizini pansiona su naveli da su i tada čuli pucanj.
Poslednji incident se dogodio 11. avgusta na području između Hajdukova i Palića, gde su u večernjim časovima bačene tri ručne bombe.
Dve su eksplodirale, dok je treća ostala neaktivirana i nju su specijalne jedinice policije uspešno uklonile narednog dana.
U ovom incidentu nije bilo povređenih ni smrtno stradalih, ali su bombe bačene na salašu ispred jedne porodične kuće.
Vraćam se na pitanje s početka, zašto je moja prva pomisao tada bila eksplozija?
Zato što se pre tri dana, nažalost, ova moja pomisao zaista i dogodila.
Zato što su pucnjave postale stvarnost koju žive stanovnici prigradskih naselja Subotice, naročito onih naslonjenih na šumski pojas.
Zato što je strah da se tako nešto ne desi ispred njihovih kuća, dvorišta i kapija ogroman.
Zato što se iz tog straha čak i samoorganizuju, pa odlaze u šumu kako bi “rešili” problem sa krijumčarskim grupama i migrantima, jer strpljenja i razumevanja za akcije i reakcije nadležnih više nemaju.
Zato što tamo gde strah uđe u kosti, razum kofere pakuje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
