Zbog prekomernog zagađenja vazduha tokom zimskih meseci, za tri protekle godine, skoro je utrostručen broj obolelih od bronhitisa, astme i sličnih bolesti. Alarmantni podaci opominju da je krajnje vreme da lokalna i državna vlast preduzmu hitne mere i da zaštite zdravlje Užičana, bez obzira na tvrdnje da je kriza i da nema novca.
Užice je specifičnog geografskog položaja i leži u kotlini, pa u zimskom periodu, kada nema prirodnog provetravanja, zagađenje vazduha je nekoliko puta veće od maksimalno dozvoljenih granica. To je višedecenijski problem, za koji se, do pre nekoliko godina, smatralo da će biti rešen izgradnjom gasovoda, rekonstrukcijom toplovoda i konverzijom sa mazuta na gas kotlarnica u vlasništvu JKP Gradska toplana, za šta je Evropska unija donirala oko 4,5 miliona evra. Međutim, kvalitet vazduha nije se poboljšao. Najveći zagađivači su ložišta u privatnim kućama, ali najveći broj njihovih vlasnika nije u stanju da ovdašnjem preduzeću „Užice-gas“ plati taksu od oko 1.200 evra za priključak na gasovod, kao i da uloži dodatnih 2.500 do 3.000 evra za kupovinu kotla i neophodne opreme.
Možda nema dovoljno novca u gradskoj kasi, ali ima li u gradu išta preče od zdravlja građana? Ispisani su svi mogući papiri – strategije, akcioni planovi, kontrole, analize i tabele sa izmerenim parametrima, izgrađen je i gasovod. I sve to su platili Užičani, pa nije li krajnje vreme da se preduzmu hitne i konkretne mere za zaštitu njihovog zdravlja, a koje bi trebalo da se usklade sa specifičnim reljefom grada i potrebama njegovih građana.
– Prema podacima Republičke agencije za zaštitu životne sedine, vazduh u Užicu je 2013. godine bio treće kategorije, jer je koncentracija suspendovanih čestica bila u proseku 65 mikrograma, što je iznad maksimalne dozvoljene vrednosti od 25 mikrograma po kubnom metru – saopštila je dr Snežana Janjić, pedijatarka i, odnedavno, gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine.
Ona je objasnila da suspendovane čestice sadrže nitrate, sulfate, fenole, organske kiseline, teške metale, poput gvožđa, olova, mangana, cinka, vanadijuma… Ukazavši na to da su te čestice veoma opasne po zdravlje ljudi, jer se deponuju u najdubljim delovima pluća, ona je istakla da su posebno štetne po zdravlje dece, trudnica i starijih osoba, a potom ponudila sumornu statistiku užičkog Zavoda za javno zdravlje:
– Od akutnog bronhitisa, bronhiolitisa i astme, tokom grejne sezone 2010/11. godine obolelo je 3.214, naredne grejne sezone 7.367, a prošle – čak 8.298 Užičana. Kako se broj obolelih van grejne sezone kreće od 1.500 do 1.847 i kako su gotovo sve kotlarnice JKP Gradska toplana rekonstruisane i koriste gas, privatna ložišta u više od 15.000 kuća glavni su uzrok drastičnog povećanja emisije suspendovanih čestica“.
Na pitanje šta je lokalna vlast preduzela, ona je rekla da će do 15. novembra biti urađen kratkoročni plan aktivnosti i da će biti predložene konkretne mere, te da će grad zatražiti od Vlade Srbije da dobije status ugrožene životne sredine.
– Predložićemo da grad finansira čišćenje odžaka za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, da inspektor za zaštitu životne sredine naloži kontrolu i merenje emisije iz kotlarnica u skladu sa zakonom, da se objavi spisak vlasnika kotlarnica kod kojih su izmerene emisije veće od dozvoljenih i da im se naloži rok da otklone nedostatke, da se u medijima promoviše akcija efikasnog korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima, kao i druge mere – rekla je Janjićeva.
S druge strane, istakla je, ukoliko Vlada Srbije proglasi Užice za ugroženu životnu sredinu, u rešavanje problema uključiće se i centralna vlast, grad će imati prioritet u pristupu evropskim fondovima, moći će da naplaćuje taksu za prevoz opasnih materija, nafte i naftnih derivata preko svoje teritorije.
Na predlog Danasa da se vlasnicima kuća omoguće subvencije iz gradskog budžeta za priključak na gasovod, nabavku opreme za kotlarnice, kao i za korišćenje ekoloških energenata, poput peleta i drugih, Janjićeva je rekla da se o tome godinama razmišlja, ali da nema novca u gradskoj kasi.
– Svi znaju u kakvom su stanju državni i lokalni budžet, ali to nas ne opravdava da radimo ono što treba da radimo. I kada bi se obezbedile subvencije i povoljni krediti za građane za priključak na gasovod, zbog ekonomske situacije, domaćinstva bi teško mogla da plaćaju gas“ – odgovorila je ona podsećanje da je lokalni budžet „javni novčanik“ svih Užičana i da bi zaštita javnog zdravlja, posebno dece i trudnica, trebalo da bude prioritet.
Pošle godine lokalna vlast je uvela ekološku taksu, koju građani plaćaju 0,5 dinara, a preduzeća od jednog do dva i po dinara po kvadratu. Od 1. jula prošle godine, kada je počela naplata, do kraja te godine, prema podacima koji su Danasu dostavljeni iz Gradske uprave za finansije, računovodstvo i privredu, po tom osnovu u gradski budžet je uplaćeno 4.151.039, a za prvih sedam meseci meseci ove godine 7.096.757 dinara. To je jedini iznos u gradskoj kasi koji je planiran za zaštitu životne sredine. Najveći deo te sume, kako za Danas objašnjava Miladin Pećinar iz gradskog Fonda za zaštitu životne sredine, utroši se na prikupljanje otpada iz seoskih mesnih zajednica i za kontrolu kvaliteta vazduha, koju odavno obavlja ovdašnji Zavod za javno zdravlje.
– Aerozagađenje je veliki i dugogodišnji problem Užica, a najveći zagađivači su privatna ložišta, čije emisije se ne kontrolišu – kaže Pećinar i najavljuje da će i taj fond uskoro predložiti Gradskom veću kratkoročne mere, kojima bi se stanje ublažilo.
Skup priključak na gas
Od 13.500 domaćinstava koja su u proteklih sedam godina planirana da pređu na gas, priključeno je svega njih 350, što nije dovoljno da se smanji aerozagađenje, a glavni razlog za to su visoke cene takse za priključak, opreme i gasa. Milan Sekulić, direktor Užice-gasa, čiji su akcionari Grad Užice i sevojničko preduzeće „Jedinstvo“, podsetio je da to preduzeće građanima nudi plaćanje takse na tri godine, te da će, najverovatnije, rok otplate biti produžen na pet godina. S druge strane, u poslednje četiri godine skoro sva preduzeća i ustanove priključene su na gas.
Zagađeni i voda i vazduh
Osim zagađenog vazduha, Užice je suočeno i sa zagađenjem vodoakumulacije jezera Vrutci, koja je duže od trideset godina snabdevala grad pijaćom vodom. Akumulacija se ne koristi od prošle godine, jer u njoj „cvetaju“ otrovne alge – cijanobakterije, pa se grad privremeno snabdeva sa Sušičkih vrela na Zlatiboru, odakle je, o trošku države, postavljen cevovod. Trajno rešenje tog problema je rekonstrukcija fabrike za preradu vode koja će se, kako je gradonačelnik Tihomir Petković najavio, finansirati iz budžetske rezerve i počeće krajem ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
