Mila Starčević u svom stanu u Šapcu Foto: K. V. / DanasMila Starčević (77) penzionerka iz Šapca, obišla je ceo svet, a svoja neverovatna iskustva pretočila je u deset knjiga putopisa. Za Danas priča o čudesnim putovanjima u Kostariku, Island, Tajland i Indiju.
Medicinska sestra u penziji Mila Starčević i njen suprug Petar, poznati šabački doktor, koji je preminuo pre četiri godine, čitav svoj radni vek proveli su pomažući ljudima, pružajući im zdravstvenu negu.
Osim ljubavi prema humanom poslu koji su radili, vezivala ih je i velika strast prema putovanjima, pa su tokom 55 godina braka, zajedno obišli 143 zemlje sveta, a u neke su se vraćali i više puta.
– Petar mi je otkrio lepotu putovanja. Njega je, još kao studenta, očarao Pariz, pa je poželeo da vidi i druge zemlje. Na početku braka, odlučili smo da putujemo što više, dok ne stigne beba, ali na žalost, to se nije desilo. Pošto nismo imali dece, putovanja su postala naš život, kaže Mila koja je autorka osam knjiga za decu i pet romana za odrasle.
Krenuli su od Evrope, a kada su obišli sve zemlje starog kontinenta, nastavili su dalje.
– Jedna od najvećih avanura bilo je putovanje u Kostariku. To je mala latinoamerička država, i sve što se iz aviona vidi kada uđete u njihov vazdušni prostor, jeste nepregledna prašuma i ništa više. Na samoj obali, nalazio se jedan jedini hotel u kome smo bili smešteni, veoma lep, ali sve ostalo je bila divljina, gde ljudi žive veoma skoromno, priseća se Mila.
Na kupanje su išli kamenim putićem do mora, u delu gde je posečeno drveće i posut pesak na plaži.
– Sa obe strane staze stajali su uniformisani, naoružani mali vojnici, budući da su Kostarikanci veoma niski rastom. Oni su pazili na nas da bezbedno siđemo do mora, a štitili su nas od životinja, kaže naša sagovornica.
Priseća se da je tada prvi put videla majmune kapučine.
– Kada pogledate gore, u krošnji vidite mnogo majmuna. Telo im je prekriveno dugom dlakom, dok je četvrtasto lice bilo potpuno glatko. Držali su bebe u naručju, delovali su zastrašujuće i rekli su nam da mogu biti opasni, kaže Mila.
Seća se da su se vojnici sve vreme osvrtali i pazili da turisti bezbedno siđu do vode.
– Kad smo stigli do vode, skrenuli su nam pažnju da, dok budemo plivali, ne idemo suviše daleko. Mi pitamo „zašto“, a oni kažu „samo budite bliže obali“. Kasnije smo saznali da u moru ima morskih zmija, debljine čovečije ruke. Narednih dana smo se kupali samo u bazenu, priseća se kroz smeh Mila.
Objašnjava da Kostarika zaista mesto gde vas na svakom koraku vreba opasnost.
– Išli smo na izlet u močvaru, motornim čamcem koji je bio zatvoren i imao prozorčiće. Bilo je voma sparno zbog velike vlažnosti, pa sam otvorila jedan od prozora i izbacila ruku. Vodič mi odmah skrenuo pažnju da je sklonim, jer je prošli put aligator skočio iz močvare i do ramena odgrizao ruku gospodinu iz Nemačke. Jedva su stigli do bolnice na vreme, da ne iskrvari, kako bi preživeo – objašnjava sagovornica Danasa.
U okviru odmarališta, trava je bila veoma lepo uređena, a žene koje su je redovno kosile, kaže, na leđima su imale neobične bele torbice.
– Kada sam pitala o čemu se radi, objasnili su mi da je u torbici protivootrov, jer postoji zmija travka, koja se potpuno stopi sa okruženjem, budući da je mala, tanka i zelena. Iako su žene nosile duboke cipele i pantalone, čim bi osetile ubod zmije, odmah su, na licu mesta, morale da prime protivootrov, kaže Mila.
Iako skromno žive, narod Kostarike, čiji je glavni grad San Hoze, je kaže, zadovoljan, jer ne znaju za bolje.
– Nasuprot tome, primetili smo luksuzne motrone čamce, u kojima se voze bogati Amerikanci i filmske zvezde, koji dolaze u Kostariku da bi, po veoma niskim cenama, kupili zemlju i izgradili luksuzne hotele. Tako da će Kostarika, za desetak godina, biti jedna od najluksuzinijih svetskih destinacija, objašnjava Mila.
Sve vreme boravka, slušali su urlikanje iz prašume, a posetu Kostariki, završili su odlaskom na mali aerodrom gde su satima čekali na avion.
– Na kraju pitamo „pa, dobro šta mi sad čekamo“, a oni nam kažu „ samo da časkom popravimo avion“. I mi na kraju uđemo u taj avion, za koji nismo znali ni da li će se negde sruštiti, ali hvala Bogu, preživeli smo, objašnjava ova neverovatna Šapčanka.
Najsevernija zemlja koju je posetila bio je Island.
– To je čista, besprekorno uređena zemlja, sa visokim standardom, ali veoma hladna. Kada smo posetili glavni grad Rejkjavik, bilo je samo 13 stepeni. Svi su se skinuli u majce bez rukava i sunčali se, a mi u rolkama, priseća se Mila.
Na Islandu je šest meseci dan, a šest meseci je noć, pa su kaže, morali da navlače debele, gumene zavese, kako bi mogli da spavaju.
– Svuda su skamenja lava i ugašeni vulkani. Gejziri Islanda predstavljaju posebu turističku atrakciju, tu sam videla neobičan prizor da žene na vodenoj pari, spremaju štrudlu. Stave je na jedno ispupčenje gejzira, odjednom šikne vrela voda, onda okrenu študlu na drugu stanu, dok ne bude gotova, objašnjava naša sagovornica.
Napominje da i tamo ima Srba ali u malom broju, koji žive veoma lepo, jer za naše uslove, primaju astronomski visoke plate, objašnjava Mila.
Zemlja u koju se najviše vraćala je Tajland, koji je posetila čak sedam puta.
– Za mene je Bangkok divan grad gde živi topao narod, tamo se osećate divno i imate utisak da ste njihovi, samo se po izgledu razlikujemo, inače su veoma predusretljivi, objašnajva ona.
Ističe da nikada ne bi mogla da živi u Sjedinjenim Američkim Državama ili Kanadi.
– U SAD sam bila više puta, ali tamo je sve do te mere automatizovano da ne možete ni sa kim ni kafu da popijete. Imate automat na svakom koraku, čak i na ulici, i vidite da svako sam pije svoju kafu. Nema bliskosti među ljudima. Dok je Kanada veoma hladna, zime su surove, pa čak i leta“, objašnjava ona.
Voli sve zemlje Indokine, jer je narod, kako kaže, dobar i neiskvaren, a na svakom mestu, naići ćete na osmeh.
– Indija je vrela zemlja. Sećam se, skupilo se nekoliko mališana, potpuno golih i boslih. Žena koja je sa njima, verovatno majka, direktno je na neki crep razbila jaja koja su se, odmah tu, na suncu ispekla, i to su jeli, priseća se Mila.
Kaže da je reč o neverovatnom spoju bede, sa jedne, i luksuza sa druge strane.
– Od ljudi koji na ulici prose, na samo 10 metara, nalazi se hotel koji turistima nudi najveći luksuz. Pomalo je teško navići se na to, objašnjava ova svetska putnica.
Ipak, najveći utisak na nju, ostavio je obilazak Gandijeve kuće i njegova sobe koja je, kako kaže, veoma skromna.
– To je sasvim mala soba, sa jednim tvrdim ležajem i prostirkom na podu. Na stoličici su njegove okrugle naočare i puno knjiga. Veliki ljudi, uvek su najjednostavniji, kaže za Danas, ova jednostavna žena.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
