U prošloj godini, u 70 odsto svih predmeta koji su bili u proceduri kod ovoga suda, bili su u vezi sa proizvodnjom, prometom ili korišćenjem narkotika – kaže za Danas Vesna Stevanović, sudija i portparol Okružnog suda u Vranju, koji pokriva teritoriju sedam opština krajnjeg juga Srbije.
U prošloj godini, u 70 odsto svih predmeta koji su bili u proceduri kod ovoga suda, bili su u vezi sa proizvodnjom, prometom ili korišćenjem narkotika – kaže za Danas Vesna Stevanović, sudija i portparol Okružnog suda u Vranju, koji pokriva teritoriju sedam opština krajnjeg juga Srbije.
Pre sedam dana, na godišnjoj konferenciji za novinare u vranjskoj Upravi policije, načelnik Kriminalističke službe Zoran Krstić rekao je da je prošle godine na ovom području, od trgovaca, oduzeto 44, 6 kilograma raznih narkotika. Od te količine, 16 kilograma otpada na heroin, a skoro 25 na marihuanu.
Priča policajca
– Svakom normalnom čoveku je valjda jasno da se ovde pronađe tek oko 10 odsto droge koja u Srbiju ulazi iz Bugarske, Makedinije i sa Kosova. Na prelazima sa Bugarskom i Makedonijom prolaze „velike pošiljke“, koje dolaze sa Bliskog istoka i Turske i veliki svetski trgovci narkotika. Kako su ovo uređeni granični prelazi, normalno je da trgovci dobro paze kada upute paket. Na administrativnoj liniji situacija je drukčija. Sa Kosova, bukvalno rečeno, ko god dolazi, može uneti drogu. Znate li vi da je na tom potezu na desetine puteva kojima se trguje drogom, ljudima, oružjem, deficitarnom robom, hranom…! Svi ti putevi sa Kosova, uglavnom vode u Veliki Trnovac i Bujanovac, priča policajac koji je želeo da ostane anoniman.
Ovi podaci su, samo za neupućene, iznenađenje. Vranje i vranjski kraj su bili „na putu“ narkoticima od trenutka kada su se oni pojavili. Ovo područje je, bez obzira na sva previranja, uvek bilo deo Evrope. Poslednjih desetak godina, međutim, jug Srbije je postao toliko značajno tržište droge da mu i Evropa skida kapu.
Putevi droge do Vranja
Od sedam opština Pčinjskog okruga, pet su pogranične: Surdulica i Bosilegrad se oslanjaju na Bugarsku (99 kilometara granica), Trgovište i Preševo na Makedoniju (101 km), a na administrativnu liniju sa Kosovom, Preševo i Bujanovac (92 km).
Na granici sa Bugarskom su dva (Strezimirovce i Ribarce), a prema Makedoniji tri (Prohor Pčinjski, Čukarka i Miratovac), granična prelaza. Administrativna linija sa Kosovom je priča za sebe. Na tom potezu je nekoliko kontrolnih punktova za promet vozila (Cerevajka u opštini Preševo i Dobrosin, Končulj, Mali Trnovac, Muhovac…u opštini Bujanovac), ali je mnogo više onih divljih šumskih puteva kojima se prolazi traktorima, kultivatorima, konjima…!
– To je tačno, jer od Bliskog istoka na Zapad vode dva osnovna „najprometnija narko puta“. Jedan od Istanbula preko Napulja i Korzike do Marselja, a drugi preko Kosova, juga Srbije prema Zapadnoj Evropi, priča Vranjanac ispred Okružnog suda gde se odvijao jedan od brojnih procesa trgovcima droge.
Mariju ubio heroin
U Vranju je započela komplikovana istraga (tako kažu upućeni) o detaljima smrti 20-godišnje Marije Anđelković, koja se sa društvom, 8. januara ove godine, predozirala u jednoj „heroinskoj žurci“. Beživotno telo ove devojke, manekenke i glumice ovdašnjeg pozorišta, pronađeno je dan kasnije na arheološkom nalazištu Markovo kale. Neposredno potom pritvoreni su Nebojša Mladenović (29), Slobodan Đorđević (27) i maloletna A.M. jer je do sada utvrđeno da je Marija sa njima provela poslednje trenutke života.
U toku je istraga koja treba da odgovori na pitanje šta se događalo 8. januara u popodnevnim satima u „kući užasa“ u Ulici Save Kovačevića i centru Vranja. Istragu posebno zanima činjenica odakle telo Marije Anđelković pored puta, dva kilometra daleko od centra grada. U vranjskom Okružnom sudu za sada je samo potvrđeno da je uzrok Marijine smrti trovanje heroinom.
Doskora, javnosti je bilo poznato da je selo Veliki Trnovac pored Bujanovca na svakoj karti Interpola bilo obeleženo istim znakom kao i najveći svetski narko centri.Tu je, to ovdašnji inspektori znaju, droga uvek dolazila u velikim količinama. Onda je prolazila „marketinšku fazu“, pa upakovana, distribuirana tajnim kanalima i vezama prema Zapadu.
U proleće 2001. godine, u vreme srpsko-albanskog konflikta, sve velike svetske medijske kuće imale su svoje izveštače iz Bujanovca. Pored konflikata, njihova omiljena tema je bila droga, jer su mnogi u bujanovački Press centar dolazili sa kakvim-takvim predznanjem o Trnovcu kao „narko centru“.
– Rekli su mi da se tamo može kupiti tenk. Zašto se smejete? Stvarno, kazali su mi u Beogradu da se u Trnovcu prodaju ljudi, droga, oružje, naftni derivati, cigarete…“, pita tog proleća novinare u Bujanovcu kolega iz Tokija, tada poznat po tome što je u Press centar doneo prvi lap-top.
O tenku na prodaju u Trnovcu, naravno, nema podataka. O svemu ostalom smo se naslušali i nagledali. Poslednja vranjska žrtva droge, 20-godišnja Marija Anđelković, pronađena je mrtva na periferiji Vranja, sutradan pošto je društvo u kome je bila, od „nepoznatog Albanca“ nabavilo deset grama heroina. Paket je plaćen sa 3.000 dinara i mobilnim telefonom.
– Od trgovine narkoticima mnogi Albanci, ali i Srbi, ovde solidno žive. Nekim ovdašnjim biznismenima, naročito Albancima, trgovina drogom je bila ona inicijalna kapisla pomoću koje su počeli biznis i danas postali velike gazde. Danas rade druge – legalne poslove, ali nije isključeno da se, tu i tamo, kod nekih i danas provlači droga, priča policajac, dobar poznavalac ovog tržišta.
On takođe dodaje da su, u Bujanovcu i Preševu, mnoge vođe albanske desnice i komandanti naoružanih Albanaca u vreme sukoba posle NATO bombardovanja, postali to što jesu, samo zahvaljujući trgovini drogom i oružjem. Šefćet Musliu, bivši komandant rasformirane OVPMB je tipičan primer za to, jer su mu veoma dobro išla tri osnovna posla: prodaja oružja, prodaja droge i reketiranje sugrađana.
Na pitanje o današnjem statusu Velikog Trnovca na ovom tržištu, količinama droge koja se tamo „valja“, dilerima, cenama… naš izvor podataka nastavlja priču skoro neverovatnim podatkom.
-Trnovac danas ima svoj siguran status i svoje ime u svetu narkotika. To je prosto nemoguće dokazati, ali ja mislim da u tom selu, svaka kuća, prosečno ima kilogram neke droge – kaže policajac i to potkrepljuje situacijom na Kosovu i karakterom administrativne linije.
Policajac potom otkriva još nešto. Kaže da je danas Trnovac sve više ogroman „magacin“ ili „fabrika“ gde se proizvode i pakuju razni narkotici, a berza je već poodavno premeštena u Vranje, u kome uspešno trguju i Srbi i Albanci. Vranje je taj „status“ mesta gde se ugovaraju „veliki“ poslovi izborilo zahvaljujući brojnim infrastrukturnim i ekonomskim prednostima koje su mu dodelile status centra Pčinjskog regiona.
U Vranju se, to opet nije ništa novo, poodavno priča da su, u luksuznom hotelu „Simpo“ na brdu Pržar iznad grada, odsedali svi veliki trgovci narkoticima. Kao primer se navodi Milorad Ulemek, koji je, ako je verovati knjizi utisaka u vranjskoj pošti, ostavio svojeručni pisani trag o boravku sa brojem – mobilnog!
Mnogi, baš ovde u Vranju, nisu imali sreće sa policijom. Tako su se, pre tri godine, na putu iz Turske, ovde „upecali“ Novopazarci Enes Biševac i Malić Destanović. Kamion, novopazarskih registarskih oznaka, koji je iz Istanbula, u džakovima prevozio odeću, imao je i paket sa 31 kilogramom heroina. Pošto je pronađen, Biševcu je sudija Vesna Stevanović izrekla kaznu od 12 godina zatvora.
I poslednji primer onih koji su „dočekali“ da imaju posla sa pravosuđem, čini nam se takođe zanimljivim.
Ovde je, pre nekoliko sedmica, na kaznu zatvora od 11 godina, osuđen Vranjanac Miloje Stamenković (38). Na graničnom prelazu Batrovci bio je za upravljačem kombija u kome je pronađeno 56 kilograma heroina najboljeg kvaliteta. Sud je utvrdio da je bila samo maska to što je „kombi“ služio za prevoz putnika u Italiju i obratno. Stamenković je stigao u ruke pravde, Fatmir A. iz Velikog Trnovca, njegov poslovni partner, koji je stajao iza celog posla, umakao je policiji, pa je za njim raspisana poternica.
Stana Mitić, zamenik okružnog javnog tužioca u Vranju, u završnoj reči je rekla da je ovaj heroin bio toliko dobrog kvaliteta da je, dodavanjem razblaživača, u Italiji trebalo da se napravi mnogo više onog standardnog kvaliteta, čija bi cena na tržištu bila nekoliko miliona evra.
Upućeni ipak kažu da od ukupne količine narkotika u prometu, u ruke policije padne tek oko 10 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
