Težak put do prava na štrajk: Sa kakvim se teškoćama suočavaju pokretači inicijative za izmenu postojećeg zakona?

U cilju izmene postojećih zakonskih rešenje počelo je prikupljanje potpisa za podnošenje narodne inicijative Skupštini Srbije, ali se inicijatori već od starta suočavaju sa brojnim problemima na terenu.

Podsetimo, inicijativu ”Pravo na štrajk” pokrenuli su sindikati iz različitih sektora u saradnji sa organizacijom Radnički glas, u nameri da olakšaju organizovanje na radnim mestima i efikasnu sindikalnu borbu.

Sindikati koji stoje iza ove inicijative dolaze iz delatnosti u kojima je pravo na štrajk zakonom ugroženo. Neki od njih svakodnevno vode borbu da ga povrate.

Ova inicijativa poslužiće koordinisanju njihovih aktivnosti i kanalisanju zajedničke snage kako bi se promenio represivni Zakon o štrajku, pojašnjavaju iz Radničkog glasa.

Akciju prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu „Pravo na štrajk“ zajednički sprovode četiri sindikata: Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Sindikat Solidarnost Pošta Srbije, ASNS RTS i Forum beogradskih gimnazija, kao i organizacija Radnički glas.

– Svi potpisnici ravnopravno učestvuju u organizaciji, na terenu i u komunikaciji s institucijama. Do sada smo organizovali više akcija na javnim mestima. Građani pokazuju veliko interesovanje, ali se suočavamo sa brojnim praktičnim preprekama koje usporavaju prikupljanje potpisa. Najveći problem predstavlja angažovanje overivača iz opštinskih uprava, koji su zakonom obavezni da overavaju potpise na licu mesta – kaže za Danas Srđan Atanasovski iz Radničkog glasa.

Prema njegovim rečima, Opština Stari grad je do sada jedina pokazala punu saradnju.

– U drugim opštinama nailazimo na traženje dodatne dokumentacije, odbijanje izlaska na teren pod izgovorom nenadležnosti, kao i na zahtev da se prethodno zatraži mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o tumačenju zakona – ističe Atanasovski.

Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, podseća da je ta sindikalna organizacija 23. maja uputila dopis svim direktorima predškolskim ustanova u zemlji sa zahtevom da omoguće prikupljanje potpisa u prostorijama ustanova.

Jovanović ističe da je situacija na terenu je šarolika. Kaže da su direktori u većini gradova van Beograda dali su saglasnost, dok su skoro svi direktori prestoničkih predškolskih ustanova poslali identičan odgovor u kojem tvrde da se radi o „građanskoj inicijativi“ i da zaposleni nemaju pravo da u njoj učestvuju u okviru radnog vremena.

Jovanović kaže da takvo tumačenje predstavlja grubo kršenje Ustava, Zakona o radu i kolektivnog ugovora, koji jasno garantuju pravo zaposlenih i sindikata da sprovode aktivnosti usmerene na zaštitu prava radnika i poboljšanje njihovog položaja.

– Opravdano se postavlja pitanje odakle pravo direktoru da odlučuje šta jeste, a šta nije sindikalna aktivnost i da li su zaposleni u predškolskim ustanovama deo naroda ili ne? Naš pravni tim priprema odgovor ovim direktorima, a svi sindikati potpisnici inicijative će zajedno obavestiti javnost o preprekama s kojima se suočavamo, a koje dolaze uz ionako komplikovanu proceduru propisanu Zakonom iz 2021. godine, koji kao da je osmišljen da obeshrabri svaku građansku volju – navodi naša sagovornica.

Ona napominje da je cilj inicijative je da se izmeni Zakon o štrajku i omogući zaposlenima u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i drugim javnim službama da koriste svoje pravo na štrajk u skladu sa međunarodnim standardima.

– Tražimo jasno definisanje sektora u kojima je štrajk zaista ograničen iz razloga bezbednosti, ukidanje zloupotreba instituta „minimuma procesa rada“ i usklađivanje sa standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske socijalne povelje. Naš princip je jasan: pravo na štrajk nije pravo da se „ne radi“, već pravo da se stvori pritisak i natera poslodavac da sedne za pregovarački sto. U skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, rok za prikupljanje potpisa traje 90 dana od dana verifikacije i ističe 28. jula. Cilj je da prikupimo najmanje 30.000 overenih potpisa građana kako bi predlog zakona bio razmatran u Narodnoj skupštini – kaže Srđan Atanasovski.

Među predloženim rešenjima za izmene postojećeg zakona tražiće se produženje trajanja štrajka upozorenja na 24 sata, ukidanje kategorije „delatnosti od javnog značaja“, koja se koristi za ograničavanje štrajkova, kao i jasno definisanje da se štrajk može ograničiti samo u delatnostima čiji bi prekid rada neposredno ugrozio život i zdravlje ljudi.