Trend stupanja u seksualne odnose u sve mlađem dobu: Šta pokazuje istraživanje o seksualnim navikama mladih u Srbiji? 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Za potrebe ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Republike Srbije za 2022. godinu, koji će zvanično biti objavljen na Dan mladih (12. avgusta), KOMS je ispitivala stavove mladih o tvrdnjama u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Uvideli su da postoje razlike u stavovima mladih u vezi ovih tvrdnji. Na primer, dobili su podatke da se stavovi mladih žena i mladih muškaraca razlikuju po pitanju stava o tome da je mladim ženama teže da se zaposle nego mladim muškarcima (prosečna ocena na skali od 1 do 5, kod devojaka je 3,79 dok je kod momaka taj broj 2,63).

O ovoj temi razgovarali su sa Velimirom Miloševim, ispred organizacije IRIDA (Inicijative za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman). On je rekao da podaci koji su dobijeni pokazuju da postoji rodni jaz u stavovima u vezi sa rodnom ravnopravnošću i da oni, nažalost, nisu preterano iznenađujući. „Mladim ženama je lakše da prepoznaju rodni jaz kada su u pitanju situacije koje su same doživele – npr. tokom zapošljavanja, gde su im neretko postavljena neprikladna pitanja o planiranju porodice i trudnoće“, objasnio je.

Razilaženja u shvatanjima se mogu primetiti i kod tvrdnje „Mladim ženama je teže da se bave politikom zbog predrasuda koje postoje“. Mlade žene su saglasne sa ovom tvrdnjom (na skali od 1 do 5) u proseku 4,12. Kod mladih muškaraca je situacija da je prosečan odgovor 2,94.

Velimir je u vezi sa ovim rekao: „Što se ove tvrdnje tiče, jasno je da je politika oduvek bila polje ’muške’ delatnosti – u školi, jedini primeri ’politički angažovanih’ žena koje smo imali/e jesu kraljice koje su predstavljene kao verne žene i majke, ili lukave zavodnice poput Kleopatre. Samim tim se već u formativnim godinama devojčicama šalje poruka da politika, kao i razne druge oblasti, možda nisu za njih.

Danas se situacija malo menja, pa tako imamo sve više žena na političkoj sceni, i to prevashodno usled uvođenja kvota za manje zastupljen pol. Ipak, političke stranke i institucije i dalje najčešće imaju autoritativne i patrijarhalne kulture gde se žene i dalje ne pitaju, uprkos njihovim načelno visokim pozicijama“.

U KOMS-ovom istraživanju se mogla naći i tvrdnja: „U slučajevima silovanja i žene imaju deo odgovornosti“, za koju su mladi ocenjivali od 1 do 5 koliko su saglasni. U proseku, mladi muškarci su više saglasni sa ovom tvrdnjom (1,64) od mladih žena (1,24).

Velimir je smatra da su ovi podaci zabrinjavajući jer, kako kaže, lako je razumeti da za određeni čin seksualnog nasilja je kriv samo počinilac. „Žrtve nisu krive. Ukoliko ima kolebanja oko ovoga, meni to sugeriše da se o temi seksualnog nasilja generalno ne priča, odnosno ne postoje nepreispitani stavovi. Ukoliko želimo da imamo kulturu nulte tolerancije na nasilje, potrebno je raditi na prevenciji i edukaciji, podjednako sa momcima i devojkama“, zaključio je.

Njegov zaključak o tome na koji način se može uticati na mlade kod kojih se stavovi znatno razlikuju je da je potrebna edukacija i informisanje o različitim načinima na koje se rodna neravnopravnost ispoljava u svakodnevnici.

„Trebalo bi da ovakvi podaci budu široko vidljivi, da se ljudi zapitaju zašto postoji rodni jaz između stavova momaka i devojaka. Međutim, ono što je najviše potrebno je da se čuju iskustva mladih žena koje su doživele diskriminaciju. To je nezahvalna pozicija u koju ih stavljamo, kao da je odgovornost na njima da dokažu javno da je društvo neravnopravno. Tišina oko ovih tema dovodi do prećutnog odobrenja većine, odnosno do nepreispitavanja statusa kvo. Ako ćemo da menjamo stavove, ova pitanja se moraju dovesti na dnevni red, potrebno je da momci uvide s kakvim problemima se susreću devojke i da se pitaju zbog čega oni sami to nisu doživeli. Na kraju krajeva, potrebno je da budemo empatični/e kako bismo razumeli/e probleme s kojima se svi mi susrećemo“, zaokružio je.

Sa koliko godina su mladi prvi put stupili u seksualne odnose i koliko su seksualnih partnera imali?

Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u RS za 2022. godinu, u kome smo pitali mlade sa koliko godina su stupili u seksualne odnose, najveći broj mladih (46,7%) je prvi put stupio u seksualne odnose između 15. i 18. godine. Posle 18. godine reklo je njih 25%, a 21% mladih se izjasnilo da nisu imali seksualni odnos. Da su imali seks pre 15. godine, reklo je 7% mladih.

O ovoj temi su razgovarali sa Andreom Arsić iz organizacije KOMPAS (Kreativni omladinski centar Pančeva za borbu protiv side), kako bismo iz ugla mlade osobe koja se bavi temom seksualnog obrazovanja mladih.

„U poslednjih nekoliko godina, ono što primećujemo je trend stupanja u seksualne odnose u sve mlađem i mlađem dobu – što, dokle god je učinjeno konsenzualno ne mora nužno da znači i lošu stvar. Fizička, telesna i umna zrelost pojedinca u odnosu na stupanje u seksualni kontakt varira od osobe do osobe, i bitno je prepoznati da svako ima svoj tempo. Ono što i dalje predstavlja problem je društvena stigma povezana s ostvarivanjem seksualnog života pre, recimo 18. godine, ili nekog drugog vremenskog trenutka koje društvo može smatrati generalno prihvatljivim – pogotovo ukoliko razgovaramo o devojčicama. KOMPAS nastoji da mlade edukuje o stavkama poput prepoznavanja svoje zrelosti, aktivnog pristanka i efikasne zaštite, kako bi i godine stupanja mladih u seksualne kontakte bile adekvatne“, objasnila je ona.

Koliko mladih je doživelo seksualno nasilje i zbog čega je potrebno govoriti o ovoj temi?

Podaci do kojih je KOMS došao u vezi sa brojem mladih koji su se izjasnili da su doživeli seksualno nasilje su zabrinjavajući. Da jesu doživeli seksualno nasilje, reklo je 17% mladih, ali taj broj raste na 25% kada su u pitanju mlade žene. Ovo su, takođe, više brojke u odnosu na 2021. godinu, kada su iznosile, redom, 13% i 21%. Ovakve brojke su svakako zabrinjavajuće, pogotovo imajući u vidu da su se, procentualno gledano, u odnosu na prošlu godinu povećale.

Andrea smatra da su podaci o izloženosti seksualnom nasilju, pogotovo kod mladih žena, poražavajući. „Seksualno nasilje i seksualno uznemiravanje su i dalje vrlo zastupljeni u našem društvu, a činjenica da su ovogodišnje brojke veće od prošlogodišnjih nam jasno pokazuje da se stvari ne menjaju na bolje. KOMPAS stoji u solidarnosti sa svim žrtvama, i tu smo da pružimo pomoć i podršku“, a ona je za kraj istakla i apelovala da žene žrtve nasilja mogu kontaktirati SOS telefon Autonomnog ženskog centra na broj 0800 100 007.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.