U slučaju zlostavljane devojčice iz Mirijeva sistem jeste zakazao: Zašto deca i dalje mogu da budu nevidljiva za vrtiće i škole?

I dalje je moguće da mališani stasali za upis u obavezan pripremni predškolski program i prvi razred osnovne škole prođu „ispod radara“ države, jer predškolske ustanove i škole nemaju način da prate šta se sa ovom decom dešava.
Da je u slučaju devojčice iz Mirijeva „sistem zakazao“ i da su „odgovorni svi“, konstatovao je u martu prošle godine sada već bivši ministar prosvete Branko Ružić, komentarišući propuste više nadležnih organa, nakon što je policija devojčicu pronašla u zaključanom stanu. Dete je ležalo u kadi, izgladnelo i dehidrirano.

To što devojčica nije bila upisana u predškolsko i školu samo je jedan od propusta institucija, budući da je porodica od rođenja deteta bila na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad.

Nakon što je ovaj slučaj otkriven, Zaštitnik građana je 28. marta 2023. po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada šest nadležnih organa i po okončanju ispitnog postupka i utvrđenih propusta, uputio je preporuke Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Ministarstvu prosvete, Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu i Sekretarijatu za upravu Gradske uprave grada Beograda.

„Preporukama koje su upućene nadležnim državnim organima u okviru obrazovno-vaspitnog sistema i lokalne samouprave, zbog propusta u vođenju zakonom propisane evidencije o deci predškolskog i školskog uzrasta, ukazano je na potrebu izmene važećih propisa u oblasti obrazovanja i uspostavljanja saradnje između nadležnih organa“, kažu za Danas iz službe Zaštitnika građana.

Podsećaju na odredbe zakona kojima je propisana obaveza jedinica lokalne samouprave da vode evidenciju i obaveštavaju predškolsku ustanovu, odnosno školu koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja/drugog zakonskog zastupnika, o deci koja su stasala za pohađanje ovog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu.

Lokalne samouprave su obavezne i da vode evidenciju i obaveštavaju školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred osnovne škole najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.

Šta je Zaštitnik građana utvrdio?

Tokom ispitnog postupka Zaštitnik građana je utvrdio da već godinama postoji problem zbog koga jedinice lokalne samouprave, gradovi ili opštine, nisu u mogućnosti da ostvaruju zakonom propisanu obavezu.

„Naime, iz izjašnjenja kontrolisanih organa, odnosno Gradske opštine Zvezdara, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu i Sekretarijata za upravu Gradske uprave grada Beograda, Zaštitnik građana je utvrdio da od 2012. godine jedinice lokalne samouprave praktično nisu bile u mogućnosti da dođu do ličnih podataka potrebnih za evidenciju dece, zbog nemogućnosti da pristupe postojećim bazama podataka o evidencijama građana. Pre svega su u pitanju evidencije o prijavi, odjavi i promeni prebivališta“, navode iz službe Zaštitnika građana.

Zaštitnik je 28. aprila prošle godine uputio Ministarstvu prosvete preporuku da predloži izmene odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje se odnose na obavezu jedinica lokalne samouprave da vode evidenciju i obaveštavaju predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu, o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa i za upis u prvi razred.

Preporuka se odnosi na potrebu da se zakonom definiše koji organi i ustanove će obrađivati podatke na osnovu kojih će biti moguće pratiti upis dece, imajući u vidu svrhu obrade podataka.

Takođe je ukazano na potrebu da se odredi način saradnje organa i ustanova u postupku obrade podataka, imajući u vidu njihove izvorne nadležnosti i međusobni odnos u sistemu državne uprave.

Preporučeno je i da se propiše koji podaci mogu biti predmet zahteva koji će biti upućivani organima u čijoj je nadležnosti vođenje odgovarajućih evidencija/registara.

Na kraju, ukazano je i na potrebu da se zakonom uredi način na koji će Ministarstvo prosvete, kao resorno, kontrolisati sprovođenje odredaba, izmenjenih na gore pomenuti način.

Šta je o zahtevu Zaštitnika građana reklo Ministarstvo prosvete?

U svom odgovoru 1. juna 2023. Ministarstvo prosvete je istaklo da u tom trenutku predložene izmene zakona nisu moguće, jer je javna rasprava bila završena, a komentari su dostavljeni samo za one članove zakona koji su bili predmet izmene.

Istina je, međutim, da su posle masovne pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“, koja se desila nakon završene javne rasprave, naknadno menjane pojedine zakonske odredbe, iako o njima nove javne rasprave nije bilo.

Vlada Srbije je krajem avgusta prošle godine usvojila predloge izmena seta prosvetnih zakona, a one su dobile „zeleno svetlo“ u parlamentu tek krajem oktobra.

Dakle, da je bilo volje, preporuke Zaštitnika građana su mogle biti uvažene, u krajnjem slučaju kroz amandmane u skupštinskoj proceduri.

Tu mogućnost najavljivao je i sam Zaštitnik građana Zoran Pašalić, sredinom avgusta prošle godine

„Tražili smo izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i iz Ministarstva prosvete dobili odgovor da je predlog izmene zakona prošao javnu raspravu i da u ovoj fazi oni ne mogu pozitivno da odgovore na naš zahtev. Mi ćemo insistirati na tim izmenama Zakona u kasnijoj fazi, kada uđe u skupštinsku proceduru kroz amandmane“, naveo je tada Pašalić za Euronews.

Osim tvrdnje da zakonske odredbe nisu mogle da budu menjane jer se zakasnilo, iz Ministarstva prosvete su Zaštitniku odgovorili da je rešenje problema moguće i bez izmena zakona, s obzirom na to da jedinice lokalne samouprave imaju mogućnost da u skladu sa postojećim propisima koji regulišu njihove nadležnosti i ovlašćenja, korišćenjem postojećih baza podataka koje se vode o građanima u elektronskom obliku, prikupljaju potrebne podatke o deci, uz poštovanje propisa o zaštiti podataka o ličnosti.

„Ministarstvo prosvete je takođe iznelo stav da ono ne bi trebalo da bude organ kome će se prosleđivati podaci koji se budu prikupljali iz postojećih baza podataka, o deci stasaloj za pohađanje predškolskog programa odnosno za upis u prvi razred osnovne škole, imajući u vidu to da je pokretanje prekršajnih postupaka prema roditeljima koji ne upisuju decu, čime krše zakonsku obavezu, upravo u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, zbog čega su njima ovi podaci neophodni“, kažu iz službe Poverenika.

Dodaju i da je mišljenje Ministarstva prosvete da bi ono trebalo da ima mogućnost pristupa i povlačenja podataka u trenutku kada je to potrebno, u cilju kontrole samih podataka.

Škole bez podataka nemoćne, nadležni ćute

U školama kažu da se od otkrivanja slučaja zatočene devojčice nije promenilo ništa kada je reč o upisu u prvi razred.

U nekoliko beogradskih osmoletki rečeno nam je da od opština ne dobijaju podatke sa imenima i prezimenima budućih prvaka, pa čak ni očekivani broj dece stasale za polazak u školu, već samo spisak sa ulicama koje teritorijalno pripadaju školi. Razlog je, kažu, zaštita podataka o ličnosti.

Direktori sa kojima smo razgovarali napominju da, ako nemaju podatke ko treba da se upiše, ne mogu da prate šta se sa tom decom događa.

Poseban problem je to što su neke porodice prijavljene na jednoj adresi, a u međuvremenu su se preselile na drugu opštinu, pa škola i u ovom slučaju nema način da uđe u trag deci koja su stasala za upis u prvi razred.

Koje podatke lokalne samouprave šalju školama, zbog čega obrazovne ustanove ne dobijaju spiskove sa imenima dece i njihovim adresama stanovanja, ko kontroliše jesu li lokalne samouprave ispunile zakonsku obavezu da obaveštavaju ustanove i roditelje, te šta je preduzeto da se sistem unapredi i spreči mogućnost da roditelj ne upiše dete u pripremni predškolski program, odnosno školu, pitanja su na koja nam do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Odgovore, po običaju, nismo dobili ni iz beogradskog Sekretarijata za obrazovanje.

Iz službe Zaštitnika građana prenose Pašalićev stav da je za rešenje problema neophodna saradnja ministarstava prosvete i državne uprave i lokalne samouprave, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako bi se uspostavio sistem prikupljanja podataka koji će jedinicama lokalne samouprave omogućiti ispunjavanje njihove zakonske obaveze.

„Zaštitnik građana će u okviru svojih ovlašćenja, a imajući u vidu upućene preporuke, kao i zakonske rokove za prikupljanje podataka za školsku 2024/2025. godinu, što se odnosi na kraj februara i početak aprila tekuće godine, od nadležnih organa zatražiti informacije koje su aktivnost preduzeli u pravcu rešavanja uočenih nepravilnosti“, stoji u pisanom odgovoru redakciji Danasa.