U službi SNS-a umesto naroda: Ogoljena i opasna politizacija policije

Prisustvo načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička i komandanta Žandarmerije Radoslava Repca na mitingu SNS u Beogradskoj areni samo je poslednje u nizu prisustava visokih oficira na političkim skupovima SNS-a.

Međutim, pored toga što je njihovo prisustvo kao policijskih funkcionera problematično, još veću težinu svemu daje upravo to što su u pitanju Kričak i Repac.

I jedan i drugi su od skoro unapređeni – Repac je sa mesta komandanta Policijske brigade postavljen na mesto komandanta Žandarmerije, dok je Kričak postavljen za prvog čoveka kriminalističke policije Srbije, koja je praktično žila kucavica MUP-a.

Nije nikakva tajna da su njih dvojica pokazala visok stepen lojalnosti režimu na svojim prethodnim radnim mestima i da se za njihove bivše jedinice vezuje najviše slučajeva policijske brutalnosti, a upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Repca i Krička javno hvalio kao ljude čije su jedinice najviše doprinele borbi protiv „obojene revolucije“.

Da njihovo prisustvo na skupu SNS oslikava politizaciju policije govori više faktora.

Nije nemoguće da su njih dvojica tom skupu bar formalno prisustvovali službeno, jer je u pitanju javni skup koji su obezbeđivale jake policijske snage, ali sve i da je bilo tako, njihovo fizičko prisustvo skupu je sa profesionalne strane bilo u najmanju ruku nepotrebno i pre će biti da je time poslata poruka građanima.

Sve i da su njihove jedinice obezbeđivale ovaj skup, oni su rukovodioci tih jedinica i njihov posao nije da fizički prisustvuju obezbeđenju, već da njime rukovode, što su mogli da rade iz svojih kancelarija ili van arene, jer na taj način ne bi doveli u pitanje svoju profesionalnost.

Ovo posebno važi za Krička, jer UKP nikada i ne obezbeđuje javne skupove fizički, već operativno, a to su u Areni radili operativci koji nisu poznati javnosti.

Što se tiče Repca, ukoliko je tamo prisustvovao službeno kao komandant Žandarmerije, on je morao biti u uniformi, a ne u civilnom odelu, jer je Žandarmerija uniformisana jedinica.

Ovako kako su njih dvojica prisustvovali, prekršili su jedno od osnovnih načela policije na kojima ona počiva, a to je načelo depolitizacije.

Kao što svaki policajac, a naročito visoki oficiri policije, moraju da vode računa s kim se druže i s kim kontaktiraju, odnosno da to ne smeju biti lica koja se povezuju sa kriminalnim miljeom, tako moraju da vode računa da građanima ne odaju utisak da su privrženi određenoj političkoj opciji, jer je to jedan od uslova da bi svi građani imali poverenje u policiju i mišljenje da je policija na raspolaganju svakom građaninu bez obzira na njegovu političku opredeljenost.

U Srbiji je ovo načelo odavno pogaženo, a naročito je do izražaja došlo od kada su počeli studentski protesti.

Policija, osim što često koristi prekomernu represiju prema studentima, nekada čak i ponašanjem daju do znanja da je tu kako bi štitila vladajuću stranku. To se najbolje videlo na brojnim primerima u Ćacilendu, gde je gotovo svaki put kada bi se susreli oni koji protestuju i oni unutar tog naselja, kordon policije bio okrenut isključivo ka onima van Ćacilenda, iako se češće dešavalo da incidente prouzrokuju upravo oni unutar njega.

Ovakvih primera je bilo skoro svaki put kada bi došlo do susreta pristalica vlasti i onih koji protestuju.

Kada je reč o trenutno najkontroverznijoj ličnosti u MUP-u, a to je definitivno Kričak, UKP od njegovog postavljenja za načelnika više liči na službu za lov na studente nego na službu koja bi trebalo da se bavi suzbijanjem ozbiljnog kriminala.

UKP upada u kuće studenata, Kričak podnosi krivične prijave i privatne tužbe protiv studenata, privode se kako bi im se oduzimao novac od donacija građana, zbog plakata o Kričku ili zbog navodnog ugrožavanja ustavnog poretka, kao što je poslednji slučaj sa hapšenjem dvojice novopazarskih studenata. Sa druge strane, u Beogradu skoro svakodnevno imamo paljenje ugostiteljskih objekata, bacanje bombi na iste i slično, a čini se da svi u Srbiji znaju ko to radi, sem UKP-a koji bi trebalo prvi da zna i da ovu pojavu suzbije.

Da je policija sve više produžena ruka vlasti, može se videti i na primerima kada MUP procenjuje broj učesnika određenog javnog skupa. Procene MUP-a su gotovo redovno bitno različite od procena ostalih nevladinih organizacija koje se bave ovom oblašću. Otišlo se toliko daleko da su te procene ponekad smešne, jer čak i laik golim okom može videti da su podaci krivotvoreni, kao što je slučaj sa poslednjim javnim skupom u Beogradskoj areni, gde je MUP izneo podatak da je u samoj hali praktično bilo više ljudi nego što ona fizički može da ih primi. I tu se nikako ne može pričati o slučajnoj grešci, već o namernom „pumpanju“ brojki kako bi se javnosti prikazalo koliko mnogo SNS ima pristalica.

Politički obojene smene i penzionisanja

Ukoliko govorimo o očiglednoj politizaciji policije, ne možemo da se ne osvrnemo na pravu čistku u MUP-u kada su u pitanju smene u samom vrhu.

Iako su skoro svi dosadašnji kadrovi bili lojalni vlastima ili u najmanju ruku nisu radili ništa što bi moglo biti usmereno protiv nje, zamenjeni su još lojalnijima.

Pored Krička i Repca, postavljen je novi komandant odreda Žandarmerije za Novi Sad Dejan Obrenović, koji u Novom Sadu važi za čoveka koji otvoreno podržava SNS i u bliskim je ličnim odnosima sa gradskim funkcionerima.

Možda i najočigledniji primer čisto političkih smena su slučajevi sada penzionisanog generala policije Bogoljuba Živkovića, koji je penzionisan jer je njegov sin aktivan u studentskom pokretu, i penzionisanje dugogodišnjeg komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoja Vulevića, kome je otvoreno rečeno da predsednik države više ne može da računa na njega. Umesto Vulevića, postavljen je Igor Žmirić – čovek sa problematičnom profesionalnom biografijom, koji je pre postavljenja bio Kričkov zamenik u JZO i koji je snimljen kako je letos, prilikom privođenja jednog od studenata, primenio prekomernu silu.

Čak je i onaj koji bi trebalo da bude „brana“ ulaska politike u policiju, a to je direktor policije Dragan Vasiljević, u više navrata svojim neodmerenim izjavama javnosti dao do znanja na čijoj je strani, a poseban skandal je njegovo privatno prisustvo slavlju pod šatorom koje je organizovao SNS i navodno jedan tabloid, gde je sedeo u slavljeničkoj atmosferi sa najvišim političkim funkcionerima SNS-a.

Na stranačkim skupovima SNS-a su takođe svojevremeno prisustvovali i načelnici PU Kruševac i PU Šabac, za koje se ni dan danas ne zna u kom svojstvu su tu boravili, niti je ikada pokrenuta istraga u vezi ovih skandala.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je policija pod apsolutnom kontrolom režima i da sve manje preza od poteza koji odavno izlaze iz zakonskih okvira.

Najveći problem je što policija nije neko javno preduzeće, pa da politički uticaj ima uglavnom materijalne posledice po građane, već je policija, pored vojske, jedina institucija sa monopolom primene sile u sve uzavrelijoj i napetijoj situaciji u državi.

Ako se na sve to doda da je ovo verovatno izborna godina i da će predstojeći izbori biti najneizvesniji od dolaska SNS-a na vlast, onda nije teško sabrati dva i dva pa videti šta vlast sprema brutalnim političkim kadriranjem u policiji. Režim prosto ne želi da dočeka izborni dan, a da nije apsolutno siguran u lojalnost svakog segmenta u policiji, što je izuzetno opasno, uzimajući u obzir sveukupnu atmosferu u državi.

Ono što je sasvim sigurno – policija po svemu viđenom odavno više nije servis svih građana, već postaje batina u rukama vlasti, čiju „tešku“ ruku je do sada iskusilo na hiljade građana.