U Tavankutu održan okrugli sto „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom“

Istaknuto je da se umesto kritičkog sagledavanja prošlosti i okretanja demokratskom svetu, Srbiji danas nameće novi vrednosni sistem koji promoviše Rusija. Na tribini je upozoreno da ukoliko se ne usaglasi sa restriktivnim merama EU i uvede sankcije Rusiji, Srbija će ostati parija koja u svom odnosu prema Rusiji očekuje nemoguće.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar je ocenila da je ovo pitanje danas ključna tema za srpsko društvo. Osvrćući se na naziv diskusije koja govori o „bratskoj” agresiji, ona je rekla da ta definicija provocira brojne odgovore i otvara brojna pitanja.

Koren problema treba tražiti, smatra Manojlović Pintar, u reviziji istorije i negiranju istine o ratovima 1990-ih godina, i kreiranju nove stvarnosti kroz fenomen poklanjanja spomenika državi Srbiji koji su dolazili iz Rusije i bivših država Sovjetskog saveza.

„Umesto obeležavanja i kritičkog sagledavanja uloge Srbije u ratovima 90-ih, srpsko društvo je suočeno sa anahronim konceptom veličanja nacionalnih heroja iz druge nacionalne zajednice. Ti spomenici su gradili otklon od jednog vrednosnog sistema i time proizveli slepilo i negiranje”, istakla je ona.

Kako kaže, ona kao analitičar spomenika ukazuje da je to fenomenološki problematično jer spomenici u savremenim društvima treba da predstavljaju materijalizaciju dijaloga koji se u društvu vodi, a pre svega dijalog o kolektivnoj odgovornosti i sećanju na prošlost.

„Zapravo onaj koncept suočavanja sa prošlošću koji je definisan kao jedan od delatnih koncepata na kojima se konstituišu moderna društva postavljen je na marginu i počeo da gradi jedno društvo prilično anahronih vrednosnih sistema. To se vidi kada se od preispitivanja sopstvene odgovornosti i jasnog obeležavanja zločina iz vremena ratova 90-ih, došlo u situaciju da kako koji zločinac odsluži svoju kaznu nakon presude u Haškom tribunalu, u Srbiji biva proslavljen kao nacionalni heroj”, ističe Manojlović Pintar.

Profesorka sociologije u gimnaziji u Zrenjaninu Senka Jankov izjavila je da je medijski prostor u Srbiji prihvatio da treba abolirati Rusiju zbog agresije. Prema njenim rečima, prosečan građanin stavove o Ukrajini gradi na osnovu narativa koji se od početka agresije promoviše.

Jankov ističe da iza svega stoji demonizacija zapada i prikazivanje Rusije „kao nekog ko će nas, našu državu i srpski narod da zaštiti”.

„Kada govorimo o fenomenu rata u Ukrajini to moramo nazvati pravim imenom. Rat je društvena činjenica i podrazumeva jednu sistemsku organizaciju u okviru države, s jedne strane, dok sa druge strane ne može da bude sproveden bez jake nametnute ideologije. I sa te strane mi možemo da vidimo da je naš medijski prostor apsolutno prihvatio ovo kao nešto što treba da abolira Rusiju od agresije koju je prikazala i koju konstantno vrši nad Ukrajinom. Razumevanje ovog pitanja i stanja u Srbiji najbolje se vidi kroz narativ i militarizaciju društva i stavova od početka sukoba. Videli smo izuzetno zapaljive naslovne strane, agresivne, ekstremističke naslove i tekstove koji su upravo želeli da podiđu onim starim tradicionalnim stavovima kako je Rusija naš prijatelj, kako smo mi bratski narodi, po veri bliski, i da je zapad naš zajednički strašni neprijatelj, te da mi ne moramo da mislimo na koju ćemo stranu da stanemo”, izjavila je Jankov.

Politikolog i novinar Boris Varga ukazao je da se u malim sredinama širi i promoviše ruska ratna propaganda, jer je sada već svuda vidljivo slovo Z kao simbol ruske agresije. On smatra da će biti „Sizifov posao“ situaciju promeniti, ali da se o tome mora govoriti.

Kako ističe, nakon ruske agresije probuđen je zombi, srpsko-ruski svet.

„Rusko-srpski svet je ta agresija o kojoj pričamo. Zato je važno da se bavimo pitanjem suočavanja sa prošlošću i ulogom Srbije u nedavnim ratovima. Ova vlast je potpuno zamutila stvari, i u vezi spomenika, zločina, revizionizma, i time uspešno generisala nacionalističke potencijale u društvu, zato je zapad video da je SNS i Vučić jedini sagovornik koji kontroliše nacionalistički narativ i tu ideologiju. Ja se nadam da će se taj zapad probuditi”, rekao je Varga.

On je objasnio da se u srpskom društvu uloga Rusije smatra ključnom u političkim dešavanjima.

„Ekstremističko orijentisani delovi društva smatraju da se Kosovo može vratiti nasilnim putem isto onako kao što to sada radi Putin sa izmišljenim teritorijama iz ruskog sveta, i moramo razumeti da iako na Balkanu nema oružanog vojnog potencijala da se vode ratovi kao 90-ih, iako Rusija možda nema toliko ekonomski uticaj, ima politički”, kaže Varga.

Građanska aktivistkinja i osnivačica Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović izjavila je da većina građana u Srbiji ne dobija prave informacije o ruskoj agresiji na Ukrajinu, i da je iskrivljena priča rezultat uticaja ruskih medija u Srbiji.

Ona je ukazala da Srbija zbog tereta svoje prošlosti, iz koje umesto da nauči lekciju ona nastavlja da promoviše ratne zločince, ne dolazi do jasne slike nasilja u Ukrajini.

„To naše gledanje u Rusiju je zapravo naš pogled u svoj odraz u ogledalu, zato što je Rusija sve ono što mi želimo da sakrijemo pod tepih. Ja bih volela da se mi kao građani Srbije odlučimo, da je došlo vreme da se pogledamo i otvoreno priznamo šta smo radili i da napravimo jedan civilizacijski iskorak. Da ne poričemo budućnost, da tražimo oproštaj zbog svega što je urađeno, jer ne možemo imati budućnost poricanjem prošlosti, a to zahteva od nas žrtvu, priznanje i suočavanje“, izjavila je Radovanović.

„Neko treba da napravi taj iskorak“, dodala je.

Prema oceni novinara iz Novog Sada Dalibora Stupara nije tačno da je Srbija danas na prekretnici, već je izabrala svoj pravac neusaglašavanjem sa EU i zapadom po pitanju sankcija Rusiji. Velika većina medija koji su uglavnom prorežimski su već pokazali čiju je Srbija odabrala stranu, kaže Stupar.

„Kad su svi krenuli da uvode sankcije Srbija je rekla mi smo neutralni pa ćemo da krenemo na stranu agresora, iako ne tim rečima konkretno. Evo odbijamo i dalje da uvedemo sankcije pod najraznovrsnijim izgovorima. Nismo ispratili veliki broj tih preporuka, odluka, deklaracija i u vrlo malom broju Srbija je to podržala, a u ogromnom nije. Kao društvo, nevezano za vlast, mi možda jesmo na prekretnici, ali mi se čini da smo mi slabija strana da onu glavnu makar natera da nešto uradi. Zato što ako je do vlasti mi nikad nećemo odraditi to”, istakao je Stupar.

Kako je rekao Stupar, većina medija ne izveštava kritički, već je na strani Rusije, a takvi mediji dopiru do najvećeg dela publike.

Domaćini skupa bili su predsednik Hrvatskog kulturno prosvetnog društva „Matija Gubec“, Ladislav Suknović, i osnivač Pokreta „Novi optimizam“, Branislav Guta Grubački.

Suknović je izrazio zahvalnost organizatoru što događajima u malim sredinama skreće pažnju javnosti na zajednice u Srbiji.

„Mi smo možda manje zajednice, koje možda nisu vidljive, ali su snažne i daju doprinos i iskazuju želju da Srbija sa svim potencijalima bude društvo svojih građana i njihovih potreba. Ovime se čini dodatni napor da se u malom mestu na severu Srbije čuje važnost ideje o boljoj i pristojnoj Srbiji”, poručio je Suknović.

Prema rečima Grubačkog, serijal diskusija na ovu temu ima za cilj da se analitički na javnom prostoru sagleda šta je najbolje za Srbiju.

„Na ovim okupljanjima razmatramo da li je Srbiji, koja je geografski deo Evrope i okružena zemljama NATO-a, mesto među evropskim narodima ili je put Srbije da bude deo nekog novog srpsko-ruskog sveta, i da tako bude balkanska Belorusija, izolovana od sveta i svih vrednosti koje taj svet označava”, poručio je Grubački.

„Ovo je tema koja opterećuje celokupno naše društvo”, poručio je Grubački.

Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.

Još vesti iz ovog grada

Savez vojvođanskih Mađara samostalno na junskim izborima

Na izbore za Hrvatski sabor u Srbiji izašlo tri puta više birača nego na prethodnim izborima

Uhapšen maloletnik u Subotici: Policija pronašla pištolj sa prigušivačem i drogu

Pokret za preokret Subotica: Predsednik SVM-a da objasni koaliciju sa Šešeljem u Beogradu