Patrijarh Porfirije: Sećanje na postradale u NATO bombardovanju istovremeno molitveni apel protiv greha koji se zove rat i krvoproliće

Na skupu su predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji bi trebalo da održi govor, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, premijer Đuro Macut, ministri, bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, zvaničnici Republike Srpske, predstavnici vojske i verskih zajednica.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da je teško naći prave reči ovim povodom.

„Svaki put u ovakvim prilikama, kada se s pravom očekuje mudra i plemenita poruka, koliko god birali reči i tragali za smislenom sadržinom onog što nam je namera da kažemo, ostajemo sa dubokim utiskom bespomoćnosti da iskažemo kako dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod, tako i ono čemu je neophodno da kao bogolika stvorenja i narod božiji stremimo“, poručio je patrijarh, prenosi RTS.

Ukazao je da se raduje što je u Vranju danas iako je tužan povod.

„Radujem se iako je tužan povod našeg sabranja, to je tako zato što je za nas hrišćane upravo put krsta uvertira, uvod u Vaskrsne radosti. Tužna, ali sveta uspomena na jednu od poslednjih golgota našeg mnogostradalnog i krstonosnog naroda“, dodao je patrijarh Porfirije.

Podsetio je da je strašno NATO bombardovanje otpočeto na današnji dan, a pretvorilo je našu otadžbinu narednih 78 dana, sve do 10. juna 1999. godine, u užasno stratište, zastrašujuće razvaline, ruševine, zgarišta.

„Čitava naša zemlja, sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom – ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu. U nizu tih stradalnih mesta našlo se i Vranje, sa svojom okolinom, i ovde je sila koja Boga ne moli pod parolom mira i promocije života sejala smrt i strah, ostavljajući za sebe patnju i pustoš“, naglasio je patrijarh.

Dodao je danas svoje reči treba da pretočimou molitve za sve postradale u ovom gradu i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve devojčice – Irenu Mitić i Milicu Stojanović, koje su imale svega 12, odnosno 15 godina.

„Posebno je za nas, lično, a verujem i za svakog hrišćanina, a onda i svakog čoveka dobre volje, pokazatelj poražavajućeg ljudskog pada, činjenica da je na bombi koja je usmrtila Irenu, dok je na njivi svom ujaku pomagala u setvi kukuruza, urezan rukom izvesnog Erika N. stajao natpis: ‘loša vremena, zar to nije divno’. Ovo ubistvo, kao i poruka, ispunjena morbidnim cinizmom, slična onoj koja je našem narodu na bombama stizala sa iste strane sveta u dane praznovanja Vaskrsa 1944. godine, nedvosmisleno otkrivaju mnogo toga o korenu i prirodi rata vođenog protiv slobodoljubivog našeg, srpskog naroda, ali i svakog drugog rata koji se pokreće sa ciljem da se drugi podvlasti ili uništi“, rekao je patrijarh.

Ističe da oni koji su ubili Milicu i Irenu, nisu lišili života samo dvoje dece, već su posegnuli da ukinu spokoj i život, da ubiju mir kao najveće darove božije, koji su preduslov svake egzistencije i harmonije.

„Naše večerašnje molitveno sećanje na postradale iz 1999. godine istovremeno je naš molitveni apel protiv svakog greha, koji se zove rat i krvoproliće. Kako nad pojedincem, tako i nad zajednicama, kako nad našim, tako i nad svakim narodom na zemlji“, istakao je patrijarh.

Dodik: Tukli su nas bezdušno, gađali su sve što su stigli

Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata i bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da nijedan dan u kalendaru nije isti, ali da ćemo ovaj uvek pamtiti po onome što se desilo našem narodu.

„Po drugi put tukao nas je najveći vojni savez u istoriji, koji se vežbao nad Srbima u dva naleta, prvo nad Republikom Srpskom, a kasnije na Srbijom, kako bi ovde ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum, koji nas je pogađao ne samo onog dana, nego pogodio svu našu budućnost“, poručio je Dodik.

Ukazao je da smo i danas „svedoci mnogih, nažalost, tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobili zbog osiromašenog uranijuma“.

„To se ne može oprostiti. Vera nas uči da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezdušno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali su vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su našu radio-televiziju, gađali su naš narod, ubijali u želji da ubiju duh“, dodao je Dodik.

Oni su, dodaje, „svaki navodni njihov pogodak proslavljali urnebesno, radujući se kako su sposobni da tuku i ubijaju decu“.

„I zato ne možemo smatrati da je ovo običan dan. Vama gospodine Aleksandre Vučiću nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što si od zaborava istrgao ovaj dan. Tvoj dolazak na čelo Srbije vratio je i vraća nam dostojanstvo. Dostojanstvo, da ovde možemo da stojimo i kažemo, mi smo tučeni bombama NATO pakta. Samo zato što su oni tako odlučili, zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakve su Ujedinjene nacije, nego je grupa voljnih i nevoljnih odlučila da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju ‘Milosrdni anđeo’, a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda“, poručio je Dodik.

Naglasio je da je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku osim politike vojne neutralnosti i ne učlanjivanja u NATO savez.

Agresija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije (VJ) i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga vojske i policije Jugoslavije i Srbije sa Kosova i ulazak, umesto njih, međunarodnih vojnih trupa što se dogodilo 12. juna.