Udaljenost od Srbije naučila me je da cenim svoje poreklo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „On smatra da ljudi moraju da pokažu nezadovoljstvo kako bi se bilo šta promenilo.“
   Kao na primer, bezanija iz Srbije u koju decidno nema nameru da se vraca, iz nezadovoljstva sto niko u njoj nista ne zeli za njega da ‘promeni’?! E, pa onda razlike izmedju njega i prosecnog ‘Baustelca’ na nemackoj gradjevini bas i nema. Nacin razmisljanja i zivotni potezi su im isti, razlika je u diplomi.
   Ili, … ja opet nisam shvatio poentu ovakvih clanaka koji se neprekidno ponavljaju?

   1. Iskreno, poentu ovakvih „srcedrpateljnih“ clanaka onih koji su otisli, ne vidim ni ja. Ako su ove price istinite, uglavnom su „zasecerene“ od strane onih, koji su otisli a sramota ih je da iznesu sav cemer zivota koji zive tamo u tim „Eldoradima“. Pre neki dan u nekom mediju procitah ispovest jednog lekara i njegove zene, kome je pripala „cast“ da dobije mesto u nekom starackom domu gde je vezivao pertle pacijentima, prao im zadnjice, sekao nokte i davao terapije, kako rece da od 100 tih nasih „gastarbajtera“, samo jedan od njih uspe da dozivi ono o cemu su sanjali u Srbiji. Uglavnom se njihov zivot svodi na sistem „od danas do sutra“ i tako iz dana u dan.

   2. Mi svi ceakmo profita koji ce nam dati bolju buducnost, posto zajedno to ne umemo da osrtvarimo. Djuro je jedan of tih koji jos uvek ceka, ne znam sta.Ono sto mozemo kao inmdividulaci da ucinimo to je da nas zivot sami organizujemo negde drugde jer u Srbiji su sve same Djure. Ni posle trideset godina se nista promenilo nije iako su na vlasti radikali