Veliki Foto: Privatna arhiva
Mi nismo sveštenici i duhovnici samo ljudima i deci iz „redovne populacije” već i ljudima i deci sa smetnjama u razvoju, osobama sa različitim hendikepima kao i svim onim iz „marginalnih grupa”. Upravo je to „teren” na kome mi kao sveštenici možemo i moramo sebe najviše da damo, kaže protojerej Bojan Dimitrijević paroh u hramu Svetog Vasilija Velikog u kragujevačkom naselju Maršić.
A, parohijski dom ove crkve, razlikuje se od ostalih jer pri njemu, već sedmu godinu postoji Udruženje za pomoć deci i mladima sa smetnjama u razvoju – Sveti Vasilije Veliki.
Izgradnja crkve u Maršiću otpočela još 1991. godine ali je posle nekog vremena stala. Gradnja je nastavljena dolaskom oca Bojana (48) na ovu parohiju 2005. godine i hram je osveštan 11. maja 2008. godine.
Dnevni boravak za pomoć deci i mladima sa smetnjama u razvoju postoji od marta 2017. godine. Otac Bojan je bio i njegov inicijator.
– Prvi put sam se susreo sa nečim sličnim na pokloničkom putovanju u Bančenskom manastiru na zapadu Ukrajine kod grada Černovci. Tamo postoji ogroman centar za brigu o deci i mladima sa smetnjama u razvoju, kao i za brigu o deci bez roditeljskog staranja. U centru je bilo smešteno na stotine i stotine dece. To je ostavilo veliki utisak na mene. Danima sam samo o tome razmišljao. Ali, moja osećanja su bila „pomešana”. Prvo, zaista sam bio oduševljen da tako nešto postoji u nekom pravoslavnom manastiru ali, bilo mi je žao što nešto slično ne postoji kod nas u okrilju crkve, iskren je otac Bojan u razgovoru za Danas.
Odmah po povratku sa tog pokloničkog putovanja počeo je da razmišlja kako bi u Kragujevcu pokrenuo nešto slično tome. Nije bilo lako ali ni on nije dangubio.
– Pokušavao sam različite opcije ali nismo imali objekat, priča on.
Čekaju dan kad će u boravak
Ali, u porti hrama u Maršiću počeo je 2009. godine da se gradi parohijski dom koji je dovršen 2017. godine. Sprat doma od 200 kvadrata prilagođen za namenu i koristi se za dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Registrovali su se kao udruženje sa blagoslovom Eparhije šumadijske i vladike Jovana.
Na spratu doma deci su na raspolaganju dva kupatila i dve kuhinje, prostorija za dnevni boravak, senzorna soba u kojoj se deca odmaraju i opuštaju uz posebnu relaksirajuću muziku.
– Dnevni boravak radi pet dana u nedelji, svakog popodneva i za to vreme kroz njega prođe 45-oro dece. U radu sa njima je angažovan stručan kadar: psiholozi, defektolozi, pedagog, medicinska sestra kao i jedna pomoćna radnica, navodi otac Bojan.
Takođe angažovan je je i vozač.
– Decu decu dovozimo i odvozimo svojim kombijem u pratnju stručnog pratioca, što je takođe ušteda vremena i novca za njihove roditelje, dodaje on.
Pošteno, oko početka rada Udruženja Sveti Vasilje Veliki bilo je mnogo problema.
– Pre svega nepoverenje. Roditelj treba da dete sa smetnjama u razvoju pošalje da boravi u nekom prostoru koji nikada pre nije videlo. Takođe, kod nas čim se pomene crkva svi prvo pomisle da je to nešto onako, kako mi kažemo na „o-ruk”, neka improvizacija, priseća se naš sagovornik.
Angažovali su najstručniji kadar.
– U izradi programa i plana rada dnevnog boravka od prvog dana učestvovala je doktorka defektoloških nauka Tatjana Simić, dugogodišnja direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković” (škole je obrazovanje dece ometene u razvoju i dece sa autizmom) i Gordana Rapajić, diplomirani pedagog, ističe podseća otac Bojan.
Bio je to pionirski poduhvat u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se u jednoj parohiji organizuje boravak za decu i mlade ometene u razvoju.
– Kada smo mi počeli toga nije bilo i dana danas ne postoji sličan centar pri SPC. A, od početne neverice razvilo se potpuno poverenje i kod roditelja i kod dece. Danas ta deca ovaj prostor boravka i ovu duhovnu sredinu doživljavaju kao nešto svoje. Pošto mi imamo kapacitet da u toku jednog dana primimo do 12 njih roditelji mi prenose da „deca čekaju taj dan kada će doći u boravak”. Takođe i ovu našu crkvu doživljavaju kao svoju, roditelji ih dovode na pričešće, što nikada pre nisu bili u mogućnosti. Pogotovo je teško dovesti u sredinu u kojoj je 200 nepoznatih ljudi osobe sa autizmom koje imaju svoj prostor i funkcionišu samo u poznatom okruženju, navod otac Bojan blagodeti rada sa ovom populacijom u ovakvom okruženju.
Ali nisu samo deca i mladi sa smetnjama u razvoju, njihovi roditelji i porodice našli pomoć u okviru Svetog Vaslija Velikog već i sam otac Bojan Dimitrijević.
– Ja sam kao sveštenik, upravo u mom radu u dnevnom boravku, kao i služenju u Kliničkom centru na pravi način uspeo da sagledam ulogu sveštenika i duhovnika. Našao sam ispunjenje svojih duhovnih stremljenja, ističe on, koji je sem što je paroh maršičanski i duhovnik u UKC Kragujevac.
Po njemu sveštenici nisu duhovnici samo ljudima i deci iz „redovne populacije” već i ljudima i deci sa smetnjama u razvoju, osobama sa različitim hendikepima kao i svim onim iz „marginalnih grupa”.
– Upravo je to „teren” na kome mi kao sveštenici možemo i moramo sebe najviše da damo, zaključuje otac Bojan.
Na početku udruženje je funkcionisali isključivo zahvaljujući donacijama Eparhije šumadijske i projektima koje finansira Skupština grada Kragujevca. Dobri ljudi su prepoznali značaj jednog ovakvog centra pa im danas mnogo pomažu Marina i Luka Nikolić iz Čikaga i Predrag i Mira Stojanović iz Milvokija.
Sveti Vasilje Veliki biće još veći
Sem dnevnog boravka tokom radne nedelje pri Udruženju je organizovan i vikend program (pomognut od UNDP pri UN) u okrviru koga deca mogu boraviti kod njih od petka do nedelje veče.
– Težište našeg rada je na pomoći i roditeljima, koji mogu nekoliko sati ili dana da obave neke poslove ili se jednostavno odmore. Nedavno mi je jedna majka našeg rekla kako je prvi put na miru otišla na svadbu kod svojih rođaka posle punih 18 godina, navodi on.
Ali, po sveštenku Dimitrijeviću, to je još uvek i samo „prva pomoć” porodicama.
– A, glavna pomoć će im biti kada ostvarimo naš plan i pokrenemo višednevni boravak, takozvani – predah smeštaj, iznosi on planove za dalji razvoj Udruženja.
Za potrebe tako koncipiranog centra sa čijom izgradnjom se počinje ove godine uz pomoć donatora kupili su oko hektar zemljišta u blizini porte hrama Svetog Vasilija Velikog u Maršiću.
– U predah smeštaju deca i mladi sa smetnjama u razvoju će boraviti više dana u kontinuitetu. Ciljna grupa su mladi koji su izašli iz sistema obrazovanja u specijalnim školama. Oni posle perioda kada navrše 25 godina nemaju više pravo na boravak u školama i mi želimo da pomognemo brinući se o njima, jer su posle toga doba njihovi roditelji prepušteni sami sebi, podseća naš sagovornik.
U Svetom Vasiliju Velikom inkluzija je „svaki dan na delu”. Udruženje sarađuje sa ŠOSO „Vukašin Marković”, sa Osnovnom školom „19. oktobar”, Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom, i učenicima Prvi i Druge kragujevačke gimnazije. Deca različitog uzrasta učestvuju na inkluzivnim radionicama bilo da su one tipske kada prave poklone i čestitke za roditelje kada su praznici Božić i Vaskrs ili 8. mart ili iz njihovog dnevnog boravka odlaze na časove fizičkog i muzičkog u obližnju Osnovnu školu „19. oktobar”.
U crkvenoj porti nalazi se park sa toboganim, klackalicama, vrteškama ljuljaškama.
– Deca iz naselja čitavog leta, svako popodne dolaze tu da se igraju i susreću sa vršnjacima sa smetnjam u razvoju. I tu je bilo nepoverenje roditelja samo u ovom slučaju dece iz „redovne” populacije. Onda su shvatili da problemi ne postoje da i ta deca žele da se igraju i komuniciraju sa vršnjacima. Stekli su drugačiju sliku o toj „marginalnoj” grupi što i jeste naš cilj i misija da podignemo svest o marginalnim grupama u lokalnoj zajednici, kaže otac Bojan.
Takođe, toku zime, svakog drugog četvrtka u Udruženju organizuju duhovne radionice sa roditeljima. To nisu klasična predavanja već sami roditelji postavljaju pitanja i pokreću teme vezane sa život i probleme dece sa smetnjama u razvoju o kojima razgovaraju sa kragujevačkim sveštenicima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
