Ukidanje male mature: Ko bi bio oštećen, ko profitirao i zašto je važno da je osmaci ipak polažu

Ispit koji bi već trebalo da bude prihvaćen kao jedna od uobičajenih stepenica ka prelazu u srednju školu poistovećuje se sa paklom, a u prvim redovima onih koji su za ukidanje završnog ispita su roditelji odličnih đaka. Jer, upravo njima i njihovoj deci najviše odgovara da se u srednju školu upisuje samo na osnovu ocena iz osnovne.

Kada bi tako bilo onda bi mesta u najatraktivnijim srednjim školama zauzeli odlikaši sa svim peticama, a deca sa ponekom četvorkom, jako vrlo dobri, a da ne pominjemo ostale đake sa slabijim uspehom, morali bi da se zadovolje profilima i srednjim školama koje najbolji đaci nisu hteli da upišu.

A da li je baš reč o najboljim učenicima?

Još davne 2014. je u izveštaju o realizaciji završnog ispita u školskoj 2013/14. godini (kada je mala matura startovala u obliku koji postoji i danas, sa tri testa i nepoznatim zadacima) konstatovano da „neočekivano visok procenat učenika“ ostvaruje odličan opšti uspeh na kraju osmog razreda, preciznije njih 43,2 odsto.

„Učenici sa istim ocenama ostvaruju različit uspeh na završnom ispitu. Kriterijumi za školsku ocenu variraju od škole do škole, tako da na osnovu ocene ne možemo biti sigurni u nivo znanja učenika. To neke učenike dovodi u favorizovan položaj pri upisu u srednju školu. U celini gledano, svi nalazi u izveštaju koji se odnose na ocenjivanje u osnovnoj školi, pokazuju da postoje ozbiljni problemi u vezi sa ujednačavanjem kriterijuma ocenjivanja. Procentualna zastupljenost učenika nosilaca diplome „Vuk Karadžić” i odličnih učenika na kraju osmog razreda i njihova postignuća na završnom ispitu, pokazuju da su ocene nedovoljno informativne i da u njih ne možemo imati poverenje. U takvom kontekstu završni ispit posebno dobija na značaju, jer omogućava objektivnije sagledavanje rezultata bazičnog obrazovanja u Srbiji“, navodi se u pomenutom izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Isti zaključci pominjani su i u svim narednim analizama, u kojima se može pročitati da u pojednim okruzima u Srbiji nemali broj vukovaca ne uspeva da dostigne ni republički prosek po broju poena na testovima završnog ispita.

Ne samo to, praksa pokazuje da u nekim školama učenik koji je imao trojku iz nekog predmeta osvoji isti broj poena kao onaj koji je imao zaključenu peticu, ali i da se rezultati na maloj maturi učenika sa istim školskim ocenama drastično razlikuju.

Poznato je da se do visokih ocena u đačkoj knjižici lakše stiže u školama u manjim sredinama i u rubnim opštinama velikih gradova, a upravo bi ti đaci imali prednost pri upisu u srednje škole da nema završnog ispita kao korektivnog faktora.

Da bi bez mature najviše bili oštećeni dobri učenici koji pohađaju osnovne škole sa „jakim“ kriterijumima ocenjivanja, takođe je istaknuto u analizama male mature, ali roditelji ove dece nisu tako glasni kao pojedinih „vukovaca“.

O problemima školskog ocenjivanja naš list je pisao više puta, kao i o uobičajenoj praksi koja se ponavlja svake školske godine, da odeljenjska veća popravljaju nekim učenicima po jednu ocenu ako im fali za odličan uspeh ili prosek 5,00.

I u toj varijanti se favorizuju mahom odlični učenici kojima se „navlači“ prosek.

Iako u pravilnicima o ocenjivanju ne postoji odredba da veće može da popravi ocenu, škole se u to upuštaju oslanjajući se na član u kojem stoji da zaključnu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika.

Kako bi se smanjile zloupotrebe u pravilnik je uneta odredba da odeljenjsko veće može da promeni predlog predmetnog nastavnika isključivo uz obrazloženje, ali se u praksi nastavilo po starom.

U nekim školama se drže principa da jednom u toku školovanja učeniku veće ima pravo da pokloni ocenu, ali se i tu radi o deci kojima fali petica. Zar ne bi onda bilo fer da svaki učenik ima pravo na to, a ne samo odlikaši?

Da nastavnici nisu imuni na čuveno đačko „fali mi jedna ocena za uspeh“ (često nije u pitanju jedna, već nekoliko) svedoči i nalaz iz izveštaja o realizaciji male mature, tačnije dela u kojem je analiziran uspeh učenika u osmom razredu.

U njemu piše da se mali broj učenika nalazi neposredno ispod granice vrlodobrog i odličnog uspeha (prosek 3,30, 3,40, 4,30 i 4,40), a značajno veći broj ima prosek 3,50 i 4,50.

Iako se ovi nalazi odnose samo na uspeh u osmom razredu, nema sumnje da bi se slično utvrdilo i za ostale razrede.

O problemima školskog ocenjivanja, pritiscima roditelja, pa i kolega da se nekim đacima daju nezaslužene ocene naširoko govore i sami nastavnici.

O pravednosti u ocenjivanju celu studiju je napisao Milan Stančić, profesor na Odseku za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U njegovoj knjizi „Lica i naličja pravednosti u ocenjivanju“ su prikazana autentična svedočenja nastavnika, od kojih neki kažu da se „ocenjivanje ne može smatrati pravednim kada se nekom učeniku pokloni ocena da bi bio odličan ili vukovac, kada direktori traže poklanjanje ocena deci uticajnih roditelja“.

„Učenici koji su vredni, savesni i prihvataju dobijenu ocenu ocenuju se po strogo utvrđenim kriterijumima, dok se učenicima koji se bune, pokušavaju da dođu do više ocene, imaju „nezgodne roditelje“ i slično, popušta i lakše daje viša ocena“, napisala je nastavnica iz jedne osnovne škole.

U prilog zahtevu da bi malu maturu trebalo ukinuti poslednje dve godine se kao argument poteže pandemija i činjenica da su đaci mnogo izgubili tokom onlajn nastave, ali se zaboravljaju dve stvari. Upravo je korona u mnogim školama „popravila“ ocene, što je posebno bilo izraženo kada se ocenjivalo onlajn, ali je takođe uticala da testovi završnog ispita budu lakši nego ikad. Testovi su u najvećoj meri svedeni na zadatke na zaokruživanje, a isto se najavljuje i za predstojeću malu maturu. Posledicu takvog pristupa videli smo lane – prošla generacija malih maturanata najbolje je uradila malu maturu otkako je uvedena.

Pola generacije odlično u osmom razredu

Statistika upisa poslednje generacije malih maturanata pokazuje da je na kraju osmog razreda bilo 43,2 odsto odličnih, 34,1 vrlo dobrih, 21,5 odsto dobrih, a samo 1,2 odsto đaka imalo je dovoljan uspeh. Prosečan uspeh u osmom razredu za celu generaciju jue 4, 12. Sa svim peticama osmi razred je 2021. završilo 19 odsto ukupne populacije, a 14 odsto su bili vukovci (da bi neko dobio diplomu „Vuk Karadžić“ mora da ima i diplomu sa takmičenja ili posebnu diplomu, uz sve petice).