Umorni od tapkanja u mestu

– Želimo do kraja godine da podnesemo zahtev da nam se dodeli kandidatura, jer nam to omogućava nastavak reformi. Ako to ne uspemo, gubimo dodatne dve godine. Dosad je izgubljeno oko godinu i po dana na putu ka evropskim integracijama. U oktobru dolaze izbori, a nova vlada će se formirati u martu ili aprilu, nakon čega nastupaju godišnji odmori – naveo je Alkalaj.

Makedoniji, takođe, preti opasnost da, ako ne reši maratonski spor s Grčkom o imenu države, ostane ukopana u mestu kad je reč o putu ka Uniji. Od juna 2008. preduslov za učlanjenje Makedonije u EU jeste rešavanje spora s Grčkom. Oktobra 2009. Evropska komisija preporučila je otvaranje pregovora o punopravnom članstvu, da bi dva meseca kasnije Savet ministara EU odložio određivanje datuma za početak pregovora do sredine 2010. ili kasnije.

Nema gledanja kroz prste

U Sarajevu je Upravni odbor veća za implementaciju mira u BiH (PIC), dva dana pre no što će Alkalaj saopštiti nameru o podnošenju aplikacije, upozorio da je potreban hitan dogovor vlada u BiH o raspodeli državne imovine, o popisu stanovništva i o ustavnim reformama koje su uslov da država ide brže ka integraciji u EU. Reč je o pitanjima koja su godinama otovrena. Preovladavaju ocene da političari neće sprovesti ništa od poslednjih zaključaka PIC, ako ni zbog čega drugog, a ono imajući na umu da ni ranije preporuke nisu uvažavane.

Kad je o imovini reč, pristalice jačanja države zalažu se da se ona knjiži isključivo na državu. To je, pak, neprihvatljivo za stranke koje veruju da je suština Dejtonskog sporazuma očuvanje entiteta. Takođe, političari u BiH ne prihvataju zaključak PIC o međuvladinom sporazumu o podeli imovine.

I stavovi o popisu stanovništva su suprotstavljeni. Veće za implementaciju mira zatražilo je od BiH da 2011. sprovede popis, koji će tada biti organizovan u čitavoj EU. Međutim, predstavnici RS traže da se građani na popisu izjašnjavaju o verskom i nacionalnom opredeljenju, što lideri bošnjačkih stranaka prihvataju uz revidiranje strategije povratka i odlaganje primene rezultata popisa.

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, kaže za Danas da, kad je reč o evropskom putu BiH, ove godine niko ne očekuje veliki iskorak s obzirom na to da vladajuće partije ne ispunjavaju potrebne reforme.

– Većina partija deklarativno je opredeljena za EU, jer su svesni činjenice da ne predstavljaju generaciju političara koji će uvesti BiH u Uniju. Ne očekujem ni da će tema evrointegracije u predizbornoj kampanji biti jedna od prioritetnih. Za većinu građana članstvo u EU je daleki san – kaže Tanja Topić.

Na pitanje da li bi EU mogla da progleda kroz prste Bosni i Hercegovini ubrzavajući njen napredak, kao što je, primera radi, učinjeno sa Rumunijom i Bugarskom, Tanja Topić navodi da su BiH već učinjeni ustupci.

– Već nam je progledano kroz prste u procesu stabilizacije i pridruživanja u kojem nismo ispunili svih 16 uslova. Malo ko očekuje da bi se to gledanje kroz prste moglo ponoviti, posebno zbog loših iskustava koje EU ima upravo sa Bugarskom i Rumunijom – kaže sagovornica Danasa.

Ona podseća da BiH nije dobila ustupke ni u procesu liberalizacije viznog režima, te da je jedina zemlja zapadnog Balkana za koju šengenski zid nije uklonjen. Tanja Topić ne veruje da će biti prihvaćena inicijativa nekih nevladinih organizacija da se liberalizacija, koja bi prema nekim najavama mogla da se sprovede do kraja španskog predsedništva EU, odloži kako vladajuće partije u predizbornoj kampanji to ne bi predstavile kao sopstveni uspeh.

– Problem, odnosno, odlaganje liberalizacije moglo bi da izazove strah u EU da se sa BiH ne ponovi slučaj Srbije i Makedonije čiji su građani nedavno u Belgiji zloupotrebili ukidanje viza – ističe Tanja Topić.

Na silu do pregovora

Makedoniji su ukinute vize kada i Srbiji i Crnoj Gori, ali prema jednom februarskom istraživanju, više od 90 odsto njenih građana od 19. decembra 2009. nije posetilo nijednu državu EU. Nije prošlo puno vremena, ali neiskorišćen „benefit“ govori o standardu građana Makedonije.

Štefan File posetio je Makedoniju karajem februara, nedelju dana pošto je stupio na dužnost. Rekao je da je Evropska komisija spremna da učini sve što je u njenoj moći da pomogne Makedoniji u rešavanju spora s Grčkom.

– Sada je vreme da se iskoristi šansa, pokaže liderstvo i u evropskom duhu reše problemi – rekao je File makedonskim sagovornicima.

David Veskov, politički analitičar iz Skoplja, smatra da Grčka i Makedonija do kraja marta neće pronaći rešenje za spor o imenu.

– Samim tim na samitu Evropske unije neće biti pokrenuti pregovori sa Makedonijom. Makedonska vlada pokušala je da iskoristi finansijsku krizu u Grčkoj kako bi dobila datum za početak pregovora. To je, međutim, bio pogrešan pristup. Poslanici vladajuće većine nisu uspeli da, praktično, na silu dobiju datum početka pregovora s Makedonijom, jer su im predstavnici Evropskog parlamenta na nedavnoj sednici u Sobranju predočili da su kriza u Grčkoj i pregovori Makedonije sa EU dva potpuno odvojena pitanja – rekao je Veskov za Danas.

Veskov veruje da će do kraja španskog predsedavanja EU, ili najkasnije do oktobra spor sa Grčkom biti rešen.

– Ako se do samita NATO u oktobru spor ne reši, Makedonija će dobiti nove uslove za ulazak u Alijansu, samim tim i za pregovore sa EU. Vlada mora da nađe rešenje. U suprotnom, može se očekivati njen pad i raspisivanje izbora posle kojih bi bio izabran kooperativniji kabinet – smatra Veskov.

Solun ili Thessaloniki

Makedonski mediji spekulisali su proteklih dana da je Grčka posredniku Ujedinjenih nacija za rešavanje spora o imenu dostavila čak i zahtev da se u Makedoniji ne govori „Solun“, već „Thessaloniki“.

– Takav zahtev postojao je i za vlade Karamanlisa. To je maksimalistički pristup čija je svrha da se u pregovorima dobije što povoljnije rešenje. Na autoputevima u Makedoniji piše „Thessaloniki“, ali niko ne može da kontroliše kako narod govori – komentariše Veskov.

Sagovornik Danasa veli da su građani Makedonije nestrpljivi zbog ćorsokaka u kojem se država našla posle blokade ulaska u NATO na samitu u aprilu 2008. i zastoja u pregovorima sa EU. Veskov kaže da je ukidanje viza predstavljalo pre svega podsticaj Makedoniji da ubrza svoj evroatlantski put, jer Vlada u Skoplju nije ispunila sve neophodne uslove za liberalizaciju.